Letu se najviše raduju đaci jer sa njim počinje veliki raspust. Raduju se i zaposleni jer je leto sezona godišnjih odmora. Jedino penzioneri više vole druga godišnja doba jer im velika toplota smeta.
Od letnje toplote sve se nekako opusti. Nema goreg doba za rad nego što je leto. Sve što može leti ne radi. Sudovi prave letnju pauzu, ne rade pozorišta, državne skupštine ne zasedaju. Pa ni sportisti se ne takmiče. Radi samo onaj ko mora.
Leto može da bude vrlo prijatno. Ali leti vreme je često promenljivo i ide u krajnosti. Žege znaju da budu nesnosne, a oluje opasne.
Leto počinje onog trenutka kada Sunce u svom prividnom godišnjem kretanju dosegne severnu povratnicu. To je najviša tačka do koje ono dolazi; više od toga Sunce ne može. Taj momenat se zove letnji solsticij (lat. sol = Sunce, sistere = stati) ili letnja dugodnevnica. Tada je dan najduži u godini, a noč najkraća. Istog trenutka kada kod nas počne leto na južnoj Zemljinoj polulopti počinje zima. (više: Kretanje!)