Ukazujući na donošenje ambicioznog petogodišnjeg programa za razvoj astronautike u SAD, američki zakonodavci su pozvali Nasu da do sledeće godine prekinu saradnju sa ruskom agencijom Роскосмос. Međutim, agencija „Russia Today“ navodi izjave eksperata da će se saradnja dve agencije nastaviti i dalje.
Kako javlja državna ruska TV agencija RT, početkom meseca, američki Kongres je podržao zakon kojim se uobličava strategija razvoja Nase tokom sledećeg petogodišnjeg perioda.
Program je odmah podržan od strane grupe kongresmena koju čine Trampovci Ted Cruz[1], Lamar S. Smith i Brian Babin.
Po njima, implementacija ovog plana bi omogućila Sjedinjenim Državama da načine krupan korak u istraživanju kosmosa, i stave konačno tačku na transportnu zavisnost od ruske federalne agencije Roskosmos.
Američki zakonodavci insistiraju da do 2018. američki astronauti budu slati na Međunarodnu stanicu sa američke teritorije i uz pomoć američkih lansirnih rampi, a da američke rakete šalju američke satelite u orbitu.
U intervjuu RT-u, Viktor Savinjik, glavni izdavač ruskog magazina „Rasijski kosmos“, opisao je zahtev kongresmena da do sledeće godine lansiraju neku američku letilicu sa ljudskom posadom kao „nerealan“.
“NASA je do sada sprovela nekoliko testiranja raketa za let sa posadom,“ izjavio je Savinjik, dodajući da „američi brod još uvek nije spreman za transport ljudi“ a da je „stopa incidenata na američkim letilicama još uvek visoka“.
Reagovao je i Aleksandar Železnjakov sa Ruske kosmonautičke akademije, koji je rekao da „ako govorimo o sledećoj godini, onda predlog o odbijanju daljeg korišćenja Roskosmosovih usluga predstavlja veliko preterivanje“.
„Ništa se neće dogoditi za to vreme. Američki kongres je i ranije slao slične zahteve Nasi, i ova kampanja traje već pet godina,“ smatra Železnjakov. Prema njegovim rečima, radovi na konstruisanju domaćeg kosmičkog broda biće završeni tek za dve ili tri godine. Najmanje.
Pre ili kasnije, nastavlja RT, američke kompanije će početi da proizvode sopstvene proizvode vezane za kosmičku industriju, uključujući i raketne motore. Međutim, čak i nakon toga, smatraju eksperti, saradnja između Nase i Roskosmosa će se nastaviti, dodajući da su spekulacije o potpunom zastoju bilateralne kosmičke saradnje stvar čistog populizma.
Prema Železnjakovu, „malo ljudi zna da početak saradnje u kosmičkom sektoru između Moskve i Vašingtona datira još od 1960.; dve nacionalne kosmičke agencije su sarađivale i tokom najstresnijih godina Hladnog rata.“
„Mislim da će se čak i kada se projekat ISS završi, pojaviti neki novi oblici zajedničkog rada. To se svima isplati jer je aeronautika skupo i složeno područje u kome je jako teško raditi samostalno,“ zaključio je Železnjakov.
Što se tiče raketnih motora, američke rakete „Atlas III“ i „Atlas V“ će nastaviti da koriste ruske motore na tečno gorivo RD-180, koje kupuje još od početka 2000. godine.
Pre nekoliko godina, američki Kongres, pod pritiskom lobista privatne kosmočke kompanije „SpaceX“, pokušali su da izbace ili zabrane korišćenje ruskih raketnih motora, iako SAD još uvek nema dostojnu zamenu.
No ubrzo su američki dužnosnici izračunali da bi razvoj, ispitivanja i odobravanje novih motora zahtevalo najmanje pet godina i stotine miliona dolara. U junu 2016, Senat je popusio pod pritiskom Pentagona, i dozvolio nastavak kupovine RD-180 od Gluškovljevog „Energomaša“. Cena 1 motora je 2010. iznosila oko $9 miliona.
Uz pomoć ruskih motora poletele su mnoge vredne američke sonde: „New Horizons“ (20069, „Lunar Reconnaisannce Orbiter“ (2009), „Juno“ (2011), „Mars Reconnaissance Orbiter“ (2005), rover „Curiosity“ (2011), MAVEN“ (2013), „OSIRIS-REx“ (2016), itd.
[1] Republikanac i stranački protivkandidat Donalda Trampa na prethodnim izborima; pobedio u 551 delegatskoj jedinici i dobio 7,8 mil. glasova, a Tramp u 1441 jedinici sa 14,1 mil. glasova. Opasna njuška-preletač, koji je godinama bio drugi čovek američkog Ministarstva pravde i politički savetnik Buša u njegovoj predsedničkoj kampanji 2000, prvi hispano senatorTeksasa i jedan od tri Kubanca senatora. Neviđena ambicija, završio i doktorirao prava na Harvardu i Prinstonu.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
