feljton
Orbitni avion'Buran'– labudova pesma sovjetske kosmonautike ili ... preko trnja do zvezda?
Tokom 70-ih i 80-ih godina Sovjetski Savez je razvio kosmoplan sa krilima poznat pod imenom 'Буран'('Mećava'), koji je zapravo bio odgovor na uočenu vojnu pretnju američkog programa spejs šatlova. Razvoj 'Бурана'je sproveden u okviru programa tzv. 'višekratnog kosmičkog transportnog sistema', ili MTКС-a, koji se sastojao od orbitera sa krilima i teške rakete-nosača 'Energija'.
Buran: | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
KRAJ
O 'Буранu'postoje tomovi literature i beskonačno mnogo podataka... Priče o njegovom uticaju na kosmonautiku SSSR-a, sveta, pa čak i Amerike, nemaju kraja. Mnoga poglavlja koja sam mislio da ću da obradim, moram da zbog obima priče jednostavno preskočim. Završiću ovako:
Posle pada SSSR-a, u decembru 1991, zemlja se našla u vakuumu. Sve subvencije za kosmos su prestale... Potrebe projekta 'Энергия-Буран'su bile ogromne, jer su planirane i snabdevačke misije za orbitni kompleks 'Mир'. Međutim, Hladni rat je okončan (sic!) i vojna mašinerija nove zemlje nije imala potrebu za takvom mašinom, pa je odlučila da je se reši. Jeljcin je stopirano svako dalje finansiranje u leto 1993, jer para nije bilo čak ni za zvanično zatvaranje projekta[1]. Ipak, niko nije imao hrabrosti da program definitivno zatvori i javno posvedoči da će 18 godina razvoja i rada stotina hiljada inženjera, tehničara i trudbenika otići u ništa.
'Буран'je postao vlasništvo Kazahstana. Probni modeli su čamili po hangarima po koliko godina, a onda izbacivani napolje da bi se dobilo mesta. Hangar №112 koji je štitio 'Буран 1.01'(jedini koji je leteo u kosmos) i raketu 'Энергия'bio je otvoren za posetioce, ali se zbog neodržavanja srušio u maju 2002, ubivši 7 radnika i potpuno uništivši i orbiter i raketu. Bajkonur se nalazi na pustinjskom zemljištu, sa samo nekoliko kišnih dana u godini (što je i bio jedan od razloga zbog koga su sovjetske vlasti odlučili da tu prave kosmodrom). Ali klima je ramo kontinentalna, vrlo topla leti (preko +40°C) i hladna zimi. Zato je hala bila termički izolovana ali ne i od kiše.Materijal korišćen za izolovanje bio je neka vrsta pene koja je upijala vodu. Te godine je bilo puno kiše, krov je upio puno vode, i kada su radnici došli da to poprave krov je pao usled sopstvene težine.
Katastrofa! Ovi su gori i od nas...(Vidi galeriju.) 'Буран'i 'Энергия'su bili konstriusani da zasijaju na nebu, ali su na kraju umrli na Zemlji. Samo 14 godina od leta u kosmos, kompleks je i bukvalno sahranjen.
Šta reći posle ovih slika? Svo znanje i iskustva ovog projekta uglavnom su ostala neiskorišćena, sem motora prvog stepena 'Энергије'koji su korišćeni za rakete 'Sea Launch'. Danas izgleda da su svi višegodišnji napori akademika, inženjera, tehničara i radnika bili jedno veliko gubljenje vremena i para...
Možda neku nadu daje proslava koju je održana u Moskvi povodom 20-godišnjice uspešnog leta prvog sovjetskog i svetskog potpuno automatizovanog šatla.
P.S.
Kako se početkom milenijuma post-Rusija dizala na noge, počele su da se pojavljuju diskretni a potom sve agresivniji natpisi o revitalizaciji programa 'Энергия-Буран'. Počela je da se pojavljuje priča o drugom (stvarno poslednjem!) letu sovjetskog orbitera sa oznakom '2K1', koji je poneo ime 'Байкал'. Pričalo se da je kosmoplan uspešno poleteo 4. februara 1992. i da je posle 7 krogova sretno sleteo. Govorilo se da je brod bio skoro 6 tona teži od 'Буранa'. I pored objavljenih ciklograma, slika (i filmova! baikal.avi) lansiranja i sletanja, ispostavilo se na kraju da je sve samo 'šala' nekih sposobnih ruskih momaka koji su patriote i vole 'svoj' brod i kosmos. Šteta...
Orbiter 'Буран'spada među prve kosmoplane, zajedno sa 'North American X-15', spejs šalovima, 'SpaceShipOne'i 'Boeing X-37'. Među njima, samo su 'Буран'i 'X-37'bili bez posade.
