Planovi američkih privatnih kompanija Boeing i SpaceX da sledeće godine započnu kosmičke letove američkih astronauta ugroziće monopol Rusije u oblasti čovekovih letova u kosmos.

O ovome se govori u dokumentu RKK "Energija" upućenom "Roskosmosu" krajem prošle godine. U dokumentu se navodi da je posle gašenja američkog kosmičkog programa Space Shuttle 2011. Rusija postala neprikosnoveni monopolist na tržištu prevoza ljudi i tereta u kosmos. Međutim, već 2012. NASA je započela da prevozi terete na Međunarodnu kosmičku stanicu (MKS) pomoću privatnog teretnog broda Dragon kompanije SpaceX. Sledeće, 2013. i kompanija Orbital ATK je započela sa redovnim transportom brodom Cygnus svega što je neophodno za nastavak korišćenja američkog segmenta MKS. Tada je NASA prestala da koristi ruske teretne brodove "Progres" za prevoz tereta na MKS.

U RKK "Energija" navode da NASA planira da 2019. započne eksploataciju komercijalnih kosmičkih brodova Starliner (kompanije Boeing) i Crew Dragon (SpaceX), tako da će monopol Rusije u sferi prevoza ljudi u kosmos time biti ukinut. Takođe, navodi se da će konkurencija, kako vreme protiče, biti sve veća i veća.    

Istovremeno, u RKK "Energija" se očekuje stabilno finansiranje proizvodnje kosmičkih brodova "Sajuz" i "Progres" u sledećim godinama, najmanje d kraja korišćenja MKS.  

Author: Grujica Ivanović

Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:

• 2019-01-20 - Srbija i kosmos
• 2019-01-17 - Prva kosmička lansiranja 2019.
• 2019-01-15 - 'Chang'e 4' - fotografije sa Meseca
• 2019-01-04 - Ljudi su bili na Mesecu
• 2019-01-03 - Kineski aparat “Čang’e-4” sleteo na drugu stranu Meseca!