Nastavak učešća Rusije u programu Medjunarodne kosmičke stanice (MKS) posle 2020. zavisiće od planova "Roskosmosa" vezanih za istraživanje Meseca, izjavio je Denis Liskov, zamenik direktora ruske kosmičke agencije.


"Mi smo obavezni da sve obaveze prema programu MKS ispunimo do 2020. i do tog perioda planirano je njeno finansiranje", rekao je Liskov na forumu "Otvorene inovacije" u Moskvi. "Što se tiče nastavka eksploatacije MKS, ta odluka ne može biti doneta sada. Potrebno je obaviti detaljnu analizu naših planova u okviru mesečevog programa, pa tek onda doneti odluku dali će nam MKS posle 2020. biti potrebna".

On je dodao da za sada nema nikakve političke odluke u vezi ovog pitanja. "Svaka strana vrši sopstvene analize, uključujući i finansije. Ukoliko se prioriteti država menjaju, finansiranja se preusmerava na druge zadatke. Do sada nam niko nije postavio zadatak da prekinemo korišćenje MKS 2020".

On je takodje napomenuo da su Amerikanci "ocenili do kada im je potrebna MKS". Kao što je poznato NASA je odlučila da do 2024. produži korišćenje Kosmičke stanice. "Za sada, mi to ne možemo reći", kaže Liskov, uz opasku da MKS bez ruskog segmenta ne može da opstane.

Svake godine, rukovodioci kosmičkih agencija koje učestvuju u programu MKS sastaju se radi razmatranja sledećih koraka. Sledeći takav susret je planiran krajem 2014. Tada će sigurno biti reči i o ovom pitanju, ali to ne znači da će tada biti doneta neka posebna odluka. Dalja eksploatacija MKS se naravno usaglašava sa svim državama koje učestvuju u projektu.

Da se u "Roskosmosu" najozbiljnije analizira razvoj manje orbitalne stanice na osnovu delova MKS, umesto nastavka skupocenog učešća u ovom programu, govori takodje komentar Liskova o modulima koje Rusija planira da uputi prema MKS. "U toku su radovi na tri modula. To su naučno-energetski (NEM), višefunkcionalni laboratorijski (MLM) i univerzalni modul za spajanje (UM). Njihova zajednička karakteristika je da mogu da lete kako u sklopu MKS, tako i autonomno. Pri tome, ukoliko lete autonomno, od njih se može sklopiti mala orbitalna stanica". Prema njegovim rečima, ova varijanta se uveliko analizira.

mks1Nova ruska orbitalna stanica sa modulima MLM i dva NEM-a pripojena uz UM, dok novi ruski kosmički brod PTKK NP prilazi stanici

mks2Novi moduli ruskog segmenta MKS

Pored ova tri modula, u RKK "Energija" se radi na projektu još jednog modula OKA-T. To je "slobodno leteći" tehnološki modul čije je lansiranje planirano 2018. Na njemu će se u automatskom režimu obavljati naučno-tehnološki eksperimenti koji se zbog prisustva ljudi ne mogu realizovati na MKS. Planirano je da se periodično modul OKA-T spaja se MKS dabi kosmonauti mogli na njemu da obave profilaktičke radove i pripreme apremu za sledeće eksperimente koji će biti obavljeni posle odvajanja modula od MKS.

Lansiranje USM i MLM ("Nauka") planirano je krajem 2017. dok će NEM poleteti 2018, kada i OKA-T. Modul USM je već sagradjen, ali njegovo pripajanje uz MKS zavisi od modula MLM "Nauka". Koa što smo već javljali, lansiranje MLM "Nauka" bilo je planirano krajem 2013, ali je zbog tehničkih problema sa njegovim pogonskim sistemima, modul mora biti vraćen u Centar "Hruničev". Sada se njegovo lansiranje planira krajem 2017. što je vrlo indikativno. Naime, reč je o modulu tipa "Zarja" koji je kao funkcionalno-teretni modul (FGM) lansiran još 1998. kao prvi element MKS. MLM "Nauka" je bio u stvari "dubler" "Zarje", tako da je, strukturalno reč o poprilično starom modulu. On se medjutim sada, posle popravki u "Hruničevu", nalazi u RKK "Energija" gde se na njemu odvijaju radovi o kojima se vrlo malo govori. Dali se MLM "Nauka" doradjuje, naravno u smislu dodatnih sistema, za operacije u sklopu nove ruske orbitalne stanice o kojoj je govorio Liskov, pitanje je na koje sada nemožemo dat i odgovor. Medjutim, indikativno je da se lansiranje ovog modula pomera čak za više od tri godine, kada se zna da su popravni radovi u "Hruničevu" završeni a modul se nalazi u pogonima RKK "Energija".      

