Vesti iz sveta kosmonautke za prvu polovinu marta 2012.
”Mi ćemo morati da plaćamo Rusiji po 450 miliona dolara godišnje do onog trenutka kada Amerika ne bude stvorila mogućnosti prevoza ljudi u orbitu”, dodao je Bolden u emotivnom obraćanju u Kongresu. ”Znam da vi to ne želite, ali mi moramo da platimo upravo toliko”.
Lansiranje teretnog broda ATV-3 prema MKS planirano za 23. mart,
dok ESA planira da ugasi ovaj program za dve godine
 |
| Završna faza u pripremi ATV za let do Stanice |
Lansiranje evropskog teretnog broda ATV-3 ”Edoardo Amaldi” prema Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS) će biti obavljeno 23. marta 2012. iz kosmičkog centra u Kuruu. Njegovo lansiranje je odloženo nekoliko puta zbog neophodnosti dodatnih provera.
Evropska kosmička agencija (ESA) posle 2014. ne planira više proizvodnju aparata ATV. Prva dva evropska kosmička ”teretnjaka” su obavila misije u sklopu MKS 2008. i 2011. ATV-3 kreće krajem marta 2012. dok će poslednja dva modula bita lansirana marta 2013. odn. marta 2014. Sa poslednjim petim aparatom ATV, ESA će pokriti svoje obaveze u okviru programa MKS do 2017.
Posle toga, ESA prelazi na proizvodnju kosmičkih brodova ATV nove generacije. U toku su pregovori sa NASA-om oko koncepta novog evropskog aparata koji će sa evropske strane pokriti njihove obaveze prema MKS u periodu između 2018. i 2020.
Trenutno se razmišlja o nekoliko varijanti budućeg ATV. Kao što se zna, ATV se koristi isključivo za prevoz tereta sa Zemlje do MKS. Posle odvajanja od stanice, brod krcat nepotrebnim materijalima sa MKS sagoreva u atmosferi.
Jedna od varijanti je ATV sa modulom za povratak, čime bi novi evropski brod mogao biti korišćen za prevoz tereta na relaciji Zemlja-MKS-Zemlja. Druga varijanta je ATV-”kosmički tegljač”, za prebacivanje satelita sa niskih na visoke orbite, dok se takođe razmišlja i o verziji ATV za remont satelita koji su otkazali. Još jedna verzija planira prevoz satelita sa orbite na Zemlju.
“Dragon” kreće prema MKS 30. aprila
 |
| Dragon na vrhu rakece Falkon 9 |
Komički brod ”Dragon” (”Zmaj”) američke kompanije Space Exploration Technologies (SpaceX) biće lansiran prema MKS 30. aprila 2012.
Start “Dragona” je planiran za 16:22č po Griniču sa kosmodroma na Kejp Kanaveralu pomoću rakete-nosača “Falkon-9” (Falcon - “Soko”), koja je takođe proizvedena u pogonima kalifornijskog SpaceX. Prvobitno je bilo planirano da brod poleti 7. februara, ali je lansiranje odloženo radi obavljanja dodatnih ispitivanja sistema broda.
Posle lansiranja, brod će prići na 3,2 km od MKS i izvesno vreme leteti u formaciji sa kosmičkom stanicom. Posle finalnih provera, “Dragon” će se približiti stanici do rastojanja od nekoliko metara. Zatim će astronauti na MKS pomoću mehaničkog manipulatora dohvatiti aparat i spojiti ga uz modul ”Harmoni”. Poslednja etapa misije obuhvata odvajanje ”Dragona” od MKS i povratak na Zemlju na talase Tihog okeana nedaleko od obala Kalifornije.
Demonstracioni let nosi oznaku COTS 2/3 i predstavlja premijeru nove strategije NASA-e snabdevanja američkog segmenta MKS privatnim teretnim brodovima. ”Dragon” ima izuzetno visoke tehničke kerakteristike i može jednoga dana u potpunosti da zameni ruske brodove ”Sajuz” i ”Progres”. Na primer, ”Dragon” može da preveze posadu od sedam astronauta do MKS (”Sajuz” nosi tri kosmonauta), ili koristan teret od 6 tona (nosivost ”Progresa” je 2,5t). Sa stanice, ovim brodom se može na Zemlju vratiti do tri tone tereta (”Sajuz” može da vrati na Zemlju sa stanice svega 100kg).
Ako sve bude išlo po planu, ”Dragon” će biti prvi privatni kosmički brod koji će se spojiti sa stanicom MKS, čime će biti otvorena nova stranica u istoriji astronautike, početak komercijlanih kosmičkih letova privatnih kompanija.
