Nije nam nekako problem da poverujemo da postoje prirodni procesi fuzije... Život ovoj planeti ustvari omogućuje jedna gigantska hidrogenska bomba ili je možda bolje reći -prirodni nuklearni reaktor na vodonik, prečnika milion kilometara koji svake sekunde oslobađa energiju od devedest milijardi megatona u vidu svetlosti, toplote i radijacije i takodje, svake sekunde potroši 400.000.000 tona vodonika ! Ali fisioni reaktor...? Pa to u startu povezujemo sa ljudskom vrstom, odmah zamišljamo grafitne šipke ili bazene za hladjenje reaktora ili onu metalnu burad za radioaktivni otpad ili ...strašni, strašni Černobil...Ipak, još pre dve milijarde godina stvoren je nuklearni fisioni reaktor i ,,pušten u pogon,, a da nijednog inžinjera, atomskog fizičara ili grupe žestoko razljućenih demonstranata ,,zelenih,, nije bilo nigde u blizini.

Svečano puštanje u rad reaktora propratile su eventualno modrozelene alge koje su već dotada dovoljno zagadile atmosferu Zemlje kiseonikom - otprilike 1% današnjeg nivoa ovog gasa u atmosferi. Modro zelene alge nisu imale ništa protiv postojanja reaktora. On je radio punom parom stotinama hiljada godina a da nije imao nijednu ,,havariju,, Nalazi se u Africi na teritoriji Gabona, unutar jednog rudnika. Zovu ga Oklo. Čovek ga je prvi put primetio, praktično se spotakao o njega, kao što to obično biva - sasvim slučajno ! Postojanje ovog fenomena je otkriveno 1972. godine od strane francuskog fizičara Francis Perina. Mogućnost postojanja nečeg takvog hipotetički je predvidjena 1956 godine (Dr.Paul Kuroda)

Te 1972. obavljena je rutinska spektrometrija uzorka urana iz rudnika Oklo u pogonu za obogaćivanje urana u Francuskoj kada je utvrdjena veoma čudna stvar, naime da taj uzorak iz Gabona, Zapadna Afrika, pokazuje odstupanje u iznosu izotopa 235U. Normalna je koncentracija 0,7202%; a uzorak je imao samo 0,7171% - što je značajna razlika. Ovo odstupanje je zahtevalo objašnjenje. Taj gubitak u 235U je pokazivao tačno ono što se dešava u nuklearnom reaktoru tokom procesa lančane reakcije ! Francuski Komesarijat a l'Energie atomikue (CEA) je započeo hitnu istragu. Njihova prva sumnja je prirodno bila da je čovek u sve to upleo prste jer je svaka druga mogućnost bila previše bizarna i neverovatna ("Kako je moguće-pitali su se mnogi naučnici u svetu kada su čuli o Oklu- da se dogodi fisija u prirodi, kada je za stvaranje fizije potreban visoki stepen mašinogradnje, fizike i ogromna, neprekidna pozornost - jednom rečju, nezamisliva je u tome takva spontanost ...") Niz merenja uzoraka pokazao je abnormalne rezultate u poredjenju s onima dobivenim iz drugih rudnika urana. Daljnja istraga pokazala je i nizak nivo 238U. Naknadna ispitivanja drugih izotopa pokazala su slične anomalije. Jedino objašnjenje bilo je da je, dakle, ruda urana bila ,,upotrebljena,, u nekakvom prirodnom fisionom reaktoru. Ostala zapažanja dovele su do istog zaključka. Tako je otkrivena prva, nama poznata, samoinicirajuća nuklearna lančana reakcija na planeti Zemlji. Kasnije, su otkriveni I ostaci drugih prirodnih nuklearnih reaktora u regionu.

Mehanizam prirodnog nuklearnog reaktora je formiran kada je vrlo bogato ležište uranijuma bilo preplavljeno usred nekog geološkog procesa vodom što je uslovilo pojavu moderatora neutrona pa je došlo I do usporene reakcije. Nakon hlađenja mineralnih depozita, nastupila je kratkotrajna fisija, zatim se voda ponovo vratila I započela opet reakciju. Te ciklične reakcije su trajale stotine hiljada godina.

Fisija urana normalno proizvodi inače pet poznatih izotopa (pored ostalog i gas ksenon) i svih pet su pronađeni zarobljeni unutar ostataka ovog prirodnog reaktora, u različitim koncentracijama. Ključni faktor koji je reakciju omogućio bio je da je, u trenutku ,,cepanja,, izotop 235U činio oko 3% od prirodnog Urana, što je usporedivo sa iznosom koji se koristi u nekim današnjim reaktorima. Sadašnji procenat 235U u rudi Urana je oko 0,7 posto. Nastanak prirodnog nuklearnog reaktora stoga više nije moguć na Zemlji. Na Zemlji je nekada bilo bezbroj potencijalnih prirodnih nuklearnih reaktora ali je kombinacija kvalitetnog Urana, vode i drugih fizičkih uveta potrebnih za podršku lančane reakcije bila kod Okla jedinstvena. Još jedan faktor koji je verovatno doprineo početku Oklovog rada pre dve milijarde godina, a ne ranije, bio je povećanje sadržaja kiseonika u Zemljinoj atmosferi. Uran je prirodno prisutan u stenama na zemlji i topiv u vodi samo u prisustvu kiseonika. Dakle, podizanje nivoa kiseonika omogućilo je otapanje uranijuma koji je onda podzemnim vodotokovima ,,prevežen,, do mesta gdje je dovoljno visoku koncentraciju mogao akumulirati u obliku bogatih rudnih ležišta. Bez novog kiseoničkog okoliša stvaranje ovih ,,kritičnih koncentracija,, uranijuma verovatno ne bi bilo moguće. Procjenjeno je da je nuklearna reakcija u pukotinama unutar granitnih stena veličine od nekoliko centimetara do metar mogla da ,,konzumira,,i do pet tona 235U podižući temperaturu do nekoliko stotina stepeni Celzijusa. Inače na lokaciji Oklo nije pronadjen jedan već ravno petnaest prirodnih fisionih reaktora. To su takozvani ,,Oklo Fosilni Reaktori,,