Da ne bude zabune – pse volim i uopšte volim životinje ali ovde se bavimo više logikom a manje emocijama (Odnosno bavimo se onim što bi Pol Atreid u ,,Dini,, Frenka Herberta nazvao ,,vraškom svrhovitošću,, ) Moja ljubav prema psima je nekada bila ,,slepa,, - kao mali ja sam ih naprosto obožavao i dešavalo se mnogo puta da me majka izvlači svog prašnjavog iz kućice našeg šarplaninca gde sam se ja zavlačio da malo ,,odremam,, sa mojim krznenim drugarom. Sada razumevajući bolje šta su psi i uopšte domaće životinje (dakle, shvatajući mnogo jasnije i jednu od najačih sila u živom svetu – pripitomljavanje, odnosno ,,uslovljavanje,, nekih živih bića da se ponašaju na odredjeni način ) ja sam izgubio deo jedne divne iluzije ali je to valjda cena jedne veće mudrosti. Ukratko – nečiji prijatelj se postaje samo slobodnom voljom... A domaće životinje je čovek tokom vekova ,,dizajnirao,, i prilagodjavao sebi pospešujući odredjene osobine (pa i veću sklonost tih živih bića prema čoveku i njihovu gotovo automatsku zavisnost od svog gospodara ) dok je druge osobine koje mu nisu išle u prilog jednostavno – ukinuo. Oblikujući ta živa bića kao glinu a prema svojim željama, čovek je na njih projektovao i svoje nade, potrebe ili predrasude. Ni pas ni konj nisu nikada zaista imali mogućnost izbora – oni su naprosto oteti od prirode kao deo ,,živog materijala,, koji je nadalje predstavljao gradivne blokove za nešto sasvim drugo što do tada nikada nije postojalo u prirodi i što čak možemo na izvestan način smatrati i ,,veštačkim  oblikom života,,  jer domaće životinje (ali i biljke ) nisu na ovom svetu  nipošto, uobičajena, prirodna pojava (a rekao bih da to nije ni sam čovek koji ne liči ni na jedno drugo živo biće.

Ustvari, i čovek izgleda kao ,,dizajnirano biće,, u odnosu na ostatak biosfere. On je takodje nastao oblikovanjem ,,prvobitnog, prirodnog materijala,, E sad, ko je izvšio ,,pripitomljavanje,, i oblikovanje animalnog humanoidnog stvorenja u ono što danas nazivamo čovekom ? Nauka kaže čovek sam a teologija pominje višu silu. U svakom slučaju ono što čini čoveka, ono što je stvorilo čoveka je kultura. Onaj ko sasvim sigurno utvrdi odakle taj neverovatni fenomen kulture na planeti Zemlji a koji ne nalikuje ni jednom drugom poznatom fenomenu –utvrdiće i poreklo čoveka) Kao vrsta mi smo se okružili modifikovanim živim organizmima, svojim materijalizovanim projekcijama, poput Robinzona Krusoa na pustom ostrvu koji je ulovio šumskog papagaja prebivši mu krilo a da bi ga potom pun milosrdja naučio da mu ovaj sedi na ramenu i pravi društvo izgovarajući ono čuveno ,, Robine, Robine Kruso, jadni, jadni Robine Kruso...,, Čovek ustvari voli ulizice ( koje je sam stvoio ) ali mu je to jako teško da prizna. Nisam psiholog ali uvek me zapanji ta neverovatna ljudska sposobnost samoobmane koja je kod nas ,,Robinzona,, tako dobro razvijena valjda da ne bi poludeli na ovom malom pustom ostrvu nazvanom - Zemlja. Jedna od samoobmana je i ona kada ,,sasvim normalno,, očekujemo da nas vole naše krave ili ovce zato što mi zaboga, brinemo o njima, hranimo ih itd. kao da su te životinje  to i tražile od nas,  naime da žive zarobljene u staji ili oboru. Kao da ih mi sami nismo veoma vešto i lukavo doveli u takvo stanje bespomočnosti da od nas iščekuju zaštitu i milostinju. Mi zaista verujemo da naši ,,robovi,, koje ćemo ,,sasvim prirodno,, sutra pretvoriti u hranu, trebaju da nas vole i poštuju ...

Ali vratimo se baš psima (koje inače pripadnici nekih ljudskih zajednica konzumiraju kao izvrstan delikates ) Pas potiče od vuka.Verovatno da bi opravdao sumnjivu rabotu koju je  nekada preduzeo,  čovek govori o ,,dobrovoljnom dolasku vuka u ljudski tabor zbog hrane i vatre i njegovog sklapanja trajnog savezništva sa čovekom,, Pazi da ne poverujem ! Mala je verovatnoća da bi odrasli, formirani vuk to ikad učinio – mnogo je verovatnije da su ljudske ruke jednostavno kidnapovale ili prisvojile njegovu bespomoćnu štenad a roditelje pobile  ili oterale. Ali zamislimo da je postojao takav vuk, vuk kao iz  ljudske ,,propagandne – legende,, Kako bi taj gorski vuk koji je za komad mesa ili šaku kostiju prodao svoju slobodu  izgledao svojoj divljoj sabraći da su ovi imali kakvu volšebnu sposobnost ,,etičkog sagledavanja stvari,, ? Izgledao bi kao običan kvisling, izdajnik svoje vrste ( čuo sam mnogo puta priču lovaca o tome kako ,,kurjaci obožavaju pseće meso čak više nego ovčije,, Možda u tome ima nekog ,,vraćanja duga,, ? Znate li da je životinja koju nazivamo psom, tokom transformacije od svog šumskog divljeg pretka do danas – izgubila 50 % svoje moždane mase odnosno, vuk je barem dva puta inteligentniji od čovekovog najvećeg ljubimca ! To je ujedno još jedna cena koju je pas platio svom lagodnijem životu.Iz ugla vuka pas je verovatno samo jedan degenerisani i slaboumni vuk čije je zavijanje prešlo u kevtanje i cvilenje) No, na gore iznesenim primerima o pripitomljavanju životinja i njihovom ,,dizajniranju,, ja sam shvatio i druge stvari – one koje se tiču i ljudske vrste i društva.Neke jako bitne stvari o kojima užasno jezgrovito i zapanjujuće lucidno govori Makijaveli u svom ,,Vladaocu,, ( jer kao što jedan filozof reče ,, I čovek je čoveka kroz istoriju pripitomljavao i dresirao i čak na uzici držao...,, )U svakom slučaju sada više, mnogo više poštujem životinje koje nisu u našoj vlasti : nepripitomljene - dakle slobodne...A najviše od svih... Vukove...Poslednje Mohikance slobodnog sveta.