SAD će plaćati Rusiji 450 miliona dolara godišnje za prevoz astronauta do MKS
U sledećih pet godina SAD će platiti Rusiji 450 miliona dolara godišnje za prevoz astronauta do Međunarodne kosmičke stanice (MKS). O tome je predstavnicima Komiteta za nauku, kosmos i tehnologiju američkog Kongresa govorio direktor NASA-e Čarls Bolden.
| Transport Sojuza do lansirne rampe |  |
”Mi ćemo imati prvu mogućnost da pošaljemo naše astronaute na MKS bez pomoći Rusije tek 2017”, rekao je Bolden. Po njegovim rečima, SAD su došle u ovako nezavidan položaj zbog lošeg planiranja u proteklim godinama. SAD su prošle godine prestale da koriste spejs šatlove, dok trenutno rade na razvoju novog kosmičkog broda i teške rakete-nosača (RN). Zanimljivo, ranije je Bolden izjavio da se prvi kosmički let novog američkog broda planira 2017, ali bez posade, dok će pilotirani let uslediti tek 2021.
Trenutni kontrakt NASA-e sa ”Roskosmosom” za prevoz astronauta do MKS, ističe u proleće 2016. U budžetu NASA-e za 2013. izdvojen je novac za rezervaciju šest mesta za američke astronaute na četiri broda ”Sajuz”. Ukoliko novi kosmički brod ne bude spreman za letove sa ljudskim posadama posle 2016. NASA neće imati drugog izlaza nego da produži kontrakt sa ”Roskosmosom” možda čak i do 2021.
”Mi ćemo morati da plaćamo Rusiji po 450 miliona dolara godišnje do onog trenutka kada Amerika ne bude stvorila mogućnosti prevoza ljudi u orbitu”, dodao je Bolden u emotivnom obraćanju u Kongresu. ”Znam da vi to ne želite, ali mi moramo da platimo upravo toliko”.
NASA planira da 2013. za prevoz astronauta i tereta na MKS potroši 1,3 milijarde dolara, dok će za kompletan program MKS biti izdvojeno 3 mlrd dolara.
Inače, NASA u 2013. može računati na budžet u iznosu između 17.5 mlrd dolara (5% manje u odnosu na 2012.) i 16.6 mlrd dolara (10% manje). Sasvim je moguće da će smanjenje budžeta NASA-e da utiče najviše na izdvajanja za razvoj komercijalnih kosmičkih brodova. Trenutno, NASA plaća Rusiji oko 375 miliona dolara za prevoz astronauta do MKS, dok će do 2016. ova suma, kao što smo naveli porasti na 450 miliona. U najboljem slučaju, prvi privatni kosmički brod za let ljudi u kosmos može biti lansiran 2017. tako da stratezi američkog nacionalnog bužeta trebaju da uporede troškove gradnje privatnog broda za novcem koji bi se plaćao Rusiji u periodu 2017-2020. pre nego brod NASA-e ne bude spreman za let u kosmos. Analize govore da bi prevoz američkih astronauta ruskim brodovima ”Sajuz” u tom periodu koštao oko 1,8 mlrd dolara, dok bi NASA za razvoj kosmičkog broda jedne od privatnih kompanija trebala da plati između 4 i 6 mlrd dolara. Uz to, sa velikom mogućnošću pomeranja rokova i dodatnih troškova koje je sada nemoguće precizirati.
Tako da kako sada stvari stoje, NASA će morati za period 2017-2020. da bira između nacionalnog ponosa (privatnog kosmičkog broda), koji će itekako koštati, a može biti i vrlo rizičan, i nastavka za SAD sramotnog korišćenja starog ruskog broda ”Sajuza” do kraja decenije. Logike finansija su nedvosmisleno na strani drugog rešenja.
Rekordno povećanje budžeta ”Roskosmosa”
Odlazeći predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je potpisao nacionalni budžet za 2012. u iznosu od 12656 mlilijarde rubalja (441 mlrd dolara). Za budžet ”Roskosmosa” izdvojeno je 143,98 mlrd rubalja, što je 1.14% od ukupnog budžeta Rusije. Time je po prvi put još iz vremena bivšeg SSSR-a, budžet za kosmos nadmašio psihološki značajnu barijeru od jednog procenta nacionalnog bužeta. Pored toga, u odnosu na 2011. ovo je povećanje od čak 52,7% što nije zabeleženo od 2009.
