Poručnik Michael T. Good, levo, i Garriott E. Reisman tokom šatl-misije prošlog maja. Dr Reisman je nedavno bio prinuđen da napusti Nasin astronautski korpus.
Svi znaju da je glavna trik u životu biti u pravom trenutku na prvoma mestu. Ali šta se dešava kada si u pravom trenutku na poglešnom mestu?
Upravo to se pitaju pripadnici Nasinog astronautskog korpusa sada kada je program svemirskih šatlova okončan i kada su njihovi izgledi da u dogledno vreme polete bilo gde sve tanji. Po rasporedu, planirano je da „Endeavour“ poleti ove nedelje, a pretpostavlja se da će „Atlantis“ biti lansiran u svoju poslednju misiju u junu – i time će astronauti završiti svoj posao.
„Moral je vrlo nizak,“ vajka se Leroy Chiao, bivši astronaut koji sada radi u kompaniji koja turistima nudi letove u svemir. „Ovo je vreme velike nesigurnosti.“
Od kako su 2007. godine na vlast došle Demokrate se predsednikom Obamom, Nasin program letova sa ljudskom posadom je osakaćen. Programi „Ares I“ i „Constellation“, koji su trebali da predstavljaju logičan nastavak šatlova i da ponesu ljude na Mesec, otkazani su, a NASA je zauzvrat preorijentisana ka privatnim kompanijama koje treba da osmisle alternative.
Zato, kada ove nedelje Obamina porodica bude sedela pored Gabrielle Giffords, povređene kongresmenke iz Arizone, i gledala njenog muža kapetana Marka E. Kellyja kako leti ka Međunarodnoj stanici, biće to poslednji spektakl takve vrste na Floridi zadugo. Tokom sledećih nekoliko godina, američki astronauti će se nadmetati za slobodna mesta na ISS leteći jedino u ruskim kapsulama „Союз“.
„Nadamo se da ćemo prevazići ove probleme i uskoro nastaviti sa istraživanjima,“ smatra Peggy A. Whitson, šefica kancelarije Nasinih astronauta, čiji je jedan od poslova bio da određuje ko će od astronauta leteti u narednoj šatl misiji. Dok budu čekali da se duhovi malo smire, kaže ona, „videćemo šta ćemo da radimo – NASA je prolazila kroz slične teške situacije i ranije.“
Možda sadašnja situacija u Americi neće uticati na karijere nastavnika u osnovnim školama, ali samo prošle godine 20 astronauta je napustilo redovnu službu; danas ih ima 61, što je veliki pad od najvećeg broja zaposlenih – 150 u 2000. godini. U to vreme, NASA je imala u vidu osoblje za rad na ISS i šatlovima koji će ih snabdevati.
Novi planovi Nase znače veliku promenu za ljude poput Johna M. Grunsfelda (1958), „doktora za popravke“ Hablovog svemirskog teleskopa, koji je leteo na čak pet svemirskih misija[1]. Nakon svog poslednjeg leta u maju 2009, upitao je Whitsonovu o svojim šansama da ponovo leti u orbitu. „Ona mi je pošteno odgovorila da su mi šanse mizerne,“ priča doktor fizike i kosmonaut, dr Grunsfeld.
Da je Whitsonova uspela da isčačka neki zadatak, recimo komandovanje Međunarodnom svemirskom stanicom, „verovatno bih ostao,“ kaže 52-godišnji Grunfeld. Ali od toga nije bilo ništa. Zato je u januaru 2010. odlučio da napusti Nasu i postane zamenik direktora baltimurskog Space Telescope Science Institute, koji upravlja Hablom i planira džinovski James Webbov (JWST) infracrveni svemirski teleskop. Uplašen za egzistenciju, prošle godine je postao i profesor fizike i astronomije na univerzitetu Johns Hopkins.
Fotografija iz filma koji su snimili astronauti tokom „Atlantisove“ posete Hablovom teleskopu u maju 2009. godine.
Još jedan astronaut kome nova realnost stvara velike probleme je i kapetan Scott. D. Altman iz Mornarice, koji je za Nasu obavio 4 misije. Ali sa svojih 195 cm, nije mogao da stane u kapsulu „Союз“.
Nakon svog poslednjeg leta na šatlu 2009, kapetanu Altmanu, 51, otvorile su se oči. Dok se borio sa odlukom da li da napusti Nasu, Obamina administracija je objavila odluku da će stopirati „Constellation“ i „Ares I“. Mesec dana posle toga obavestio je svoje nadležne da želi da dâ otkaz.
