Evropa i Rusija planiraju da zajedno lete na Mars
”Roskosmos” i Evropska kosmička agencija (ESA) su se dogovorili o detaljima zajedničkih istraživanja Marsa u okviru projekta ”Egzomars” (”ExoMars”). O tome su se na sastanku u Moskvi prošle nedelje dogovorili direktori agencija Vladimir Popovkin i Žan-Žak Dorden. Očekuje se da će kompletna projektna dokumentacija biti potpisana novembra 2012. Do tada, pored tehničkih, obe strane treba da potvrde i finansijske detalje projekta.
ExoMars - umetnička predstava (NASA)
Misija ”Egzomars” koja će tragati za postojanjem života na Marsu je podeljena u dve etape. Tokom prve, 2016. će prema Marsu biti lansiran orbitalni aparat za detektovanje gasova u atmosferi planete TGO (Trace Gas Orbiter). Pored TGO, na površinu će biti spušten za sada bezimeni lender koji će proučavati meteorološke uslove. Druga etapa je planirana 2018. Tada će prema Marsu biti lansiran marsohod koji će pomoću bušilice i robotske ruke skupljati uzorke tla radi njihove biološko-hemijske analize.
Ukupna cena projekta je oko 1,4 milijarde dolara. Prvobitno je bilo planirano da u ovom projektu sa ESA-om učestvuje NASA, ali je ona medjutim sredinom februara 2012. zbog smanjenja budžeta i misije američkog marsohoda MSL ”Kjurioziti” (Curiosity) koja je u toku odustala od saradnje.
Zanimljivo je da se ”Roskosmos” pridružio projektu u vreme neuspeha ruske misije ”Fobos-Grunt”. Prema nezvaničnim informacijama, pregovori dve strane o novoj strukturi projekat ”Egzomars” nisu bili nimalo jednostavni. Ranije se naime govorilo o tome da će Rusija obezbediti ”samo” raketu-nosač, to se očigledno nije desilo. Prema informacijama koje je novinarima preneo Lav Zelenij, direktor Instituta kosmičkih istraživanja (IKI) Ruske AN, ESA i ”Roskosmos” će u projektu učestvovati na paritetnoj osnovi – 50:50. Pored RN, ruska strana namerava da učestvuje sa nekoliko naužnih pribora koji će zameniti američke instrumente, uz ravnopravno raspolaganje rezultatima kompletne misije. Na orbiteru TGO će biti instalirana dva ruska naučna pribora ACS sastoji se od tri spektrometra mase 33kg) i ”Frend” (neutronski detektor podzemnih voda na Marsu), dok se o podeli mesta za naučne instrumente lendera još uvek razgovora. Moguće je da ruska strana pripremi radioaktivni izotopski izvor električne energije za napajanje sistema lendera i još 3-4 naučnih instrumenata. Pored ruskih, na lenderu će se nalaziti belgijski spektrometar za analizu atmosferskih gasova i švajcarska kamera za izbor mesta spuštanja.
Japan planira gradnju kosmičkog lifta 2050.
Japanska korporacija ”Obajasi” planira da 20150. napravi kosmički lift za prevoz korisnog terata na orbitu oko Zemlje bez korišćenja skupih i neekonomičnih raketa-nosača (RN).Kosmički lift se sastoji od svojevrsne žičane strukture čiji je donji kraj pričvršćen za površinu Zemlje, dok se drugi kraj nalazi u kosmosu. Na njemu se nalazi protiv-teg pomoću koga se ”žica” izložena centripetalnoj sili zateže. Po ”žici” se sa Zemlje do orbite kreće ”lift” u kome se nalazi koristan teret.
Prema projektu stručnjaka ”Obajase”, ”žica” kosmičkog lifta će biti napravljena od ugljerodnih nanocevi dvadeset puta veće čvrstine od čelika. Njegova dužina će iznosti 96 hiljada kilometara (dva puta više od ekvatora), tako da na geostacionarnoj orbiti visine 36000 km može biti postavljena orbitalna stanica do koje bi putovanje sa Zemlje trajalo nekoliko nedelja.
Kosmički lift treba značajno da smanji cenu lansiranja koja se sada kreće izmedju 10000-20000 dolara po kilogramu.
LINKOVU:
Usvojen kosmički budžet Indije za 2012/13
Indijski kosmički budžet za 2012/13 je neznatno povećan, za samo 1%, dok Nacionalna kosmička agencija (ISRO) nastavlja sa razvojem kosmičkog broda sa ljudskom posadom uz dugoočekivano testiranje nosača GSLV Mk III za lansiranje težih geostacionarnih satelita koje treba da usledi ove godine.
Indijska Vlada je odvojila nešto više od 67 milijarde rupija (1,34 mlrd dolara) za kosmička istraživanja u novoj finansijskoj godini koja je počela 1. aprila. Prošlogodišnji kosmički budžet je iznosio 66 mlrd rupija. U njemu je 980 miliona rupija bilo izdvojeno za razvoj projekta čovekovog leta u kosmos. Taj iznos je sada smanjen na ”samo” 600 miliona rupija. Stručnjaci ISRO trenutno rade na analizi tehničkih detalja kosmičkog broda koji podseća na američki ”Džemini” iz 60-ih godina prošlog veka. Indijski kosmički brod še nositi posadu od dva do tri kosmonauta do orbite visine 300km.