Prema kursu od 28,7 rubalja za jedan američki dolar, budžet ”Roskosmosa” za 2012. iznosi nešto više od 5 mlrd dolara, što je 28,2% od bužeta NASA-e za 2012. (17,8 mlrd dolara). Koliko pre deset godina, pri ovom istom odnosu valuta bužet NASA-e je bio čak 13 puta veći od budžeta ”Roskosmosa”, dok je sada veći ”samo” četiri puta.
Rekordno povećanje budžeta ”Roskosmosa” jasno govori o tome koliku pažnju kosmosu pridaje Rusija. Tome u prilog takođe govori najava da će novi predsednik Vladimir Putin imati savetnika za kosmos, dok će direktoru ”Roskosmosa” Vladimiru Popovkinu (koji se na nedavnoj pijanci za 8. mart potukao i završio u bolnici) biti dodat još jedan (sedmi) pomoćnik.
U sledećim godinama očekuje se dalji porast budžeta ”Roskosmosa”. Za 2013. biće izdvojeno 165 mlrd rubalja (povećanje za 14,6% u odnosu na 2012.), dok će budžet ruske kosmičke agencije 2014. iznositi 174,7 mlrd rubalja (5,8% više u odnosu na 2013.).
Kao i ranije, ruski civilni kosmički program je podeljen u tri sledeće osnovne oblasti:
- Federalni kosmički program Rusije za 2006-2015. (FKP)
- Podrška, razvoj i korišćenje sistema Globalnog navigacionog satelitskog sistema GLONASS za period 2012-2020. (GLONASS) i
- Razvoj ruskih kosmodroma u periodu 2016-2015. (RRK).
Najveća izdavajanja su za program FKP - oko 104 mlrd rubalja (72,6%), učešće programa GLONASS je 14,27% (20 mlrd), dok će za razvoj kosmodroma Vastočnij i održavanje postojećih kosmodroma biti izdvojeno gotovo osam mlijardi rubalja (5,35%). Kao što je poznato, Rusija je uzela u zakup kosmodrom Bajkonur do 2050. i ove godine će platiti za njegovu upotrebu Kazahstanu oko 115 miliona dolara.
Federalni kosmički program Rusije obuhvata održavanje MKS (godišnje lansiranje četiri transportna broda ”Sajuz” i šest teretnih aparata ”Progres”), kompletiranje ruskog segmenta MKS (lansiranje dodatnih naučnih i energetskih modula do 2015.), razvoj raketa-nosača nove serije ”Angara”, projekat novog kosmičkog broda koji će moći da leti do Meseca, modula sa nuklearnim raketnim motorom megavatne klase, projekte istraživanja Meseca i Venere.
Budžet ”Roskosmosa” pokriva samo civilne kosmičke programe Rusije, dok nije objavljeno koliki je budžet za vojni kosmos. Kako se zna da je budžet Pentagona za kosmos oko 8 mlrd dolara, ako je zadržan isti odnos koji ”Roskosmos” ima prema NASA-i, onda je moguće da je ruski kosmički vojni budžet između 1,5 i dve milijarde dolara.
Prvo lansiranje ”Oriona” se očekuje 2014.
Inženjeri NASA-e očekuju da će pvi demonstrativni let višenamenskog kosmičkog broda poznatog pod starim imenom ”Orion” biti obavljen početkom 2014. |
| Padobranski test Oriona |
Prvi eksperimentalni istraživački let (oznaka EFT-1) je zamišljen kao balistički test tokom koga će ”Orion” obaviti let suborbitalnom putanjom ”visokog apogeja”. U misiju EFT-1 brod ”Orion” će biti lansiran teškom raketom-nosačem ”Delta -4H”. Ako sve bude šlo po planu, uspeh prvog testiranja treba da trasira sledeće bespilotne misije, sve do 2021. kada se očekuje da ”Orion” po prvi put ponese astronaute u kosmos.
Misija EFT-1 podseća na let AS-501 – prvi let kosmičkog broda ”Apolo” (”Apolo-4”) iz novembra 1967. kada su tokom balističkog ulaska u atmosferu testirani elementi konstrukcije i termička zašita novog broda.
U međuvremenu, NASA nastavlja testiranja sistema komandnog modula broda ”Orion”. Nedavno je isproban rad padobranskog sistema, kada je sa vojnog transportnog aviona C-17 kapsula izbačena sa visine od oko osam kilometara. Prvo su na visni između 6 i 4,5km otvoreni mali kočeći padobrani i tzv. pilot-padobran koji je povukao iz kontejnera komandnog modula tri osnovna padobrana. ”Orion” je uspešno sleteo na tle brzinom od 27km/č, na poligonu ”Juma” (Yuma) u državi Arizona.
