Prvi kosmički start u 2017.
Petog januara obavljen je prvi ovogodišnji kosmički start. Sa kineskog kosmodroma Sičan obavljeno je uspešno lansiranje rakete-nosača CZ-3B/G2. Na orbitu je izbačen eksperimentalni komunikacioni satelit TJSW-2.
Prvi kosmički start u 2017 - raketa CZ-3B/G2
Kina namerava da 2017. obavi 30 kosmičkih lansiranja. Protekle 2016. u Kini je obavljeno 22 lansiranja raketa-nosača.
Astronauti u otvorenom kosmosu
Astronauti NASA-e Čejn Kimbrou i Pegi Votson su 6. januara 2017. proveli gotovo šest časova tokom prve ovogodišnje kosmičke šetnje izvan MKS.
Astronauti su pre vremena završili sve planirane radove izvan stanice i vratili se natrag u modul "Kvet" (Quest), koji služi kao izlaza komora američkih astronauta.
U cilju modernizacije sistema elektrosnadbevanja američkog dela MKS, Kimbrou i Votsonova su zamenili stare akumulatorske baterije i instalirali na spoljašnjoj površini stanice tri nove litijumsko-jonske baterije. Pored toga, provereno je stanje magnetnog alfa-speketrometra (AMS-02) u cilju analize uzroka pregrevanja pojedinih delova ovog naučnog instrumenta koji se nalazi na stanici od 2011.
Vitsonova, kojoj je ovo sedmi izlazak u otvoreni kosmos, je zamenila nekoliko reflektora, a sa Kimbrouom, koji je takođe veteran kosmičkih šetnji još iz vremena spejs šatla, nastavljena je instalacija dodatnih električnih kablova i provera mehanizma za spajanje koji će biti korišćen za prihvat budućih privatnih kosmičkih brodova Dragon i Starliner.
Astronaut Kimbrou izvan MKS
Sledeći izlazak izvan MKS planiran je već 13. januara. Njega će obaviti Kimbrou, koji je komandant stanice, i francuski astronaut Toma Peske, koji će završiti radove započete za vreme upravo završene kosmičke šetnje.
Gradnja lansirne rampe za "Angaru" na Vastočnom kreće 2018.
Gradnja lansirne rampe za raketu-nosač "Angara" na novom ruskom kosmodromu Vastočnij treba da krene 2018, izjavio je Generalni konstruktor nadzemne kosmičke infrastrukture (CENKI) Igor Barmin.
Po njemu, razvoj kosmodroma Vastočnij će se odvijati u tri faze. U okviru prve etape podignuta je neophodna infrastruktura za lansiranje raketa-nosača tipa "Sajuz-2" nosivosti oko deset tona. U aprilu 2016. upravo je lansiranjem rakete "Sajuz-2.1A" novi kosmodroma zvanično pušten u eksploataciju.
U drugoj etapi, planirana je gradnja objekata za lansiranje raketa-nosača "Angara A5" (za lansiranje automatskih kosmičkih aparata) i "Angara A5V" (kojom će u kosmos biti lansirani kosmički brodovi nove generacije nazvani "Federacija"). Konačno, treće etapa obuhvata gradnju kompleksa za opsluživanje rakete velike nosivosti.
Rampa na Vastočnom za novu raketu - prvi start "Angara A5" sa Plesecka
Trenutno, jedina lansirna rampa za raketu-nosač "Angara" se nalazi na vojnom kosmodromu Pleseck.
U okviru svih ovih etapa, pored gradnje objekata neophodnih za montažu, ispitivanje i lansiranje raketa-nosača, odvija se takođe etapna gradnja pomoćnih zgrada i infrastrukture. Na primer, za vreme druge etape, predviđena je gradnja preko dvadeset objekata, uključujući onih za obuku i smeštaj kosmonauta, aerodroma, putne mreže, nastavak gradnje zgrada novog grada Ciolkovski za 10000 ljudi koji će raditi na kosmodromu.
