Kao što znamo crnih rupa ima raznih.
One koje su nastale nakon eksplozije zvezde zovemo "crne rupe zvezdane mase" i one imaju masu od dva pa do 100 puta veće od mase Sunca. Postoje i crne rupe nezamislivo velikih masa. Najmanje od njih imaju masu po milion puta veću od mase Sunca, ali i mnogo veću: po nekoliko milijardi, pa i desetina milijardi masa Sunca. Njih zovemo supermasivnim crnim rupama (supermassive black hole, SMBH). Naša supermasivna crna rupa, dakle rupa smeštena u središtu Mlečnog puta, ima masu od 4,3 miliona mase Sunca, a crna rupa u M87 je mnogo masivnija i ona meri 6,5 milijardi solarnih masa. Te crne rupe se nalaze u centrima spiralnih galaksija i čini se da svojom gravitacijom upravljaju čitavom galaksijom.
Crne rupe zvezdane mase su lutalice. One nastaju širom galaksije, a eksplozija u kojoj nastaju može da ih pogura u bilo kom pravcu i svakako se ne može reći da one, kako neki misle, imaju tendenciju da se skrase u centru galaksije.
Supermasivna crne rupe se, rekosmo, već nalaze u jezgrima galaksija. Otkud one tamo? Da li im je to prirodno stanište? To niko ne znam. Pretpostavka je da one nastaju zajedno sa galaksijama, dakle u isto vreme i svakako da utiču jedno na drugo, samo taj uticaj nije toliko snažan kako se na prvi pogled čini.
Supermasivna crna rupa ima i super snažnu gravitaciju i svakako je ona opasno mesto u galaksiji, ali, ipak, ma koliko takve rupe bile masivne one predstavljaju samo milioniti deo mase čitave galaksije. A gravitacija drastično opada sa rastojanjem i udaljenije zvezde ne osećaju baš nikakvo prisustvo masivne crne rupe u jezgru galaksije. Pa i bliže zvezde kruže zapravo oko centra mase galaksije, a ne oko supermasivne crne rupe.