Od jula 1969. do decembra 1972. šest Apolo misija se uspešno spustilo na površinu Meseca. Ono što je od ovih misija ostalo na Mesecu suviše je malo da bi se videlo sa Zemlje čak i najjačim teleskopima. Ipak teleskopom možemo bar približno da pronađemo mesta sletanja.
Ako nemate teleskop evo odlične zumirajuće mape pa tragajte za mestima sletanja pomoću nje: zoomable Moon map!
Uputstva su data prema The Sky at Night. Pogledajte i Rečnik Mesečeve nomenklature kao i Mora Meseca
Apolo 11 – sleteo 20. jula 1969.
To je bila prva od šest misija iz programa Apolo. Apolo 11 je sleteo u more Tranquility.
- Prvo pronađete veliki obližnji krater Theophilus (99 km)
- Idete zatim skoro direktno na sever gde ćete naći manji, ali upadljiv krater Moltke (6 km).
- Mesto spuštanja se nalazi severozapadno od tog kratera.
Tri obližnja sasvim mala kratera nose imena posade Apoloa 11: Aldrin (3 km), Collins (3 km) i Armstrong (4 km).
Aldrin i Armstrong su hodali po Mesecu dok je Collins oko Meseca kružio u komandnom brodu i čekao ih.
Apolo 12 – sleteo 19. novembra 1969.
To je bila druga misija spuštanja na Mesec. Astronauti su se iskrcali u okean Bura, nedaleko od sonde Surveyor 3.
- Uočite lep, upadljiv krater Copernicus (96 km). On dominira okeanom koji inače oskudeva kraterima. Na dnu okeana lako se pronalazi.
- Potražite na jugozapadu duboke prstenaste kratere Reinhold (43 km) i Lansberg (39 km).
- Tu je i krater Gambart A (12 km). Sa ova tri kratera mesto sletanja Apola 12 čini gotovo pravilan četvorougao.
Tim predelom šetali su Pete Conrad i Alan Bean, dok je Dick Gordon bio u orbiti.
Apolo 14 – sleteo 5. februara 1971.
Primetili ste da smo sa Apola 12 odmah prešli na Apolo 14. To je zato što Apolo 13, zbog eksplozije na brodu, nije uspeo da se spusti na Mesec (već se, jedva, u dramatičnim okolnostima vratio na Zemlju).
Apolo 14 je sleteo u Fra Mauro formaciju.
- Prvo pronađite veliki krater Ptolemaeus (154 km) i tik uz njega krater Herschel (39 km).
- Onda krenite severozapadno do kratera Lalande (24 km).
- E sad, ako iz centra Hechela povučete zamišljenu pravu pored južne ivice Lalande ta prava će vas nakon što pređete 1,5 rastojanje od Herchela i Lalandea, dovesti do mesta sletanja Apoloa 14.
Tu su šetali Al Shepard i Ed Mitchell, dok je Stu Roosa kružio oko Meseca.
Apolo 15 – sleteo 30 jula 1971.
Apolo 15 je sleteo pored doline Hadley Rille i bio je prva misija koja je koristila lunarni rover.
- Pronađite kratr Archimedes (81 km). On se nalai u moru Imbrium i ne možete ga omašiti.
- Nacrtajte liniju od sredine Arhimeda jugoistočno ka planinama Apenini (možete ih lepo videti u Rečniku Mesečeve nomenklature).
- Zatim krenite malo gore kroz planine dok ne nađete udubljenje – i tu je mesto Apola 15.
Dave Scott i Jim Irwin, su hodali (i vozili se) dok je Al Worden bio u lunarnoj orbiti.
Apolo 16 – sleteo 21. aprila 1972.
Ovo je bila prva misija koja je sletela u brdovito područje, u Cayley formaciju
- Pronađite krater Theophilus (ovaj krater nam je pomogao da pronađemo i mesto sletanja Apola 11).
- Krenite na zapad ka krateru Kant (31 km) i nastavite isto toliko do vrlo malog kratera Dolland E (5 km)
- Severno od tog kratera i vrlo blizu je mesto gde je sleteo Apolo 16.
Šetali su John Young i Charlie Duke, dok je Ken Mattingly obletao Mesec.
Apolo 17 – sleteo 11. decembra 1972.
To je bila poslednja misija ljudske posade na Mesec. Mesto spuštanja: dolina Taurus-Littrow.
- Važno je da pronađete krater Posidonius (95 km). On se nalazi na severnoj polulpoti Meseca, na istočnoj obali mora Serenitatis.
- Odatle krenite južno-jugoistočno preko kratera Le Monnier (68 km) čiji se zapadni zid utopio u more, zatim kroz krater Littrow (29 km) ka krateru Vitruvius (31 km).
- E na tom putu, pa malo zapadno i bliže prvom krateru prošli se mesto sletanja Apola 17. Uočite tamnu dolinu između poslednja dva navedena kratera – to je vaš cilj.
Šetali Gene Cernan i Harrison Schmitt, a Ron Evans je kružio.
(Cernan je bio poslednji čovek na Mesecu).
Spisak astronauta koji su hodali po Mesecu (linkovi vode na Vikipediju)
Fotografija |
Ime |
Rođen |
Umro |
Misija |
|
1 |
5. avgust 1930 |
25. avgust 2012 |
|||
2 |
20. januara 1930 |
||||
3 |
2. jun 1930 |
8. jul 1999 (godina 69) |
|||
4 |
15. mart 1932 |
26. maj 2018 |
|||
5 |
18. novembar 1923 |
21. jul 1998 |
|||
6 |
17. septembar 1930 |
February 4, 2016 |
|||
7 |
6. jun 1932 |
||||
8 |
17. mart 1930 |
8. avgust 1991 |
|||
9 |
24. septambar 1930 |
5. januar 2018 |
|||
10 |
3. oktobar 1935 |
||||
11 |
14. mart 1934 |
16. januar 2017 |
|||
12 |
3. jul 1935 |