"Kasini" će do kraja misije proučavati prstenove Saturna
Međuplanetarni kosmički aparat "Kasini" (Cassini), čija misija traje gotovo dvadeset godina, od kraja proteklog novembra proučava prstenove Saturna. Stručnjaci NASA-e planiraju da misiju "Kasinija" privedu kraju septembra 2017, tako da će do svog operativnog kraja, u njegovom fokusu biti prstenovi ovog gasovitog džina.
U periodu između kraja novembra 2016. do kraja aprila 2017. "Kasini" će kružiti iznad polarnih oblasti Saturna, odakle ima najbolje uslove posmatranja do sada nedovoljno istraženih spoljašnjih regiona osnovnih prstenova. "Kasini" kruži oko Saturna već dvanaest godina, i nikada kao sada nije bio bliži prstenovima.
"Kasini" završava misiju kruženja oko Saturna
Prethodno, stručnjaci NASA-e su povećali visinu orbite "Kasinija" i time takođe povećali nagib orbite prema ekvatoru i ravni prstenova. Tridesetog novembra 2016, kao rezultat ovog manevra, "Kasini" je dobio gravitacioni "udar" Titana, najvećeg satelita Saturna. Naime, "Kasini" je tada prošao na rekordno malo rastojanje od Titana i faktički proleteo kroz gornje slojeve njegove atmosfere. Tada su prikupljeni podaci koji će pomoći u daljim analizama uslova koji vladaju na Titanu. Tamo postoje sezonske promene godišnja doba, dok se na površini nalazi plitko metansko more i reke.
Zahvaljujući podacima prikupljenim pomoću instrumenata "Kasinija" biće napravljene preciznije karte površine Titana i dobiti detaljniji snimci severnog pola. Instrumenti su takođe prikupili informacije o gustoj ugljevodoničnoj atmosferi satelita, a očekuju se i prve spektralne analize hemijskog sastava mora.
Kao što smo naveli, "Kasini" je tada dobio gravitaciono ubrzanje od Titana, pomoću koga je aparat dospeo na razvučenu eliptičnu orbitu koja se nalazi pod uglom od 60 stepeni u odnosu na ravan rotacije Saturna. Zahvaljujući ovakvoj orbiti, "Kasini" će periodično leteti kroz prstenove Saturna i proučavati njihova fizičko-hemijska svojstva.
Tokom ovog perioda, naučnici očekuju da će "Kasini" biti u stanju da "izbliza", pod najboljim uglom, posmatra strukture prstenova i male mesece koji se nalazi unutra njih, a nije isključeno da će pronaći i neke nove pratioce Saturna, sakrivene unutar prstenova. Takođe, dva instrumenta na aparatu će sakupljati uzorke čestica i gasa prstenova.
U periodu mart-april 2017. "Kasini" će proći pored tankog prstena F, koji je od planete četvrti po redu, posle čega će istražiti mnogo veće prstenove A i B.
Novembarski manevar, iako od ogromnog značaja za astronomske nauke, na žalost takođe znači da početak dramatičnog završetka ove jedinstvene planetarne misije. "Kasini" će proleteti kroz Saturnove prstenove dvadeset puta, posle čega će se ponovo približiti Titanu koji će mu promeniti putanju kretanja i izbaciti ga na finalnu orbitu koja će se završiti "sudarom" sa Saturnom.
Prema planu stručnjaka NASA-e, 15. septembra 2017. sonda će ući u atmosferu Saturna gde se ova jedinstvena planetarna misija biti završena.
ESA izdvaja 350 miliona evra za marsohod "Paster"
Savet ministara Evropske kosmičke agencije (ESA) je odobrio izdvajanje dodatnih 350 miliona evra za gradnju marsohoda "Paster" drugog dela evropsko-ruske misije "Egz-Mars" planirane 2020.
Ova odluka od posebnog značaja za razvoj misije "Egzo-Mars 2020" je donesena i pored neuspeha prilikom spuštanja lendera "Skjapareli" tokom misije "Egzo-Mars 2016".