Ovo je bio prvi test padobrana broda “Orion” od 2008. kada je usled greške prilikom izbacivanja od transportnog aviona maketa došlo do oštećenja modula prve generacije. U ovom sada uspešnom testu padobsranskog sistema, korišćena je maketa kapsula druge generacije kod koje je usavršen programski uređaj izbacivanja padobrana.
NASA planira još četiri ispitivanja padobrana broda ”Orion” tokom 2012.
Web: http://spaceflightnow.com/news/n1203/04orionchutes/
Godina u orbiti Pentagonovog tajnog šatla X-37B
Tajni bespilotni američki šatl X-37B koji je lansiran u kosmos 5. marta 2011. nastavlja misiju, iako je Pentagon tada najavio da će raketoplan ostati u orbiti 270 dana.
Prvobitno je bilo planirano da vojni šatl X-37B letu u kosmos u tovarnom prostoru “velikog” šatla NASA-e, ali je posle tragedije “Kolumbije” 2003. odlučeno da se za njegovo lansiranje koriste RN “Delta-II-7290” i “Atlas-5”. Projekat, žija geneza leži u projektu NASA-e X-37A iz 1990-ih, preuzelo je američko ratno vazduhoplovstvo (USAF) 2004. Raketoplan je razvijen u “Boingu”.
Prvi let Šrvog vojnog raketoplana X-37B (OTV-1) koji je nosio oznaku USA-212 obavljen je između aprila i decembra 2010. i trajao je 210 dana. Aparat je uspešno sleteo na pistu vazduhoplovne baze Vandenberg u Kaliforniji. Za drugu misiju vojnog šatla (OTV-2) koja je u toku, koristi se novi šatl X-37B (kod USA-226), koji je modifikovan na osnovu analize rada sistema prvog reketoplana USA-212 koji će ponovo leteti u trećoj misiji OTV-3.
Tehničke performanse šatla X-37B, posebno njegove manevarske sposobnosti su vredne izuzetnog divljenja. Na primer, aparat je prvo izbačen na početnu orbitu 317x319km, sa koje je nekoliko nedelja prebačen na orbitu 319x339km, pod nagibom od 42,79 stepeni. To je za američke vojne satelite krajnje neobična orbita koja ne pruža velike mogućnosti špijuniranja statičnih i mobilnih vojnih ciljeva na teritoriji Rusije, Kine ili Irana, ili eventualnog “hvatanje” signala vojnih pratećih centara. Na primer, prvi vojni šatl USA-212 je tokom misije OTV-1 leteo orbitom 401x422km, pod nagibom od 40 stepeni, čime je bio u stanju da nadleće iste oblasti na Zemlji svakog četvrtog dana.
Nova orbita šatla u misiji OTV-2 međutim pruža mogućnosti inspekcije – kosmičkih objekata! Naime, 29. septembra 2011. Kina je u kosmos lansirala prvi orbitalni modul “Tjangun-1” na orbitu 336x355km, pod nagibom od 42,78 stepeni. To znači da X-37B leti orbitom istog nagiba kao i kineski modul “Tjangun-1” i uz period jednog obilaska koji se razlikuje samo 19 sekundi dva aparata se približavaju jedan drugom tokom svake 170-te orbite, odnosno svakih 16 dana. To takođe znači da zahvaljujući kapacitetima raketnog motora X-37B može bez većih problema da priđe kineskom “Tjangunu”.
Šatl X-37B ima dužinu od oko devet metara, raspon krila nešto više od četiri metra, a može da teži do pet tona. U tovarnom prostoru veličine 2,1x1,2m može biti smešten koristan teret mase do 900kg, koji može biti neki optički sistem ili dodatne količine goriva. To međutim može biti i oružje, na primer atomska glava W88 koja sa snagom od 475 kilotona teži oko 350kg i ima dimenzije 1,75x0,5m. Sa ovakvim oružjem, izuzetnim tehničkim performansama i manevarskim karakteristikama X-37B može biti vrlo ubojito orbitalno borbeno sredstvo, pravi kosmički atomski bombarder koji bi mogao da pogodi bilo koju tačku na Zemlji. Uz neznatne tehničke modifikacije, koristeći tzv. Homanovu ekonomičnu trajektoriju vojni šatl može leteti čak i do Marsa, dok o letu do Meseca i natrag da i ne govorimo.
Web: http://spaceflightnow.com/news/n1203/05x37b/
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