Оsnovne karakteristike Višekratnog kosmičkog sistema 'Энергия-Буран'
(МКС 1К11К25)
|
Оrbitni brod 'Буран'(11Ф35): |
Raketa-nosač 'Энергия'(Višekrtani kosmički sistem): |
|||
|
Karakteristike |
Vrednost |
Karakteristike |
Vrednost |
|
|
Маksimalna lansirna težina (na prvom letu), tona |
105 (79,4) |
Lansirna težina sistema (težina pred odvajanje broda), tona |
2375*(178,5) |
|
|
količina oksidatora (tečni kiseonik), tona |
10,4 |
Težina rakete-nosača, tona |
2270 |
|
|
količina goriva ('синтин'), tona |
4,1 |
prvi stepen ('блок А', 4 kom.), tona |
1490,4 |
|
|
Težina korisnog tereta, odnešenog u orbitu H=200 km: |
ukupna količina oksidatora (кiseonik), tona |
886,8 |
||
|
sa nagibom i=50,7 step., tona |
30 (27**) |
količina goriva (кerozin 'РГ-1'), tona |
341,2 |
|
|
sa nagibom i=97 step., tona |
16 |
drugi stepen ('блок Ц', 1 kom.), tona |
776,2 |
|
|
sa nagibom i=50,7 step. (H=450 km), tona |
?** |
ukupna količina oksidatora (kiseonik); (zapremina tanka, m3) |
602,775 (552) |
|
|
Sletna težina orbitera: |
količina goriva (vodonik), t; (zapremina tanka, m3) |
100,868 (1523) |
||
|
nominalna, tona |
82 |
|||
|
maksimalna, tona |
87 |
potisak na ravni mora, t |
740 |
|
|
Težina korisnog tereta vraćenog sa orbite u brodu: |
potisak u vakuumu, t |
806 |
||
|
maksimalna, tona |
20 |
spec. impuls u ravni mora, sec. |
308,5 |
|
|
nominalna, tona |
15 (13**) |
spec. impuls u vakuumu, sec. |
336,2 |
|
|
Posada, ljudi: |
||||
|
tokom letnih testiranja (sa katapultnim sedištima) |
2 |
potisak na nivou mora, tona |
147,6 (148**) |
|
|
maksimalno (bez katapultnih sedišta) |
dо 10 |
potisak u vakuumu, tona |
190 (200**) |
|
|
Zapremina kabine sa posadom, m3 |
73 |
spec. impuls na nivou mora, sec. |
353,2 |
|
|
Dužina leta: |
spec. impuls u vakuumu, sec. |
454,7 |
||
|
nominalna, dana |
7 |
Geometrijske karakteristike kosmičkog sistema: |
||
|
maksimalna (sa dopunskim tankovima), dana |
30 |
ukupna dužina, m |
58,765 |
|
|
Raspon mogućih nagiba orbite, stepeni |
50,7...110 |
maksimalna širina (raspon krila orbitera), m |
23,92 |
|
|
Visina orbite: |
maksimalna širina pri transportu, m |
24,50 |
||
|
radna kružna, km |
250 ... 500 |
Geometrijske karakteristike rakete: |
||
|
maksimalna (sa max. punim tankovima), km |
1000 |
dužina, m |
58,765 |
|
|
Opterećenje, g: |
maksimalni prečnik, m |
17,65 |
||
|
pri ulasku na orbitu (маksimalna) |
2,95 |
Geometrijske karakteristike prvog stepena: |
||
|
pri spuštanju u atmosferu (na nominalnoj trajektoriji) |
1,6 |
dužina, m |
39,46 |
|
|
prečnik tankova, m |
3,92 |
|||
|
pri hiperzvučnoj brzini |
1,5 |
Geometrijske karakteristike drugog stepena: |
||
|
pri sletanju |
5 |
dužina, m |
58,765 |
|
|
Маksimalna veličina bočnog manevra pri sletanju, km |
1700 |
prečnik rezervoara (bez termoizolacije), m |
7,75 |
|
|
Sletna brzina: |
Broj korišćenja (resurs): |
|||
|
srednja (pri sletnoj težini 82 t), km/h |
312 |
prvi stepen, letova |
10 |
|
|
maksimalna, km/h |
360 |
drugi stepen, letova |
1 |
|
|
u prvom letu, km/h |
263 |
Azimuti lansiranja, stepeni |
51-83, 97, 101-104, 110 |
|
|
Marševski motori za orbitno manevrisanje 17Д12: |
Maksimalno opterećenje tokom leta, jedinica g |
3 |
||
|
potisak u vakuumu, tona |
8,8 |
Broj lansiranja godišnje (u prvoj fazi) |
6 |
|
|
spec. impuls u vakuumu, sec. |
362 |
|
||
|
Geometrijske karakteristike: |
||||
|
ukupna dužina, m |
36,37 |
|||
|
dužina trupa, m |
30,85 |
|||
|
širina trupa (маksimalna), m |
5,50 |
|||
|
raspon krila, m |
23,92 |
|||
|
površina krila, m2 |
250 |
|||
|
visina na točkovima, m |
16,35 |
|||
|
stajni trap, m |
12,79/7,00 |
|||
|
dužina teretnog otseka, m |
18,55 |
|||
|
prečnik teretnog otseka, m |
4,70? |
|||
|
Broj korišćenja (resurs), letova |
100 |
|||
|
Težina konstrukcije, tona |
62** |
|||
|
Мinimalno vreme priprema za ponovno lansiranje, dana |
20 |
|||
*Po drugim podacima 2419 tona.
**Podaci, objavljeni na 38. Меđunarodnom aviosalonu u Le Buržeu(Francuska) 1989. godine; neki izvori ukazuju na 'suvu težinu od 65tona'.
Jedno od bezbroj poređenja 'Бурана' i spejs-šatla...
[1]Do tada, projekat je već pojeo preko $72 milijarde!
Buran: | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
