Posle drugog lansiranja sa novog kosmodroma Vastočnij, izgubljen je kontakt sa potisnim blokom “Fregata” na kome se nalazi grupa od 19 satelita. Formirane su dve komisije koje će ispitati šta je dovelo do gubitka satelita.
 |
 |
 |
Drugi start sa Vastočnog
Nastavlja se posrtanje Rusije u kosmosu. Lansiranje satelita “Meteor” sa osamnaest malih komercijalnih satelita završeno je bez uspeha usled problema u radu potisnog raketnog bloka (RB) “Fregata”. Dosadašnji pokušaji, kako sa ruske, tako i sa američke (NORAD) strane, da se na orbiti detektuje raketni blok sa osnovim i propratnim satelitima ne daju rezultata. Po svemu sudeći, “Fregata” nije dospela na orbitu, već je sa svojim korisnim teretom završila u vode Atlantskog okeana. “Meteor” je popunio ‘podvodnu’ grupu ruskih satelita”, napisao je cinično “Komersant”, misleći na seriju neuspelih ruskih lansiranja tokom kojih su sateliti, umesto na orbitu, završavali na dno okeana.
Ovo je bilo drugo lansiranje sa novog ruskog kosmodroma Vastočnij. Obavljeno je 28. novembra primenom rakete-nosača “Sajuz-2.1b” sa gornjim RB “Fregata” (što je u stvari četvrti stepen) na kome se nalazio korisni teret sastavljen od devetneast satelita. Na orbitu je trebalo da bude postavljen ruski meteorološki aparata “Meteor-M 2-1”, kao osnovni korisni teret, dok je osamnest drugih satelita klase malih kosmičkih aparata proizvedenih u Rusiji, Kanadi, Norveškoj, Japanu, Švedskoj, SAD i Nemačkoj lansirano na komercijalnoj bazi.
Šta se desilo?
Prema raspoloživim informacijama, etapa lansiranja sa Vastočnog u kome učestvuju tri stepena rakete-nosača “Sajuz-2.1b” je protekla bez problema. Raketa, proizvedena u kompaniji RKC “Progres” (Samara) je odradila svoj posao i na orbitu, devet minuta kasnije postavila raketni blok (četvrti stepen) “Fregata” koji je proizveden u kompaniji NPO “Lavočkin” (u podmoskovskom gradu Himki). Signal od odvajanju RB “Fregata” od trećeg stepena rakete-nosača je registrovan u prijemnu centru u Murmansku. Vest je prosledjena i, odmah posle lansiranja iz “Roskosmosa” je stigla zvanična vest da je 28. novembra 2017. u 8:41č sa kosmodroma Vastočnij obavljeno lansiranje rakete-nosača “Sajuz-2.1b”. Čak je lansirnom timu na Vastočnom stigla čestitka Dmitrija Rogozina, potpredsednika Vlade zaduženog za vojna i pitanja kosmosa. Prva dva raketna stepena nosača su pala u predvidjene zone. Medjutim, nešto se desilo za vreme odvajanja “Fregate” od trećeg stepena. Vrlo brzo, posle detaljnije analiza podataka primljenih u Murmansku pokazalo se da nešto nije u redu sa orijentacijom RB “Fregata”, pa je nekoliko časova posle prve vesti iz “Roskosmosa” javljeno da je:
“Kao rezultat rada rakete-nosača “Sajuz-2.1b” gornji blok sastavljen od raketnog bloka “Fregata” i kosmičkog aparata “Meteor-M” izbačen na planiranu prelaznu orbitu. Medjutim, za vreme prve planirane seanse veze sa kosmičkim aparatom nije uspelo da se uspotavi veza sa njim zbog toga što satelit nije bio na planiranoj orbiti. U toku je analiza informacija”.