Rover "Paster"
I ne samo to. Menadžeri ESA-e su morali da od Saveta ministara država članica ESA zatraže povešanje finansija za evropski deo projekta "Egzo-Mars 2020" u cilju otklanjanja uzroka koji su doveli do neuspeha "Skjaparelija". Pomoću ovih dodatnih 350 miliona eura finansira se, pored marsohoda "Paster" i ruska plaftorma za spuštanje na kojoj rade stručnjaci centra Lavočkin.
Kosmički letovi mogu biti obustavljeni za 100 godina zbog otpada na orbiti
Zbog velike količine kosmičkog otpada na orbitama oko Zemlje, ukoliko se nešto ne preduzme, moguće je da za oko stotinu godinu lansiranja novih kosmičkih aparata budu potpuno obustavljena, navedeno je u jednoj studiji koja je predstavljena na naučnoj konferenciji "Kosmonautika XXI veka" koja je pre nekoliko nedelja održana u Moskvi.
Na konferenciji preko 600 stručnjaka je razgovaralo o pitanjima vezanim za mnogobrojne oblasti budućeg razvoja raketno-kosmičke tehnike, od projektovanja dugotrajne mesečeve baze, preko razvoju atomske kosmičke energetike do perspektivnih tehnologija prenosa informacija u kosmosu.
Pored toga, stručnjaci su se dotakli i teme "zagađenja" okolozemaljskih orbita hiljadama tona kosmičkog otpada nastalog od delova potrošenih raketa, kosmičkih aparata koji se više ne koriste i odlomaka objekata koji su se iz nekih razloga raspali na orbiti. Ukoliko se nešto ne preduzme, stoji u studiji, onda je moguće da u periodu između stotinu do dve stotine godina kosmički letovi budu potpuno obustavljeni.
Rusija će SAD-u 2017. isporučiti 19 raketnih motora
Kosmički biznis ne priznaje granice i sankcije. Ruska kompanija NPO "Energomaš" će isporučiti SAD-u 19 raketnih motora u ovoj godini. Jedanaest motora RD-180 za rakete-nosače tipa Atlas V biće dostavljeno kompaniji ULA, dok je osam motora RD-181 planirano za raketu Antares kompanije Orbital ATK.
Ruski motori za američke rakete - motori RD-180
U toku su takođe pregovori sa ruskom korporacijom "Hruničev" o tome koliko će motora RD-191 biti potrebno da se dostavi 2017. za rakete-nosače "Angara"
U "Energomašu" očekuju da će 2017. proizvodnja raketnih motora biti povećana u odnosu na protekle godine.
Cenu lansiranja satelita raketom Atlas V možete sami da procenite
Konkurencija na tržištu lansiranja veštačkih satelita se zaoštrava. I sa njom se rađaju nove ideje kako povećati konkurentnost. Kompanija ULA (United Launch Alliance) koju su osnovale korporacije Boeing i Lockheed Martin, klijentima nudi da sami odrede cenu lansiranja njihovih satelita pomoću rakete-nosača Atlas V.
Osnovna cena lansiranja ovom raketom inače iznosi 109 miliona dolara. Stručnjaci kompanije ULA su razvili platformu nazvanu Rocketbuilder koju svaki korisnik Interneta može da iskorisit da odredu realnu cenu lansiranja određenog korisnog tereta, rekao je predsednik ULA Tori Bruno. Po njemu, zahvaljujući ovoj platformi, koja se nalazi na veb sajtu kompanije ULA, biće jednostavnije kupiti kartu za lansiranje satelita u kosmos, nego za letove na putničkim avionima.
Odredite cenu lansiranja vaćeg satelita - raketa Atlas V
Pored toga, novi sistem će smanjiti dugotrajne pregovore između predstavnika kompanija, a može se upotrebiti i za edukaciju onih koji se bave komercijalom raketnih-kosmičkih usluga. Ove godine, ULA takođe namerava da postavi na svom sajtu cenovnik usluga lansiranja rakete-nosača Vulcan koja će zameniti stare lansere Atlas V.
Belgija stvara kosmičku agenciju
Belgija stvara nacionalnu kosmičku agenciju, govori se u ekspozeu ministra nauke Elke Slorsa.
