NASA planira gradnju kosmičke stanice na asteoridu

Završeno projektovanje novog ruskog kosmičkog broda

Sudbina MKS posle 2020.

NASA planira gradnju kosmičke stanice na asteoridu

Stručnjaci NASA-e i Kalifornijskog tehnološkog instituta predlažu jedan od najneobičnijih eksperimenata u kosmosu – hvatanje asteroida mase 500 tona i gradnju na njegovoj površini male kosmičke stanice koja bi se koristila kao ‘usputna’ stanica za vreme letova na Mars.

Projekat će uskoro razmatrati Department za politiku nauke i tehnologije Bele kuće. Preliminarna cena prve razvojne faze projekta, koja bi trebala da traje 10-12 godina, iznosi 2.6 mlrd dolara.

Kako je reč o unikatnom eksperimentu, koji predvidja praktično prebacivanje jednog kosmičkog tela sa jedne na drugu orbitu, detalji projekta se drže u tajnosti. Za sada se zna da će ‘kapsula hvatanja’ asteorida biti izbačena u kosmos pomoću RN “Atlas-5”. Došavši do asteroida, kapsula izbacuje neku vrstu ‘mrežu’ koja će obmotati asteroid. Zatim sledi paljenje motora koji treba da zaustavi rotiranje nebeskog tela i njegovo preusmerenje u neku gravitaciono neutralnu tačku (najverovatnije je reč o jednoj od Lagranžeovih tačaka). Posle toga će na asteoridu početi gradnja kosmičke stanice.

Spomenuli smo prvu razvojnu fazu projekta koja će trajati 10-12 godina. Tokom nje, astronomi bi trebali da pronadju asteroid koji svojim razmerama i položajem u kosmosu odgovara cilju projekta. Takodje, treba razviti snažan raketni motor na električni pogon za prenos objekta mase 500 tona kroz kosmos i organizovati čovekov povratak na orbitu oko Meseca negde oko 2020. Poslednji zadatak je neophodan da bi se detaljno proučili svi aspekti ovog projekta i dao odgovor na pitanje – dali je ovaj eksperiment ostvariv.

Pored NASA-e, za asteoride se interesuje i kompanija Planetary Resources koja je nedavno obelodanila planove da u narednih deset godina započne iskopavanje ruda na asteoridima koji su najbliži Zemlji. Pre toga, 2016. će prema asteoridu RQ36 biti lansiran aparat Osiris-Rex koji će na Zemlju dostaviti uzorke tla sa ovog nebeskog tela. Ovaj asteroid je inače vrlo bogat ugljenikom, ključnim elementom svih organskih molekula.

vesti2013-1

Završeno projektovanje novog ruskog kosmičkog broda

Stručnjaci RKK “Energija” su završili projektovanje novog ruskog kosmičkog broda koji treba da zameni stari “Sajuz”. Ako ne bude bilo problema sa finansiranjem projekta, prvi let novog broda je planiran 2017. On može u orbitu da nosi posadu od šest ljudi i koristan teret do 500kg.  

Izmedju “Sajuza” i novog broda postoje ne samo tehničke, već i koncepcijske razlike. Kada su orbitalne misije u pitanju, onda se te razlike iznad svega odnose na kosmičku energetiku i ekonomisanje letova prema orbitalnim stanicama. Ako je na primer tročlana posada dovoljna za održavanje stanice, onda bi novim brodom u oslobodjeni prostor skupa sa trojicom kosmonauta na stanicu bila transportovana dodatna oprema i materijali neophodni za nastavak istraživanja. Na taj način, funkcije novog broda tokom misija prema stanici bi bile dvojake – on bi istovremeno bio transportni i teretni brod. Pored toga, kako ima daleko veće resurse, novi brod može leteti autonomno znatno duže od “Sajuza”.

Ono što medjutim novi brod čini posebnim je njegova univerzalnost. On je naime, kao i “Sajuz”, planiran za letove na niskim orbitama prema kosmičkim stanicama, ali i za misije u duboki kosmos. Njegove modifikacije mogu leteti do Meseca, uključujući prelazak na orbitu oko našeg najbližeg nebeskog suseda. Ukoliko “Roskosmos” donese odluku da gradi orbitalnu stanicu na orbiti oko Meseca, onda će novi kosmički brod predstavljati osnovnu komponentu tog projekta. Brod će biti korišćen za opsluživanje stanice i redovne letove kosmonauta na relacijima izmedju orbita Zemlje i Meseca.

Inženjeri su takodje poboljšali uslove u kabini za boravak kosmonauta, dok se brodom lakše upravlja. Po jednom članu posadu u novom brodu ima dva puta više prostora u odnosu na jako tesnu kabinu “Sajuza”. Konačno, razvijena je nova tehnika spuštanja koja značajno smanjuje preopterećenja i eventualnu grešku sletanja.    

Prema mišljenju eksperata, nova raketa-nosač modularnog tipa “Angara” je najozbiljniji kandidat za novi ruski kosmički brod, ali zbog njegove univerzalnosti moguće je da to bude i neka druga raketa.

vesti2013-2

 

Sudbina MKS posle 2020.

