¤ Ruža vetrova ¤ Pogled ka zvezdama grada ¤ Sunce u srcu ¤ Nikola Tesla: čovek iz budućnosti
¤ Put ka Mesecu ¤ Stari svetionik Trsta ¤ Novi svetionik Trsta ¤ Bora, kraljica Trsta ¤ Stara mapa Evrope
¤ Potraži plavi oblak ¤ Canal Grande, Trg Ujedinjenja i Dolomiti ¤ Ivo Andrić o Trstu ¤ Trst 2021: najbolji grad u Italiji
Sunce u srcu
Dve neobične slike sam uslikala sasvim slučajno, sredinom proteklog meseca septembra. Šetajući se na glavnom trgu u Trstu (Piazza Unità d'Italia), ugledala sam galeba kako čuči na vrhu jednog od spomenika. „Lep prizor“ pomislih, žureći da u tašni napipam telefon, u strahu da ptica u međuvremenu ne odleti. Zbog sunca u pozadini nisam gledala u kameru, ali sam htela da uslikam što širi kadar. Klik, klik, i prizor je ostao sačuvan negde u galeriji.
Dani su se nizali kao perle, na simpatičnog galeba sam zaboravila. Sve do jedne kasne septembarske večeri kada sam u dokolici pregledala slike. Čekalo me je iznenađenje koje mi je ozarilo lice: na dve slike ugledah neobičnu malecku duplu dugu „preko“ sunca, kako se nežno naslanja na tanane oblačke. Mašta se zahuktala kao orkan: na slici videh čudesna krila Anđela koji mi tiho šapuće da će sve biti u redu. Te dve fotografije sam najpre podelila sa porodicom, verujući kako i njima na taj način šaljem divnu poruku sa Neba.
Slike su zatim ponovo zaronile u običnost dana, na njih sasvim zaboravih. Verovala sam da je moje oduševljenje samo izmaštana slika bajkovitog vela koji ublažava stvarnost. Predomislila sam se zbog želje da i druge ljude obradujem bajkovitim prizorom. Pomalo stidljivo sam ih poslala saradnicima iz Astronomskog Magazina, ljudima daleko stručnijim od mene. Čekalo me je iznenađenje. Kako ubrzo saznah, u pitanju je prilično redak fenomen poznat kao „Cloud iridescence“, poznat i kao „Dugini oblaci“ („Rainbow clouds). Fenomen koji ima malo veze sa dugom (ako ikakve).
Za razliku od duge, svetlost se u kapljicama vode ne odbija nazad, ka posmatraču (kao u slučaju duge), već prolazi između kapljica pa se na kraju sabira u talase i tek tako i tada se upućuju ka nama (kao difrakciona rešetka). Druga neobičnost u „Duginim oblacima“ je ta što ne moraju samo kapljice vode učestvovati u propuštanju svetla: u ovom slučaju to mogu biti i kristali leda.
Priznajem, trebalo mi je par dana da shvatim objašnjenje o neobičnom ponašanju svetla, ponašanju kapljica vode i o kristalima leda... Pre nisam ni obraćala pažnju na to da je duga uvek nasuprot sunca, a nikad „na“ njemu... Još uvek ne shvatam u potpunosti. Shvatam jedino osećaj u srcu koji mi budi pogled na ove slike, kao i potrebu da ih podelim sa drugima.
Pogotovo jer se bliži još jedan kišni kraj jeseni i još jedan početak tmurne zime... Pakujem svetlost sunčanih dana u kofere. Njih ću, kao škrinju punu čudesa, otvoriti tokom sumornih dana kada pognem glavu i ne znam kuda i kako dalje... Sunce je u riznici toplo taman toliko da nas nežno ugreje i zagrli, krijući svoje blještavo lice: zna dobro da ga tužne ljudske oči ne mogu sagledati. Skriva se ono u nenadanom savetu, u rečenici koju čujemo u prolazu, novom prijatelju, iznenadnom sećanju na neku dragu osobu ili radosne trenutke detinjstva. Gledamo nazad, kako bismo ojačali za napred, kada nas duh svetla otisne dalje, ka uzvodnim i nizvodnim strujama života.
 |
 |
Kako da znamo sa sigurnošću kuda nas kurs života vodi? Ja se oslanjam na magloviti poziv i prizor svetla koji me vuče dalje, u nepoznato. Oslanjam se i na svoje tačno i sigurno mesto u ovom svetu. Pogledam u unutrašnji kompas koji mi haotične, strašne misli snažno obori na zemlju. Kompas koji je vekovima usmeravao putnike, kroz bure i oluje. Uprkos tim neprilikama, moreplovci nisu mislili da idu pogrešnim pravcem. Koliko toga možemo naučiti od njih i od instrumenata koje su koristili, koje i danas koriste.
Unutrašnjeg kompasa koji spremno čeka kao vojnik, setim se svaki put kada prođem pored „Meridijana Trsta“ (za sve nas koje smo pomalo zaboravili, meridijani su vertikalne linije koje „spajaju“ Severni i Južni pol). Meridijan Trsta se nalazi na jednom od centralnih trgova grada, Piazza della Borsa. Tu često zastanem, zastanu i drugi ljudi. Nadvijamo se nad linijom koja nas usmerava i podseća na naše pravo mesto na ovoj planeti.
Svaki grad, svako mesto ima „svoj“ meridijan. Negde je on ubeležen. Negde na žalost, ne. Kada stanem ispred Meridijana Trsta, osećam se osnaženo jer shvatam da sam tačno tu gde verujem i mislim da jesam. Bez žaljenja, bez osećaja gubitka. A sve one bure i oluje na uzburkanom moru kroz koje se mora u životu proći, pa tu je naš kofer pun svetla koji nosimo sa sobom i poneka duga koja pošalje zagrljaj sa neba. Tu je ples svetala na nebu, valcer čije svečane valove čujemo ako pažljivo slušamo.
Autor fotografije iznad: Mauro Licciardello, u Trstu marta 2020. godine
POGLEDAJTE OVE FOTOGRAFIJE U VEĆIM DIMENZIJAMA
Priče iz Razglednica:
¤ Ruža vetrova ¤ Pogled ka zvezdama grada ¤ Sunce u srcu ¤ Nikola Tesla: čovek iz budućnosti
¤ Put ka Mesecu ¤ Stari svetionik Trsta ¤ Novi svetionik Trsta ¤ Bora, kraljica Trsta ¤ Stara mapa Evrope
¤ Potraži plavi oblak ¤ Canal Grande, Trg Ujedinjenja i Dolomiti ¤ Ivo Andrić o Trstu ¤ Trst 2021: najbolji grad u Italiji
 RAZGLEDNICE IZ TRSTA I REGIONA na Instagramu |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
