|
|
|
| Da li će “Dream Chaser” biti lansiran “Arianom 5”? Do sada je ova raketa poletela preko 70 puta. |
“Ariane 5” je najveća evropska raketa i verovatno najbolja letilica za lansiranje teških satelita u geostacionarnu orbitu. I, mada se danas malo ljudi toga seća, konstruisana je s namerom da nosi mali šatl “Hermes” (izraz francuskog kosmičkog kaprica). Ali “Hermes” je nestao u slivniku istorije, a slika “Ariane 5” koja nosi krilati kosmoplov u orbitu služi danas jedino za evociranje budućnost koja se nikada nije desila. Ali moguće je da se to i promeni, jer je američka kompanija “Sierra Nevada” nedavno potpisala preliminarni dogovor sa Evropskom kosmičkom agencijom (ESA) o saradnji na razvoju šatla “Dream Chaser” i, možda, lansiranju tog putničkog broda raketom “Ariane 5”.
Tačno je da se u tekstu dogovora ništa ne kaže o lansiranju putničke letilice „Arianom 5“, ali potrebno je malo čitati između redova. Prema dogovoru, u prvoj fazi, ESA bi trebalo da obezbedi tehnologiju za „Sierra Nevada Corp.” za izgradnju tog šatla, uključujući lakše materijale za termički štit i novi evropski sistem za spajanje IBDM (International Berthing Docking Mechanism, varijanta ruskog sistema APAS-89 koji se koristi za spajanje sa ISS). Na taj način, “Sierra Nevada” bi dobila pristup tim tehnologijama, a za uzvrat ESA bi došla u priliku da ih isprobaju na pravom kosmičkom brodu. Svi bi bili na dobitku. U budućnosti, opcija korišćenja američkog “Dream Chasera”[1] za evropske misije sa ljudskom posadom mogla bi da postane realnost.
Međutim, posle potpisivanja ugovora pojavile su se glasine da ESA već sprovodi istraživanja ne bi li utvrdila mogućnost slanja “Dream Chasera” u orbitu “Arianom 5”. Prvobitno, američki šatl je trebalo da uzleti sa Cape Canaverala pomoću rakete “Atlas V 402” kompanije ULA, tako da bi lansiranje “Arianom 5” bilo sasvim moguće, ali uz određene izmene u konstrukciji šatla i rakete. Usput, težina ne bi trebalo da predstavlja problem, obzirom da je “Dream Chaser” težak 10-12 tona, dok je “Hermes” premašivao 23 tone. Verovatno najveći tehnički problem navedenog predloga će, pored izgradnje postrojenja neophodnih za orbitne letove, predstavljati činjenica da je verzija “Ariane 5” za letove na nisku orbitu oko Zemlje (“Ariane 5 ES”[2]) prestala da se koristi nakon okončanja programa ATV (to je bila jedina misija rakete tog tipa i tih brodova[3]). Trenutno aktivna verzija “Ariane 5 ECA” i buduća “Ariane 5 ME” služiće jedino za geostacionarna lansiranja.
Trebalo je da “Dream Chaser” bude lansiran “Atlasom 5” (verzija 402) (Sierra Nevada Co.)
U svakom slučaju, verovatnoća da “Dream Chaser” bude lansiran iz Kurua po mom mišljenju ravna je nuli. Za početak, NASA prvo mora da konačno odabere koja će privatna kompanija biti odabrana za finalnu fazu (finansiranja) programa CCP (Commercial Crew Program). Kapsule “Dragon” kompanije “SpaceX” i CST-100 kompanije “Boeing Co.” definitivno imaju veće šanse na pobedu[4], ali možda nas “Dream Chaser” ipak nekako iznenadi. No čak i da “Dream Chaser” pobedi na konkursu, političke barijere koje bi trebačlo premostiti pred lansiranje američkog šatla evropskom raketom bile bi ogromne.
Sa političkog aspekta, interesantno je da se iza ovog ugovora ne nalazi celokupna ESA (treba znati da ESA nikada nije niti će biti jedan monolitni blok), već isključivo Nemačka kosmička agencija DLR[5]. U okviru ESA, Nemačka je danas glavni pobornik partnerskog prisistva Evrope na ISS i daljeg razvoja “Ariane 5 ME”[6], dok je Francuska sklonija što bržem razvoju nove rakete “Ariane 6”[7], i ne gleda sa simpatijama na trenutni Esin program sa ljudskom posadom (a izgleda da “Ariane 6” neće moći da ponese “Dream Chaser” bez velikih modifikacija).