mks3 mks4
Modul MLM "Nauka" Modul NEM
mks5 mks6
Inženjeri RKK "Energija" rade u maketi modula NEM Univerzalni modul za spajanje UM sa šest uredjaja za spajanje

Posle uvodjenja američkih sankcija Rusiji, potpredsednik ruske Vlade Dmitrij Rogozin, koji je zadužen izmedju ostalog i za nadgledanje raketno-kosmičke industrije Rusije, je izjavio da ne vidi komercijalni smisao ruskog učešća u programu MKS posle 2020. budući da ono na nivou budžeta "Roskosmosa" iznosi čak 30%. Za to vreme, u NASA-i računaju da će "Roskosmos" nastaviti letove na MKS i posle 2020, medjutim za sada nikakav zvanični predlog iz VaŠingtona nije stigao u Moskvu.

Kakve su opcije na stolu kada je rusko (ne)učešće u programu MKS posle 2020. u pitanju? Mislim da su šanse da Rusija ostane u igri sada gotovo istovetne sa šansama da izadje iz programa 2020/21. i nastavi sa letovima na "maloj" orbitalnoj stanici. Ako ostane recimo do 2024, "Roskosmos" će imati priliku da koristi na MKS četiri stara modula (dva veća modula - "Zarja" i "Zvezda", i dva mala istraživačka modula "Poisk" i "Rasvet", treći mali modul "Pirs" će posle dolaska modula za spajanje USM biti odvojen od MKS).

mks7
Ruski segment MKS. Krajnje levo je teretni brod "Progre", sojen uz servisni modul "Zvezda" uz koga su sa gornje i donje strane spojena dva mala modula. Gore je "Poisk" sa brodom "Sajuz" na svom vrhu, dok je dole stari modul "Pirs" sa još jednim teretnim brodom "Progres". U nastavku je modul "Zarja", uz čiji je donji prednji deo spojen modul "Rasvet" sa brodom "Sajuz" na svom dnu. Od loptastog odseka "Zarje" na desnoj strani, nastavlja se "Juniti", prvi modul američkog segmenta.  

mks8
Moduli "Rasvet" (u prednjem planju) i "Pirs" sa spojenim teretnim brodom "Progres"

Takodje, u sklopu ruskog segmenta MKS biće još tri "nova" modula - dva veća modula (MLM "Nauka" i NEM) i univerzalni modul za spajanje (USM). Po svemu sudeći, od gradnje drugog NEM-a se odustalo, jer se o njemu više ne govori (ranije je inače bila planirana gradnja dva identična modula NEM). Naravno, ostaviti ovakva sistem već 2020. samo dve godine posle lansiranj tri "nova" modula nema logike, tako da će biti vrlo zanimljivo videti šta će "Roskosmos" odlučiti. Ukoliko Rusija bude odlučila da napusti program MKS i preorijentiše se na letove na Mesec (što je uvršteno u planovima Federalnog kosmičkog programa za period 2016-2025.), onda tri "nova" modula mogu biti transformisana u manju orbitalnu stanicu koja bi letela nezavisno od MKS, dok bi "stari" ruski moduli ili bili odvojeni od MKS, ili nastavili da lete u njenom sklopu ali u okviru odredjenog ugovora sa NASA-om. To bi značilo da NASA plaća ruskoj strani za "ostanak" "Zarje" (koji je ionako poluamerički) i "Zvezde" u sklopu MKS, budući da zahvaljujući ovim modulima MKS može da menja orbitu i, izmedju ostalog izbegava sudare se kosmičkim otpadom.

MKS9
Simulator modula MLM "Nauka" u Centru za obuku kosmonauta u Zvezdanom gradu

Sve u svemu, prolongiranje lansiranja modula MLM "Nauka" do kraja 2017, ukoliko nije uslovljeno vrlo ozbiljnim tehničkim razlozima, može da bude nagoveštaj zaokreta Rusije u njenim budućim planovima sa MKS, niskim orbitama i letovima na Mesec.      

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 6 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 8 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 10 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 11 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 21 sati ranije

Foto...