Trenutno, pitanjima kosmosa u Belgiji, koja se od 1978. nalazi u sastavu ESA-e, rukovodi Federalna uprava naučne politike (BELSPO).
Prema rečima ministra Slorsa, belgijska kosmička agencija (ISAB) treba da pomogne zemlji da održi nivo njenog učešća od 5% u finansiranju ESA-e (to je oko 190 miliona evra) , čiji je ukupan godišnji budžet 3,7 milijardi evra.
Kosmička agencija Belgije treba da krene ove godine, a jedan od njenih osnovnih zadataka će biti da održi konkurentnost belgijskih kompanija na sve zahtevnijem kosmičkom tržištu, gde su Kina, Indija i američke privatne kompanije veoma aktivne. Takođe, ISAB treba da pomogne Belgiji u poboljšanju njenog učešća na tenderima unutar vezanim za raketno-kosmičke projekte unutar EU.
"Ukoliko zadržimo status-kvo, rizikujemo da ostanemo bez kosmičkih kontrakata", kaže Slors.
Pogoni kompanije SABCA u Briselu
Trenutno, u Belgiji postoji oko 60 kompanija koja se, na ovaj ili onaj način, bave poslovima raketno-kosmičke industrije Evropske unije. Među njima je aviokosmička kompanija SABCA osnovana pre 96 godina koja se, između ostalog, bavi razvojem sistema rakete-nosača Ariane.
Japan planira lansiranje najkompaktnije rakete-nosača na svetu
Japan planira da marta 2017. lansira najkompaktniju raketu-nosač na svetu, javljaju iz nacionalne kosmičke agencije JAXA.
Raketa SS-520-4 će izbaciti u kosmos mali komunikacioni satelit TRICOM1 mase samo tri kilograma. Japanski stručnjaci kompanije ISAS obavljaju finalne provere uoči lansiranja planiranog sa kosmodroma Utinoura, na jugu prefekture Kagosima.
Raketa-nosač malih satelita - SS-520-4
Dužina nove trostepene rakete iznosi deset metara, a prečnik samo 50 cm. Ukupne mase od samo 2,6 tone, raketa može da na orbitu oko Zemlje izbaci satelit mase do 4 kg. Za napajanje sistema električnom energijom, na novoj raketi se koriste obične akumulatorske baterije. Zahvaljujući tome, ali i drugim parametrima, cena jednog lansiranja iznosi samo 400 miliona jena (3,6 miliona dolara).
Prva ekspedicija ruskih kosmonauta na Mesec će trajati dve nedelje
Prva ekspedicija ruskih kosmonauta na površini Meseca trajaće do dve nedelje, kaže Igor Mitrofanov iz Instituta kosmičkih istraživanja (IKI).
Pre spuštanja prvih Rusa na Mesec, u zoni spuštanja koja će se nalaziti u polarnoj oblasti, biće spušteno nekoliko robota-automata. Oni će tamo formirati takozvani "poligon". Upravo tamo, u tom "naselju automata", predviđana je prva ruska mesečeva ekspedicija koja će trajati od jedne do dve nedelje, koliko traje jedna polarni dan na Mesecu.
Posle toga, planirane su dugotrajnije mesečeve ekspedicije, trajanja od nekoliko nedelje do nekoliko meseci. One će međutim biti moguće tek posle transformacije "poligona" u prvu mesečevu polarnu bazu. Osnovni element baze biće stambeni modul sa radijacionom zaštitom od kosmičkog zračenja i sistemom očuvanja života koji će koristiti resurse Meseca.
Prema oceni Mitrofanova, prvo spuštanje ruskih kosmonauta, uz adekvatnu finansijsku podršku, može biti ostvareno 2030. Do tada, moguće je da će ruski kosmonauti leteti na orbitama oko Meseca u kosmičkom brodu "Federacija". Takođe, moguće je da do tada na orbiti oko Meseca bude izagrađena i Meseeva orbitalna stanica (MOS), koja može biti upotrebljena kao platforma za buduća spuštanja ljudi na Mesec.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