Napuštanje Nase je „bila dobra odluka za mene,“ smatra Altman, ali „s vremena na vreme osetim blago kajanje.“ Danas radi u ASRC Research and Technology Solutions iz Merilenda, kompaniji koja radi konstruktorske poslove za Nasu i druge savezne agencije.
NASA će i dalje zapošljavati astronaute, ali neće kalibra kapetana Altmana. U sledećih par godina, da bi nadoknadili kadar koji odlazi u penziju ili ih napušta, agencija će regrutovati novu klasu od 6 do 12 astronauta, otkriva Whitsonova. Ako Nasa odluči da redukuje dužinu boravka na svemirskoj stanici sa 6 na 4 meseca, to bi moglo da znači da će joj trebati čak i još više astronauta.
„Upoznali smo čitavu administraciju šta nas očekuje,“ kaže dr Whitsonova, koja je i sama astronaut.
U međuvremenu, šanse za astronaute van Nase su male ali polako rastu.
„Virgin Galactic“, deo imperije Richarda Bransona, traže troje svemirska pilota za svoj raketoplan „SpaceShipTwo“, koji će možda već sledeće godine započeti sa turističkim svemirskim putovanjima. Mada će „SpaceShipTwo“ izvoditi suborbitne skokove koji će obezbeđivati samo nekoliko minuta bestežinskog stanja, druge kompanine – kao „Boeing“ i „Space Exploration Technologies Corporation“, poznatiji kao „SpaceX“ – razvijaju svemirske letilice koje će biti kadre da voze ljude do ISS pa i dalje.
Garrett E. Reisman, koji se pridružio astronautskom korpusu 1998. godine, napustio je Nasu prošlog meseca i prešao u „SpaceX“, koji je osnovao internet-biznismen Elon Musk. Dr Reisman je do sada proveo u kosmosu više od 3 meseca i specijalizovao se za rad sa robotskom rukom na ISS.
„Biti astronaut je najlepši mogući posao,“ kaže dr Reisman, 43. „Bilo je vrlo, vrlo teško dobrovoljno ga napustiti.“
Da je dr Reisman ipak odlučio da ostane u Agenciji, možda bi mu se ukazala šansa da ponovo poleti, ali on je ipak odlučio da krene dalje. Sada radi na raketi („Falcon 9“) i svemirskom brodu („Dragon“) koji će nositi putnike i teret na svemirsku stanicu.
„Verujem da je san svakog inženjera da konstruiše svemirski brod,“ kaže on. „Meni izgleda kao da smo na ivici zlatnog doba svemirskih letova – to je mesto gde sam želeo da budem.“
Inženjer i astronaut Garrett Erin Reisman (1968) naustio je Nasu i prešao u privatnu kompaniju „SpaceX“. „Bilo je vrlo, vrlo teško dobrovoljno napustiti Nasu.“ Bio je to prvi Jevrej koji je boravio na ISS.
Na svakog astronauta koji je zbog godina ili nedostatka šansi izgubio posao u Nasi, postoji bezbroj mladih ljudi koji bi voleli da zauzmu njihovo mesto.
Taj posao se još uvek smatra romantičnim, iako su standardi vrlo strogi. Prema Nasinom vebsajtu, astronautski kandidati moraju da budu sposobni da preplivaju tri dužine bazena obučeni u letačko odelo i sa patikama na nogama; i da još imaju magistraturu ili doktorat iz neke važne nauke ili matematike.
Zahtevi su još stroži za one koji očekuju da rade na Međunarodnoj stanici: morate da govorite ruski, poznajete robote, da ste utrenirani za rad u vakuumu i dovoljno zdravi da da provedete 6 meseci u kosmosu.
Ovaj strašni spisak je pomogao Nasi da se oslobodi nekih astronauta, ali to nikome nije umanjilo uspomene.
„Biti u svemiru je kao neka magija,“ priča pukovnica vazduhoplovstva Pamela Ann Melroy, druga žena astronaut koja je komandovala jednom šatl misijom. Napustila je Nasu 2009, znajući da će uskoro nastupiti sve veća konkurencija među astronautima za komandovanje na još nekoliko preostalih letova.
„Stvarno nisam želela da se nađem u situaciji da obijam pragove nadajući se da ću ja biti jedna od njih,“ smatra ona.
Pukovnica Melroy je i dalje tužna zbog propale šanse da leti na „Aresu I“. „Bilo bi to za plakanje,“ kaže ona.
Pukovnica Pamela Ann Melroy, zajedno sa pukovnikom Georgom D. Zamkom u Kenedijevom svemirskom centru 2007. Napustila je Nasu još pre 2 godine. Pre astronautske karijere vozila je bombardere u Pusinjskoj oluji a kasnije bila instruktor.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
