Južna Evropska opservatorija i njen program prikupljanja snimaka lepih objekata vasione je zabeležio poslednji dah umiruće zvezde.

Slika 1. Nežna i bleda svetleća spoljašnjost planetarne magline ESO 577-24 u jednom kratkom kosmičkom trenutku u periodu od nekih 10000 godina, gotovo jedan treptaj u trajanju vasione. ESO-ov Veoma veliki teleskop je snimio ljusku svetlećeg jonizovanog gasa - poslednjeg daha umiruće zvezde i čiji se još uvek topli ostatak vidi u centru fotografije. Planetarna magline se sve više širi u okolni prostor ali se u isto vreme i rasplinjava i postaje sve više tamna do trenutka kada će prosto iščeznuti. Izvor slike: eso.org

Rasplinjavajuća ljuska sijajućeg gasa se širi u prostor - planetarna maglina ESO 577-24 među ostalim snimljenim objektima na fotografiji pleni našu pažnju(1). Navedena maglina predstavlja ostatak nekada džinovske zvezde a koja je odbacila sopstvenu spoljašnjost ogoljavajući sopsteno jezgro i koje se sada nalazi u stanju blještavo belog vrelog patuljka. Pomenuti zvezdani ostatak se hladi i postaje samo jedan taman duh nekada sjajnog crvenog diva.

Crveni divovi su zvezde koje kada potroše sav svoj vodonik doživljavaju gravitacioni kolaps i skupljanje. Kako se crveni div skuplja, tako dolazi do skokovitog porasta pritiska u jezgru i ponovnog pokretanja nuklearnih procesa. Kao posledica prelaska u novo stanje, javljaju se snažni zvezdani vetrovi i dolazi do odbacivanja sopstvenih spoljašnjih slojeva zvezde. Ostatak umiruće zvezde isijava snažno ultraljubičasto zračenje, dovoljno snažno da jonizuje predhodno odbačeni okolni gas koji počinje da sija i mi sa daljine vidimo planetarnu maglinu kao svedočanstvo nekadašnjeg postojanja zvezde na tom istom mestu, odnosno znamo da joj je došao kraj(2).

Otkriće opčinjavajuće planetarne magline predstavlja plod zalaganja National Geographic Society  — Palomar Observatory Sky Survey  50-tih godina prošlog veka a zabeležana je u katalogu Abell Catalogue of Planetary Nebulae 1966-te godine(3). Na nekih 1400 svetlosnih godina udaljena od nas, tamna maglina ESO 577-24 je jedino uočljiva kroz veoma moćne teleskope. Maglina se sve više širi u prostoru i postaje tamnija do njenog konačnog iščezavanja.

Prikazana fotografija ESO 577-24 je nastala kao deo ESO-ovog programa ESO Cosmic Gems Programme sa ciljem da se snime zanimljivi i zagonetni nebeski objekti u svrhu pokretanja interesovanja ljudi za astronomijom i za poboljšanje njihovog obrazovanja, odnosno razvoju svesti o vasioni u kojoj živimo. Program se obavlja u vremenskim trenucima kada se teleskop ne koristi u naučnim istraživanjima ali su podaci dostupni istraživačima kroz pristup arhivi ESO Science Archive.

Izvor teksta: eso.org

(1) Planetarne magline su se po prvi put posmatrale u 18-tom veku a njihov tamni izgled je podsećao tadašnje posmatrače na planete Sunčevog sistema.

(2) Vremenom će i naše Sunce da evoluira u crvenog diva i tada će ono biti staro nekih 10 milijardi godina. Naravno da nema mesta panici, Sunce je staro svega 5 milijardi godina.

(3) Jedni te isti astronomski objekti obično imaju više različitih zvaničnih naziva u zavisnosti od kataloga u kojima su navedeni. Zvanični naziv magline u tekstu je PN A66 36 po Abelovom katalogu planetarnih maglina.