Možda dogovor DLR sa “Sierrom Nevade” podrazumeva zaštitu budućnosti “Ariane 5” i podržava evropsko prisustvo u kosmosu, ali iskreno ja, kao ni većina drugih, ne vidim da Francuzi i ostale članice ESA pružaju podršku projektu koji podrazumeva evropske misije uz pomoć brodova američke konstrukcije. Ova tema neodoljivo podseća na nerealizovani predlog “Liberty”, kreiran između evropske kompanije EADS i američke kompanije ATK za razvoj rakete i letilice sa posadom, inicijativu koja je naišla na prilično mlaku podršku evropskih političara. Naravno, kao i po bilo kom političkom pitanju, vetrovi mogu promeniti smer u bilo kom trenu, tako da nikad ne treba biti previše kategoričan, posebno u smutnim vremenima u kojima svi trenutno živimo.
I na kraju, kao što se neki možda sećaju, “Hermes” nije jedini kosmički šatl koji je trebalo da bude lansiran “Arianom 5”. Tokom devedesetih, ruska kompanija PKK “Энергия” pregovarala je sa Esom da iskoristi njihovu raketu za lansiranje u orbitu minišatla OK-M (višekratnog orbitera) sa ljudskom posadom. Nije potrebno reći kako se priča završila.
“Hermes” na vrhu rakete “Ariane 5”: budućnost koja se nikada nije desila. (CNES).
Poređenje raketa “Liberty” sa američkim spejs šatlom i evropskom “Arianom”.
Planovi za “Liberty” nisu bili 2011. prihvaćeni od Nase za dalje finansiranje i ATK je digao ruke od svega. Ideja je bila da se koriste delovi raketa kao što je “Ares I” i “Ariane 5”.
 |
 |
Ruski kosmoplov OK-M sa ljudskom posadom(gore), manji od „Бурана“, i busteri koji su trebali da ga odnesu u orbitu (dole).
1. Prema američkom originalnom projektu, višekratni šatl “Dream Chaser” je trebalo da bude lansiran američkom raketom “Atlas V 402”. Interesantno je da te rakete i danas koriste sovjetske raketne kerozinske motore РД-180.
2. Ova verzija je letela na orbitu visine 260 km i nagiba 51,6°. Na takvu orbitu je mogla da ponese teret od 21 tone. Prvo lansiranje ove verzije izvedeno je početkom 2008. godine.
3. Do sada je lansirano 4 od 5 planiranih transportnih bespilotnih letilica tog tipa za snabdevanje ISS.
4. Prvi su do sada dobili \(440 miliona, a drugi \)460 miliona. „Sierra Nevada“ je do sada od Nase primila stimulans od samo \(212,5 miliona. Zbunjuje da su ipak prošle godine dobili dodatnih \)10 miliona, dok su prve dve kompanije donile manje...
5. Prapočeci agencije datiraju još iz 1907. Godine. Agencija danas je raspoređena na 16 lokacija, sa 7500 zaposlenih. Ima 29 instituta i ustanova, raspoređenih u 13 gradova, sa kancelarijama i u Vašingtonu, Briselu i Parizu. Ima budžet od ~€670 miliona za svoje potrebe, plus što oko €500 mil. Ide za potrebe ESA.
6. Plan je da poleti 2016-2017. Imaće novi dodatni stepen, gonjen motorima „Vinci“, koji će moći da se restartuju 5 puta. Kao i veći tovarni prostor, u koji će moći da ponese maksimalno 11,2 tone na GTO.
7. Normalno da Amerika preko Nemaca to ne želi, jer bi im nova raketa predstavljala veliku konkurenciju na tržišti lansiranja brodova i satelita, na kome im ionako veliku konkurenciju čine Rusi i Indijci. Nemci učestvuju u financiranju ESA sa 24,8%, a Francuzi sa 24,0%, Treći su Talijani sa 12,9%, a slede Britanci (9,6%) i Španci (4,8%).
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