Raketni blok “Fregata”
Posle ovog saopštenja, postoje nekoliko varijanti:
- Treći stepen je postavio RB “Fregata” na planiranu privremenu orbitu, ali je usled greške u ciklogramu paljenja raketnog motora S5.92 raketni blok umesto “na gore” krenuo ka Zemlji, ili možda komanda na paljenje motora nije ni prosledjena
- Otkaz glavnog motora S5.92, ili kvar na motoru orijentacije čime raketni blok nije bio u stanju da zauzme precizan položaj pred paljenje motora radi prelaska na sledeću orbitu
- Kvar u radu trećeg stepena, koji je doveo do nepravilnog odvajanja RB “Fregata”.
Ako je “Fregata” na orbiti, njeni parameti se neznaju i još uvek je rano da se govori o tome da je on završio u okean, kako piše “Komersant”, ili se možda raspao, ili još uvek kruži oko Zemlje pogrešnom orbitom, ali izvan dometa kontrolnih centara (što je malo verovatno). Prema, za sada poznatim informacijama, blok je odvojen od trećeg stepena i obavljeno je prvo od pet planiranih paljenja njegovog motora radi postavljanja različitih satelita na njihove planirane orbite. Posle tog prvog impulse, RB “Fregata” je trebao da dospe na orbitu, u tačku gde bi njegovu trajektoriju fiksirale prateće stanice na Zemlji. Medjutim, “Fregate” nije bilo u toj tački. Ukoliko je on na orbiti, stručnjaci će pokušati sve što je u njihovoj moći, da uspostave kontrolu nad raketnim blokom. On ima dimenzije 3,3m x 1,5m i masu izmedju pet i sedam tona – zavisno od verzije koja se koristi. Glavni motor S5.92 RB “Fregata” je proziveden u firmi KBHM “Isajev” poznatoj po projektovanju raketnih motora koji rade u vakuumu. Njegov specifični impuls iznosi 332 sekunde.
Raketni motor S5.92 bloka “Fregata”
Dve komisije paralelno proučavaju šta se desilo za vreme drugog kosmičkog starta sa Vastočnog. Prvu je formirao rukovodioc državne korporacije “Roskosmos” Igor Komarov, dok je na čelo druge koju je formirala ruska Vlada Jurij Koptjev, inače predsednik naučno-tehničkog saveta “Roskosmosa”. Od zaključaka ovih komisija zavisi hoće li 22. decembra biti obavljeno sledeće lansiranje sa Vastočnog i hoće li, slično posle otkrića serijskih grešaka u montažu raketnih motora drugog i trećeg stepena raketa-nosača “Proton” u Voronješkom KBHA-u (bivši OKB-154), biti preuzete drastične mere u NPO “Lavočkin”, gde se proizvode RB “Fregata”. Podsećamo, posle otkrića grubog narušavanja procesa motaže delova raketnih motora RD-0210 i RD-0211 drugog i motora RD-0212 trećeg stepena RN “Proton”, preko 70 raketnih motora planiranih za lansiranja raketa petnaestak “Proton” je povučeno na detaljnu proveru. Rukovodstvo KBHA je smenjeno a ova kompanija je prebačena pod okrilje vodeće ruske korporacije za razvoj raketnih motora “Energomaš“.
