Maglina Rozeta (Rosette) spada u red najvažnijih objekte astrofotografa, a koja je popularna i među astrofizičarima koji na njoj unapređuju svoja znanja o nebeskim telima i njihovoj evoluciji.
Od nas je udaljena 5.000 svetlosnih godina, a to znači da je danas vidimo otprilike u vreme kada su stari Egipćani zidali danas čuvenu Keopsovu piramidu. Rozeta je ogromna, pet puta veća od Orionove magline, ali je četiri puta dalja od nje te obe zauzimaju približno istu površinu neba.
Pogledajte dobro ovu fotografiju.
Vidite da je maglina bogata raznim bojama. Nju osvetljava mlado zvezdano jato, NGC 2244, smešteno u srcu magline. Zračenje tog jata jonizuje gas vodonika koji kreira niz boja u maglini, ali i koji naglašava sam centar magline. Naravno različite boje predstavljaju rzličite hemikalije. Crvena boja je vodonik sa visokom energijom; zlatna i žuta boja dolaze od jonizovanog kiseonika, a ružičasta dolazi od jonizovanog silicijuma.
Credit: CTIO/NOIRLab/DOE/NSF/AURA.
Image Processing: T.A. Rector (University of Alaska Anchorage/NSF NOIRLab),
D. de Martin & M. Zamani (NSF NOIRLab)
U središtu magline vidimo zvezdano jato NGC 2244. Ono je staro dva miliona godina a nastalo je od gasova magline.
I sve je to lepo, maglina je raskošna i pravi je nebeski, kraljevski dragulj… samo, mi zapravo vidimo lagano, sporo umiranje tog dragulja jer, za svega 10 miliona godina zračenje zvezda iz jata NGC 2244 će je rasturiti svojim moćnim zračenjem.