Je li ovamo put ka uspehu?
Još kad sam išao u osnovnu školu, pričao sam svima kako ću kad porastem da budem geometar. Naravno, na to niko nije obraćao pažnju. Ko još obraća pažnju šta neki klinac priča. Vreme je prolazilo, na to se zaboravilo. Mislim da sam i ja na to zaboravio, ali eto, spletom nekih okolnosti upisah srednju geodetsku školu. Po završetku sam upisao PMF na odseku za Opštu fiziku. Studirao sam dve godine i prešao na geodeziju. Diplomirao i upisao postdiplomske na odseku za Geomatiku. Došlo je vreme da se to stečeno znanje upotrebi negde i dobro unovči. Slatko se nasmejah. Šta sad?!
Nisam od onih koji se zadovoljavaju malim stvarima (zavisi za šta). Mnogo sam učio (i još uvek učim, kao što ću uvek i učiti) tako da sad tražim mnogo posla i mnogo para. Sled događaja je poznat. Listanje atlasa i zabadanje olovke žmureći, u potrazi za mestom iz snova. Pa nije baš tako bilo. Većina ljudi ima već neku sliku i mišljenje o nekim zemljama. Na primer Nemačka. Zemlja rada, discipline, BMW-a, Štrausa, ski skokova... jednom pitali Cigu šta će da radi kad dođe smak sveta, ovaj je odgovorio da će da ide u Nemaćku. Švajcerska ili Švica od mila. Obećana zemlja mnogih maštalica, ali ne i voljena destinacija iste većine. Engleska, Francuska, Italija nisu baš toliko popularne, ali zato je Austrija nenadmašivo prva. To je zemlja 'lake' zarade po gradilištima. U isto vreme to je zemlja valcera, zimskih sportova, i Švarcenegera.
Ja se nisam opredelio ni za jednu od navedenih. Jeste kraljevina, ali nije hladna kao Norveška. Radi se o zemlji gitara, crnog vina, koride, kružnih tokova i ¿španskih serija? Neeee, to su južnoameričke sapunice. Ako ne verujete da Španija ima dobre serije, odgledajte jednu epizodu serije Los Serrano. Ako volite Rodnija i Del Boja ili Renea iz Alo Alo, onda će vam se i ova dopasti, verujte na reč ;)
Dakle Španija... na prvi pogled ništa posebno, ali na drugi ili treći, već počinje da dobija šmek. Ali to što izgleda na prvi pogled nije ni pola promila od onoga što vas čeka ako i kad dođete. Je li vam se sad vrti po glavi Barselona, Madrid, Sevilja... Ali ne, ja sam odabrao grad Kalatrave, Klevera i Bordžija. Grad nauke i kulture u kome je živeo Gonzales, ali ne onaj iz crtaća, već Marqués de Dos Aguas, što mu je inače titula . Apsolutno bi bilo nepravedno prema mnogim drugim znamenitim ličnostima da dalje nabrajam zato što ću verovatno nekog ispustiti. Lakše je da se kaže zeleni grad Valensija. Zeleni zato što taj skoro milionski grad ima oko 20 stabala drveća po glavi stanovnika unutar Valensije. Pa vi sad vidite koliko je to zelenila u samom gradu. Po samom dolasku u ovaj jedinstveni skup kulture, klasike, umetnosti, nauke i budućnosti koji se zove Valensija vi više nećete biti ono što ste bili. Čim izađete iz aerodromske zgrade gde se oseća kerozin počinjete da udišete Valensiju.
U zavisnosti od toga kojim se prevozom odlučite doći do grada, dočekaće vas samo prijatna iskustva. Jedno od mojih prvih prijatnih iskustava je bilo kad mi je čika šofer gradskog prevoza poželeo dobro jutro i zahvalio što sam kupio kartu. O_O No, to su samo sitnice koje su inače svakodnevica.
Ako se odlučite za obilazak grada i svih znamenitosti, moraću da vas razočaram. Nećete moći sve da pogledate u jednom mesecu, pod uslovom da svaki dan obilazite bar po 10 sati. Šta više, meni je bilo potrebno 4 sata samo da propešačim kroz Muzej Lepih Umetnosti. Ako se zadržavate pored svakog dela da ga analizirate, eventualno fotografišete, trebaće vam par dana. Ali to je samo jedan muzej, a muzeji su samo jedna grupa znamenitosti koje treba videti. Da ne pominjem minijaturna umetnička dela koja se nalaze svuda po gradu, kružne tokove koji su priča za sebe ili drvorede pomarandži. Iznad vas ne lete golubovi i vrapci nego papagaji. Ako bih pomenuo, kao što već jesam, Kalatravu, onda pričamo o sasvim drugom licu Valensije. Kao da ste otišli jedno 200 godina u budućnost i šetate se Riom (Rio je reka na špaskom, ali pošto je presušila, oni su, Španci, napravili sveobuhvatni park u dužini od 7 km koji se nalazi u isušenom rečnom koritu koje je je širine oko 500 m na užem delu).
Rio je mesto gde ljudi idu da se relaksiraju, odmore, prošetaju, da voze biciklu, trče, sede na klupi, igraju fudbal, košarku, tenis, stoni tenis, boćanje, odbojku, rukomet, (nabrajam sve one skortove za koje postoje posebno uređeni delovi za njih ) Pored svih onih kulturoloških nabrajanja, nikako ne smem da ispustim d anapomenem da je Valensija grad bicikli i biciklista.
Jedan deo Ria je čika Kalatrava odlučio da uredi i na njega napravi jedinstveni prepoznatljivi deo Valensije. Kao što je opera za Sidnej, Hotel jedrilica za Dubai, tako je C.A.C. za Valensiju. C.A.C. je skraćenica od Ciudad de las Artes y las Ciencias ili na srpskom City of Arts and Sciences. Jeste da dobra knjiga vredi više od filma, ali svaka slika vredi hiljadu reči.
Kliknite za veću fotografiju u nov om prozoru
Ovo je Mercado Central iliti zelena pijaca. Sama građevina je takva da prvo staneš pred njom i gledaš malo dok ne shvatiš da je to samo pijaca.
Kliknite za veću fotografiju u novom prozoru
Da to je pijaca, gde se kupuje voće i poveće
Ovo je bio mali uvod u priču o Španiji i Valensiji i mom dolasku ovde zbog nastavka doktorskih studija. Ostale priče će se samo nadovezivati na ovu sa po kojom slikom i utiskom.