Ruska raketno-kosmička korporacija "Energija" namerava da učestvuje na konkursu "Roskosmosa" za razvoj rakete-nosača (RN) velike nosivosti koji je obelodanjen početkom avgusta. U tenderu vrednosti 10 miliona rubalja (oko 340 hiljada dolara) stoji da nova ruska RN treba da bude zasnovana na projektu RN "Angara", na kome stručnjaci "Hruničeva" inače rade od 1995.

Angara_missiles
Rakete Angara
600px-RD-180_test_firing
Rus M: testiranje motora

Trenutno se na kosmodrmu Pleseck odvijaju testiranja sistema lake verzije rakete "Angara" čije se prvo lansiranje očekuje  2013. Porodica RN "Angara" je zasnovana na tzv. univerzalnom raketnom modulu (URM) koji će omogućavati široki dijapazon korišćenja ovih raketa od 1,5 ("Angara 1.1") to 35 tona (Angara A7") pri startu sa Plesecka. URM-1 je predvidjen za prvi, a URM-2 za drugi i treći stepen rakete "Angara". Rakete lake klase ("Angara 11.1" i "1.2") imaće po jedan URM, nosači srednje klase ("Angara A3") će imati tri modula URM, dok će u teškoj klasi ("Angara A5") biti korišćena pet modula URM.

Pored "Angare", "Roskosmos" u konkursu navodi da se u razvoju novog sistema KRK koriste rešenja projekta "Rus-M" kompanije "Progres" koji je radi efikasnijeg progresa "Angare" stopiran prošle godine. Nova ruska super-raketa treba da ima maksimalnu nosivost do 70 tona. Osnovni zadatak nove ruske super-rakete koja nosi skraćenicu KRK (kosmički raketni kompleks) je da bude u stanju da prema Mesecu lansira kosmički brod sa ljudskom posadom.

Pobednik konkursa, koji će se znati 6. septembra, treba da do kraja maja 2013. predstavi preliminarni projekat ruske super-rakete.

KRK treba da leti sa novog kosmodroma Vastočnij koji se gradi u Amurskoj oblasti. Predvidjene su dve verzije rakete KRK - sa dva i sa tri stepena.

U RKK "Energija" odakle su povremeno dolazile kritike projekta "Angara", smatraju da se nova super-raketa može napraviti relativno brzo i za male pare korišćenjem tehnologija već korišćenih na poslednjem džinu ruske industrije - raketi "Energija" krajem 80-ih.

RKK "Energija" takodje predlaže Ukrajini i Kazahstanu da skupa grade raketu-nosač (RN) velike nosivosti koju su nazvali "Sadružestvo" ("Zajedništvo"). Na Bajkonuru (koji se nalazi u Kazahstanu) postoji lansirni kompleks sistema "Energija" koji se sa relativno malo investicija može preurediti za RN "Sadružestvo".

Takodje, tu su i blokovi "A" koji se sa trenutno koriste kod ukrajinsko-ruske rakete "Zenit", znači reč je o tehnologiji koja ne zahteva velika dodatna sredstva. Pet takvih blokova može biti ukomponovano u prvi i drugi stepen nove RN. Istina,  izmene će pretrpeti centralni blok "Energije" gde će umesto kombinacije tečni vodonik + tečni kiseonik, biti korišćen stepen koji koristi tradicionalnu pogonsku kombinaciju kerozin + tečni kiseonik.

Kao što je poznato, pre godinu dana je NASA objavila planove na gradnji super-rakete SLS nosivosti do 165 tona. Cena projekat SLS je 35 milijardi dolara. Polovina te sume će biti potrošena tokom sledećih pet godina. Poredjenja radi, raketa "Saturn V" koja je odvela Amerikance na Mesec, imala je nosivost od 130 tona. Medjutim, treba napomenuti da stručnjaci NASA-e planiraju da u prvoj fazi SLS bude projektovan za maksimalnu nosivost od 70 tona.

Prvo probno lansiranje SLS treba da bude obavljeno najranije decembra 2017.

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 2 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 4 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 4 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 22 sati ranije
  • adv.draganmiladinovi... said More
    Krigera nema na Marsovskom vidiku, plus... 23 sati ranije

Foto...