Kina i Rusija su odlučile da grade bazu na Mesecu i da prošire kosmičku saradnju. 9. marta, Zhang Kejian, upravnik Kineske narodne svemirske uprave (CNSA) i Dmitri Rogozin, generalni direktor Državne kosmičke korporacije „Roskosmos“ (ROSCOSMOS), potpisali su Memorandum o razumevanju između Vlade Narodne Republike Kine i Vlade Ruske Federacije u vezi sa saradnjom na izgradnji Međunarodne lunarne istraživačke stanice (ILRS). CNSA i ROSCOSMOS će se pridržavati principa „zajedničkog savetovanja, zajedničke izgradnje i zajedničkih koristi“, omogućiće široku saradnju u ILRS otvorenu za sve zainteresovane zemlje i međunarodne partnere, ojačaće razmenu naučnih istraživanja i promovisaće zajedničko istraživanje i upotrebu kosmički prostor u mirne svrhe.
Kina i Rusija potpisali su sporazume o kosmičkoj saradnji
ILRS biće sveobuhvatna baza za naučne eksperimente sa sposobnošću dugotrajnog autonomnog rada, biće izgrađena na Mesečevoj površini i/ili u Mesečevoj orbiti i izvodiće multidisciplinarne i višenamenske naučnoistraživačke aktivnosti kao što su istraživanje i korišćenje Mesečevih dobara, osnovne naučne eksperimente i tehnička verifikacije.
U okviru stvaranja ILRS-a, Kina i Rusija će koristiti svoje iskustvo u svemirskim naukama, istraživanju i razvoju i korišćenju svemirske opreme i tehnologije da zajednički formulišu mapu puta za izgradnju ILRS-a i da ostvare blisku saradnju u planiranju, demonstraciji, dizajnu, razvoju, primeni i radu ILRS-a, uključujući promociju projekta međunarodnim zajednicama.
Potpisali su i Sporazum o saradnji u okviru koordinacije kineske misije Chang'e-7 i Luna-Resurs-1 ruske orbitalne svemirska letelica (OS) kao i Sporazum o saradnji za uspostavljanje Ujedinjenog centra podataka za istraživanje Mesec i svemir, aktivno promovišući saradnju na polju istraživanja Meseca i dubokog svemira.
Za sada nisu navedeni nikakvi datumi.
U proteklih nekoliko godina, Kina je izbila među vodeće zemlje u svemirskim istraživanjima, dok Rusija pokušava da povrati svoju vodeću poziciju iz 1950-ih i 60-ih godina.
Kineska svemirska dostignuća su mnogo novija. 2019. godine Kina je postala prva zemlja koja je sletela bespilotnom letelicom na dalju stranu Meseca. Prošle godine Kina uspešno prevezla 2 kilograma mesečevih stene i tla na Zemlju, što je prvo donošenje materija sa Meseca posle 44 godine, pokazujući da može postati svemirska sila. Kineska sonda, Tianven-1, kruži oko Marsa, gde snima upečatljive fotografije, a vozilo će sleteti na površinu Crvene planete u maju ili junu. Kineski lider Si Đinping pozvao je zemlju da se razvije u „veliku svemirsku silu.“
Uticajni američki časopis The Washington Post na najavljenu saradnju Rusije i Kine, u tekstu od 12. marta 2021. autora Henry Olsena kaže da je izgradnji lunarne istraživačke stanice zloslutna. Iako su neposredni efekti minimalni, da je to još jedan znak da se Moskva i Peking približavaju faktičkom savezu protiv Zapada.
Časopis navodi da lunarna istraživačka stanica sama po sebi nema neposrednu pretnju. Za sada nijedna zemlja nije sposobna za izgradnju takve instalacije. A sami planovi sugerišu da se neće graditi pre 2030-ih, sa dugoročnim ljudskim prisustvom još dalje u budućnosti. I da Amerikanci ne moraju da brinu da će se uskoro suočiti sa tajnim kineskim mesečevim laserima ili drugim oružjem postavljenim na Zemljin satelit.
Dalje se u tekstu kaže: „Ali to je samo po sebi zabrinjavajući znak. Rusija i Kina se tokom većeg dela protekle decenije ulaze u sve čvršći zagrljaj. Rusija prodaje Kini, svom nekadašnjem suparniku, napredno vojno naoružane koje je u mnogim slučajevima superiornije od tehnologije kineske proizvodnje. Vojske dve države izvele su zajedničke vojne vežbe, uključujući tripartitnu vežbu sa Iranom u Indijskom okeanu prošlog meseca. Ruski predsednik Vladimir Putin čak je odbio da u budućnosti isključi formalni vojni savez sa Kinom.
Pojava osovine Moskva-Peking-Teheran trebalo bi da zabrine predsednika Bajdena. Ova grupacija ima globalni domet koji bi istovremeno mogao ugroziti američke interese širom sveta. Zamislite scenario u kojem snage koje podržava Rusija potkopavaju obližnje zemlje NATO-a baš kao što iranski punomoćnici prete Izraelu ili arapskim državama u Perzijskom zalivu, a Kina ugrožava Tajvan ili države koje se protive njenim potraživanjima u Južnokineskom moru. Sjedinjenim Državama je često teško da upravljaju jednom krizom; šta bi se dogodilo kad bi moralo da upravlja tri ili četiri istovremeno?
Ovaj izazov je najvažniji sa kojim se Bajden mora suočiti. Mogao je da odluči da se prema zloj osovini odnosi kao prema gotovoj stvari i nastoji da je suoči sa povećanom snagom SAD-a i čvrstom, globalnim savezom koja je takođe posvećen ovom cilju. Mogao bi da pokuša da podeli osovinu odvlačeći Rusiju od njene naklonosti prema Kini, ali to bi neizbežno zahtevalo davanje Rusiji stvari koje želi, poput dominacije nad Ukrajinom ili možda čak uklanjanja NATO snaga od naših baltičkih saveznika. Ili bi mogao da odluči da u velikoj meri ignoriše znakove upozorenja, parirajući ozbiljnost izazova rečima koje nisu potkrepljene povećanim američkim mogućnostima. Do sada su znaci pomešani. Bajden je rekao evropskim saveznicima da se Amerika vratila, ali ostaje da se vidi šta to znači s obzirom na držanje SAD prema Rusiji.“
Članka The Washington Posta se završava ovako: Kineski prvi Zemljin satelit emitovao je svetu himnu Mao ere „Istok je crven“. Nadajmo se da kinesko-ruska lunarna istraživačka stanica neće sa samopouzdanjem pevati sličnu melodiju.“
Saradnja Rusije i Kine je nešto što za nas na sajtu Astronomija nije novo. Neko bi mogao reći da bi Kina mogla u svemir i bez Rusije, ali takvo razmišljanje je nerazumevanje kineske filozofije iz koje proizilazi njena geopotlitika međunarodne saradnje. A stvar je i same praktičnosti. Trka na svim vodećim poljima nauke i tehnologije između istoka i zapada je strahovita, takođe i u kosmonautike, tako da svako zaostajanje, neprihvatanjem partnerstva, može imati veliku cenu.
Izvori:
http://www.cnsa.gov.cn/english/n6465652/n6465653/c6811380/content.html
Rusija i Kina se udružuju da naprave bazu na Mesecu