Partneri programa Medjunarodne kosmičke stanice (MKS) će za nekoliko meseci odlučiti o sudbini ovog projekta posle 2020. Istovremeno, ako pregovori o eventulanom nastavku istraživanja na MKS ne uspeju, u “Roskosmosu” se pripremaju za prelazak na program gradnje nove orbitalne stanice.

Svoju saglasnost za produžetak leta MKS do kraja 2020. je, posle kraćeg odlaganja poslednja dala ESA. Za to vreme, u “Roskosmosu” se veruje da MKS može ostati u orbiti znatno duže. Nezvanično se govori o 2028. kada će se napuniti 30 godina od početka gradnje MKS. Takodje, postoje indikacije da i u NASA-i sazreva mišljenje da je prerano napustiti MKS za samo sedam godina. Kao što je poznato, NASA finansira dva komercijalna programa za prevoz robe i astronauta do MKS. Dok je prvi na samom početku, drugi (pilotirani deo) će ako sve bude išlo po planu postati operativan tek oko 2017, samo tri godine pre mogućeg napuštanja MKS.

Najveći interes za nastavak programa MKS ima Rusija. Naime, za razliku od američko-medjunarodnog segmenta, ruski deo MKS još nije dovršen. Krajem ove ili početkom sledeće godine, sa MKS treba da bude spojen sledeći ruski modul MLM ”Nauka”, dok se za 2016/17 planira spajanje energetskog modula NEM-1. Ovaj modul je u RKK ”Energija” okarakterisan kao moguća osnova budućeg ruskog orbitalnog kompleksa koji će se pojaviti posle MKS. Konačno, pred Novu godinu je obelodanjeno da je upravo RKK ”Energija” pobedila na konkursu za gradnju orbitalne tehnološke laboratorije OKA-T koja će leteti kako autonomno, tako i povremeno u sklopu MKS.

Kako je minimalni operativni vek ovih modula 15 godina (mada uz dobro servisiranje, oni mogu da lete i preko 20 godina), onda je reč o aparatima koji mogu biti korišćeni dugo godina posle oficijelnog gašenje programa MKS, tako da je očigledno da se ”Roskosmos” ovim modulima priprema za vremena ako se kojim slučajem partneri programa MKS ne dogovore o nastavku leta Kosmičke stanice.

Ruski stručnjaci uveliko analiziraju različite opcije, dok načelnik pilotiranog programa ruske kosmičke agencije Aleksej Krasnov kaže da novi program ne sme da ponovi greške kada se sa ”Mira” prelazilo na MKS. Tada je, pod pritiskom NASA-e i teške ekonomske situacije, Rusija morala da napusti i uništi orbitalni kompleks ”Mira” iako je u njenom sklopu bilo modula lansiranih svega nekoliko godina ranije pre potapanja stanice. Sada, dvanaest godina kasnije, ruski segment MKS se ni izbliza ne može uporediti sa ”Mirom, a o poredjenju sa američkim delom MKS da i ne govorimo. Na primer, na svom delu Kosmičke stanice, individualno ruski kosmonauti imaju sedam puta manje prostora od svojih američkih kolega. Američki astronauti (i njihove kolege iz Evrope, Japana i Kanade) spavaju u modulu Node 2 Harmony, obeduju u Node-1 Unity (mada se često pridružuju ruskim kosmonautima u modulu ”Zvezda”), obavljaju fizičke vežbe u Node-3 Tranquility, mogu da se dive lepotama Zemlje i kosmosa iz posebnog osmatračkog modula Cupola, izlaze u otvoreni kosmos kroz modul Quest, a bave se naučnim istraživanjima u prostranim laboratorijskim modulima Destiny (NASA), Columbus (ESA), Kibo (JAXA) i Leonardo (NASA). Za to vreme, tri ruska kosmonauta koriste osnovni modul ruskog dela (”Zvezda”) i za spavanje, i za obedovanje, i za eksperimente, i za bavljenje fizičkim vežbama, i za potrebe higijene, dok modul ”Zarja” (sagradjen američkim novcem), praktično služi samo kao magacin. Tu su i tri mala modula ”Pirs” (za izlazak u otvoreni kosmos), MIM-2 ”Poisk” (za naučne eksperimenta i spajanja) i MIM1 ”Rasvet” (za naučna istraživanja) u kojima jedva da može jedan kosmonaut da radi. Pored toga, ”Zvezda” (skupa sa ”Zarjom”) je i osnovni pogonski modul MKS (NASA je mudro ovu kritičnu funkciju prebacila na ruske module, oslobodivši svoje module za dominantno naučna istraživanja). Stoga i ne čudi da se na američko-medjunarodnom segmentu u različitom stadijuma nalaze oko stotinu naučnih eksperimenata, dok je na ruskom delu taj broj dvostruko manji. Uz najavu jednogodišnjeg leta na MKS (i sve češćih priča sa ruske strane o još dve takve misije u periodu 2018-2021.), ruska strana definitivno treba da znatno poboljša uslove na stanici jer postojeća konfiguracija nije dovoljna za maratonske kosmičke ekspedicije.  

vesti2013-3

 

 

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 8 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 14 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 17 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 17 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 1 dan ranije

Foto...