Najviše je smanjen budžet za razvoj satelitskih tehnologija, koji sada iznosi 12 mlrd rupija što je 16% manje od prošlogidšnjeg budžeta. Istovremeno, budžet za kosmičku nauku je smanjen za 10% i iznosi 7,6 mlrd rupija. U njemu sa 1,25 mlrd rupija dominantnu ulogu ima orbitalna marsijanska misija MOM.
Rusija menja program istraživanja Meseca, ali ne odustaje od Fobosa
Savet za kosmos Ruske Akademije nauka (RAN) proanalizirao je nacionalni program istraživanja planeta Sunčevog sistema. Iako u RAN-u smatraju da je potrebno ponoviti misiju ”Fobos-Grunt”, prioritet se daje Mesecu. Upravo preko mesečevih misija će biti testirana tehnologija za buduće letove na Mars i Fobos.
Luna Glob, umetnička predstava
U medjuvremenu, direktor ”Roskosmos” Vladimir Popovkin je zatražio da se preispitaju potrebe ponavljanja projekta ”Fobos-Grunt”, u svetlu rezultata istraživanja do kojih se došlo u poslednjih nekoliko godina pomoću američkih i evropskih aparata koji kruže oko Marsa. Popovkin je takodje rekao da misiju ”Fobos-Grunt” ne treba ponoviti da bi ”neko spremao doktorske i magistarske disertacije”, već da bi se došlo do otkrića koja treba da nam pomognu da odgonetnemo fundamentlane tajne nastanka sunčevog sistema. Ovo je protumačeno kao neslaganje izmedju Popovkina i direktora Insituta kosmičkih istraživanja (IKI) RAN Lava Zelenog, mada je to ovaj drugi demantovao. Inače, IKI RAN je odgovaran za pripremu ruskih planetarnih istraživanja
Zelenij je izjavio da će u sledećih nekoliko godina, glavni zadatak ruske kosmičke nauke biti spuštanje u polarnim oblastima Meseca. Tamo, u večitim senkama kratara postoje velike naslage vodenog leda nastalog najverovatnije usled udara kometa. Posle neuspeha misije ”Fobos-Grunt”, ruski mesečev program koji se sastojao od tri etape je doživeo promene. Prvobitno je za 2013. bila planirana rusko-indijska misija ”Luna-Resurs”. Zatim bi usledile misije dva ruska aparata ”Luna-Glob”.
Novim planom predvidjeno je da se kompletan ruski mesečev program pomeri za dve godine. Umesto ”Luna-Resurs”, 2015. će biti lansiran prvo jedan od dva aparata ”Luna-Glob” kojim će na površinu Meseca biti spušten lender. Za njim će 2016. krenuti drugi aparat ”Luna-Glob” sa lakim lunohodom i preko 100 kg naučne opreme. Rusko-indijska misija ”Luna-Resurs” je planirana 2017. i obuhvata teži rover koji će biti spušten na južni pol Meseca. Lender će takodje imati bušilicu za vadjenje uzoraka tla sa dubine od 1,5 m, laboratoriju za njihove hemijske analize i manji lunohod indijske proizvodnje.
”Kada završimo sa Mesecom, vratićemo se Fobosu”, rekao je Zelenij.
”Boing” testira padobrane kosmičkog broda CST-100
”Boing” je prošle nedelje obavio prva ispitivanja padobrana kapsule kosmičkog broda CST-100, kandidata programa za razvoj komercijalnog kosmičkog broda (CCDev) NASA-e. Testiranaj su obavljena u Nevadi, nedaleko od grada Alamo, u zoni isušenog jezera Delmar. Sledeći test koji će obuhvatiti kompletan padobranski sistem je planiran krajem ovog meseca.
Testiranje padobrana. Foto NASA
Višenamenski kosmički brod CST-100 na kome rade u ”Boingu” može da ponese sedmočlanu posadu, kako do Medjunarodne kosmičke stanice (MKS), tako i do neke druge buduće orbitalne destinacije kao što je na primer naduvni kosmički hotel kompanije ”Bigelou” (Bigelow Aerospace). Do sada je NASA uplatila ”Boingu” nešto više od 110 miliona dolara u okviru dva kontrakta CCDev.
Tokom testa, maketa kapsule CST-100 je izbačena iz helikoptera na visini od oko tri kilometra. Brzina spuštanja je smanjena posle otvaranja tri padobrana prečnika 33 m. Stotinu sekundi posle izbacivanja, neposredno iznad tla, na njenom donjem delu kapsule prečnika 4,5 m napumpano je šest vazdušnih jastuka koja su obezbedila njeno meko sletanje. Prema preliminarnim analizima, padobrani su u odličnom stanju i mogu se ponovo koristiti.
