Smena i na čelnoj poziciji ruske kosmičke korporacije "Roskosmos". Predsednik Putin je predložio bivšeg vice-premijera ruske Vlade Dmitrija Rogozina (55) za novog rukovodioca korporacije "Roskosmos", na mesto Igora Komarova.
Novi direktor "Roskosmosa" - Dmitrij Rogozin
Za zamenika Rogozina imenovan je bivši generalni direktor RKK "Energija" Nikolaj Sevastjanov.
Pre oko mesec dana, Rogozin je kritikovao menadžment "Roskosmosa", i u nekoliko navrata davao izjave koje su ukazivale na predstojeće promene. Pozicija Igora Komarova je u poslednjih nekoliko meseci bila uzdrmana serijom neuspešnih ruskih lansiranja tokom kojih su izgubljeni prvi angolski satelit, zatim ruski meteo-satelit i dvanest malih kosmičkih aparata. Takođe, analizom finansija "Roskosmosa" ustanovljeno je da je njegova transformacija u državnu korporaciju oštetila državnu kasu za preko 800 miliona rubalja, dok je Centar "Hruničev", koji funkcioniše u sklopu "Roskosmosa" zabeležio preko 300 miliona rubalja gubitaka. Konačno, nastavljene su afere korupcije oko gradnje kosmodroma Vastočni na Dalekom istoku; naime, nedavno je uhapšen zamenik direktora "Specstroja", kompanije koja je bila glavni izvođač prve faze radova na novom kosmodromu.
Rogozina, koji je godinama u Vladi Rusije bio odgovoran za vojsku i kosmos, očekuje obiman posao. Kao prvo, da kvalitet ruske raketno-kosmičke tehnike dovede na svetski konkurentski nivo. Da uvede red u projekat Međunarodne kosmičke stanice (MKS), koji svake godine guta trećinu budžeta "Roskosmosa". Ruski deo MKS-a nikako da se završi, kasni se godinama sa lansiranjem laboratorijskog modula "Nauka", a još uvek nije jasno šta Rusija planira da uradi kada NASA 2025. okrene leđa MKS. Pod Rogozinom "Roskosmos" treba da krene sa korišćenjem nove rakete-nosača srednje nosivosti "Sajuz-5" i novog kosmičkog broda "Federacija". Projekat super-rakete nosivosti 100 tona, koja će biti razvijena na bazi raketa "Sajuz-5", je takođe jedan od prioriteta Rogozina. U njegovom fokusu će biti završetak gradnje Vastočnog (tamo su planirane još dve lansirne rampe, za nosače "Angara" i super-raketu), zatim da lanser "Angara", posle samo dva lansiranja, konačno postane operativan i konkurentan na svetskom tržištu.
Rogozin treba takođe da razmrsi kakvo će biti učešće Rusije u programu mesečeve orbitalne stanice "Kapija dubokog kosmosa" (DSG), ukoliko ga uopšte i bilo. Tamo je NASA rusku ulogu dovela do gotovo uvredljivog nivoa i, koliko se može videti, želi da Rusiji u ovom projektu vidi leđa.
Naravno, Rogozin će pored svega ovoga, morati mnogo toga da uradi da povrati poljuljano poverenje u ruske rakete i satelite na svetskom kosmičkom tržištu na kome je zastupljenost Rusije svedeno na svega nekoliko procenata.
Još jedan zanimljiv detalj. Rogozin je na američkom spisku ruskih rukovodioca pod sankcijama, tako će biti zanimljivo pratiti na koji će način Vašington premostiti ovu nezgodnu situaciju koju je sam stvorio i kako će novopostavljeni administrator NASA-e Džejms Brajdenstajn efikasno sarađivati sa Rogozinom u budućnosti.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