Dva dana pre lansiranja, shodno staroj praksi iz sovjetskog vremena, na Vastočnom je zasedala Državna komisija pod rukovodstvom zamenika direktora “Roskosmodsa” Aleksandra Ivanova koja je dala zeleno svetlo za postavljanje rakete-nosača na lansirnu rampu. Lansiranje je proteklo u redu u 8:41, a u 8:51 obavljeno je prvo paljenje motora RB “Fregeta” radi prebcivanja satelita “Meteor” na planiranu sunčano-sinhronu orbitu visine 800km. Praktično odmah posle prvog aktiviranja motora bloka “Fregata” stigla je vest da je sve u redu, medjutim ispostavilo se da to nije tačno. Druge korekcije orbite, koja je trebala da bude obavljena 60 minuta posle lansiranja, nije bilo, tako da komisije koje istražuju uzroke neuspeha imaju veoma malo podataka na raspolaganju. U potragu za izgubljenom “Fregatom” angažovan je ruski vojni sistem za kontrolu kosmičkog prostora, ali bez uspeha. Oni su, takodje zamolili američki ekvivalent NORAD, ali ni Amerikancima, koji pedantno registruju i uvede u katalog lansiranja svaki objekat koji dospe na orbitu, nije uspelo da pronadju raketni blok. Sada, dan posle ovog fijaska, malo je onih koji veruju da je “Fregata” na orbiti, i da je, najverovatnije usled greške u sistemu za orijentaciji posle prvog impulsa umesto na novu orbitu, krenula u suprotnu stranu, prema Zemlji i završila na dno Atlantika (ono što je uspelo da prodje kroz atmosferu).
Ukupna vrednost ovog projekta je oko 1,65 milijarde rubalja (raketa košta 1,25 milijarde, a RB “Fregata” 377 miliona rubalja), dok je satelit bio osiguran od strane kompanije SOGAZ na sumu od 2,6 milijarde rubalja.
Očigledno, obe komisije će posebnu pažnju da usmere ka RB “Fregeta”, odnosno kako se u NPO “Lavočkin”, kompaniji koja takodje projektuje medjuplanetarne kosmičke aparate (uključujući mesečeve), vrši kontrola kvaliteta svih proizvodnih i procesa testiranja. Podsećamo, pre nekoliko dana je odloženo lansiranje rakete-nosača “Proton” sa kosmodroma Bajkonur koja je upravo pomoću RB “Frageta” trebala da postavi na orbitu angolski satelit “AngoSat 1“ za kraj decembra, upravo zbog tehničkih problema otkrivenim na pogonskim magistralama potisnog bloka.
“Fregata” se pored civilnih lansiranja za potrebe “Roskosmosa”, kao što je bilo ovo, koristi za postavljanje vojnih satelita na orbitu. Kod vojnih misija, stručnjaci Ministarstva odbrane nadziru sve ključne etape u sklapanju RB “Fregata” i tek posle njhovog potpisa on može da bude postavljen na raketu. Za razliku od njih, “Roskosmos” ne nadzire radove u “Lavočkinu, već prepušta internoj kontroli ove kompanije da proverava kvalitet montažnih radova. Zbog toga je komisiji Koptjeva dat još jedan zadatak, da proveri detaljno procese poslovanja i kontrole kvaliteta u NPO “Lavočkin”. Podsećamo, generalni direktor ove organizacije je Sergej Lemeševski, dok je prvi čovek obezbedjenja kvaliteta i pouzdanosti “Roskosmosa” Andrej Kalinovski, koji je donedavno rukovodio kompanijom “Hruničev”, koja proizvodi rakete-nosače “Proton” i “Angara”.
I, pre nego završimo, kako informaciju stižu velikom brzinom, Interfax je od anonimnog izvora upravo javio da je mogući uzrok ovog neuspeha ljudski faktor. “Prema preliminarnim podacima, došlo je do greške u uskladjivanju operacija rakete-nosača i bloka “Fregata”. Zbog toga je prvi impuls obavljen kada RB “Fregata” nije imao orijentaciju koja je neophodna za precizan prelazak na višu orbitu. Raketni blok je skupa sa svim satelitima uleteo u atmosferu i pao u Atlantski okean”.
Medjutim, iz “Roskosmosa” je odmah stigao demanti. Oleg Dmitrijev koji u FGUP CENKI (centru nazemnih kosmičkih službi “Roskosmosa”) rukovodi sektorom praćenja pada raketnih stepenova za vreme lansiranja, je kratko rekao sledeće: “Satelit “Meteor-M” se nalazi u kosmous, veza sa njim ne postoji, na planiranu orbitu nije postavljen”.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