Nekoliko dodatnih ispitivanja kapsule CST-100 planirano je tokom ove godine. Pored testiranja padobranskog i sistema vazdušnih jastuka u maju, ”Boing” će tokom juna ispitati rad motora za manevrisanje i kontrolu visine orbite.
”Boing” je pre nekoliko meseci odabrao raketu-nosač ”Atlas V” organizacije ULA (Sjedninjeni savez pružanja usluga lansiranja) za prva lansiranja broda CST-100 planirana 2015-2016.
Pored ”Boinga”, partneri NASA-e u programu CCDev su ”Blu oridžin” (Blue Origin), ”Sijera Nevada” (Sierra Nevada Corp) i ”SpejsX” (SpaceX). Na osnovu rezultata koje ove kompanije budu postigle, NASA će izdvojiti dva komercijalna partnera koji će, ako sve bude išlo po planu počev od 2017. početi da obezbedjuju letove američkih astronauta do MKS.
Kina planira da lansira raketu-nosač CZ-5 velike nosivosti 2014.
Prvo lansiranje kineske RN CZ-5 (”Čančžen-5” – ”Veliki marš”) nove generacije planirano je 2014. Kineski stručnjaci su uspeli da naprave prvi rezervoar za tečni vodonik koji će se koristiti na RN CZ-5, kao i konusni štitnik na vru rakete osnove prečnika pet metara.
Za kineski kosmički program, nova RN ima strateški značaj jer še povećati maksimalnu nosivost korisnog tereta za tri i po puta u odnosu na postojeće lansere. Na nisku orbitu oko Zemlje CZ-5 će moći da ponese satelit mase 25 tona, dok će masa korisnog tereta za geostacionarnu orbitu iznositi 14 tona.
Visina RN CZ-5 je 60 metara. Na prvom stepenu nalaze se četiri raketna motora prečnika po 3,35m koji će raditi na netoksično gorivo.
Neuspešno lansiranje severnokorejske rakete-nosača
Povodom 100-te godišnice rodjenja Kim Il Sunga, stručnjaci Severne Koreje su planirali da u kosmos lansiraju prvi nacionalni veštački satelit ”Kvanmjonson-3” (”Sjajna zvezda”). Lansiranje obavljeno 12. aprila sa kosmodroma Čholsan na zapadu Severne Koreje medjutim nije uspelo. Raketa se minut posle poletanja raspala i pala u vode Žutog mora.
Ne pamti se da je ikada jedno lansiranje izazvalo toliko negativnih reakcije svetske javnosti, koje su čak stigle i od tradiocionalnih prijatelja Pjongjanga – Rusije i Kine. Okarakterisavši akciju Pjongjanga kao provokaciju na apel Saveta za bezbednost UN da se odustane od lansiranje, Rusija je čak odustala od slanja komisije koja je trebala da prisustvuje poletanju severnokorejske rakete.
Reakcija SAD je bila očekivana; pored velikog političkog pritiska, uskraćena je besplatna pomoć od 240,000 tona hrane obećana dve nedelje pre lansiranja.
Iako je Pjongjang ubedjivao javnost da je satelit mase oko 100 kg meteorološke i naučno-istraživačke namene koji je trebao da pomogne ekonomskom razvoju države, činjenica je da se za njegovo lansiranje koristi modifikovana interkontinentalna raketa. Zbog toga su iz SAD i Japana stizale optužbe da je time Severna Koreja u stvari želela da ispita sistema nove interkontinentalne rakete.
Ovo je treće kosmičko lansiranje obavljeno sa lansirne rampe koja se nalazi na zapadu države. Prva dva su obavljena avgusta 1998. i aprila 2009. ali su bila neuspešna. U oba slučaja se pretpostavlja da je došlo do kvara tokom rada trećeg stepena, iznad Tihog okeana. Naravno, ima i onih koji veruju da tokom ovih lansiranja nije ni bilo satelita, već da je reč o vojnim ispitivanjima. Pojedini izvori takodje navode da je izmedju prva dva lansiranja, 2006. bilo još jedno neuspešno lansiranje o kome Severne Koreje nije objavila nikakve vesti.
Severnokorejska raketa-nosač ”Tephodon-2” (”Mlečni put”) je razvijena na bazi sovjetskih balističkih raketa. Prvi stepen ima četiri modifikovana raketna motora pozajljenih sa ruske rakete R-17 (koja je razvijena početkom 60-ih). Drugi stepen predstavlja modifikovanu rusku pomorsku raketu R-27 koja je projektovana u Konstruktorskom birou Makejeva sredinom 60-ih. Ovo je vrlo zanimljivo, budući da ni SSSR ni Rusija nisu prodavali Severnoj Koreji balističke rakete velikog dometa, tako da su ove tehnologije i konstruktorski dijagrami ruskih raketa dospeli u Severnu Koreju ”neofecijalnim” kanalima. Poznato je takodje da je raketa R-17 bila dostupna na tržište Bliskog Istoka oko 1980., dok se R-27 (uz nekoliko inženjera KB ”Makejev”) tamo posle raspada SSSR-a početkom 90-ih.
Sjeverna Koreja lansirala satelit?
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
