U mračnom svetu špijunskih satelita, svakako su najinteresantniji oni elektro-optički, odn. oni koji prave fotografije Zemljine površine. Nakon najverovatnijeg povlačenja veterana 'Кобалт-М', Rusiji je preostala još jednaporodica takvih satelita, poznata kao 'Персона', ali već godinama Ministarstvo odbrane priprema novu porodicu,'Раздан'.
Dizajn nove generacije ruskih optičkih špijunskih satelita. Nije jasno da li je to 'Раздан'ili 'Персона2'.
Danas ne postoji išta što leti po kosmosu a da nema neke veze sa vojskom. Od inženjera i tehničara koji učestviju u osmišljavanju i proizvodnji, preko kompanija, instituta i univerziteta koji to sprovode u delo, do izvora sredstava za testiranja i organa koji sve to odobravaju, plaćaju i aminuju – sve je u većoj ili manjoj vezi sa nekom uniformom. Ne postoji raketa u istoriji koja nije pre ili kasnije dobila svoju militarynamenu. Pisao sam svojevremeno frapantnu priču da je recimo svaki treći let spejs-šatla bio Top Secret, i da niko nije znao ni šta mu je zadatak: vojna posada, vojni kosmodrom, zapečaćeni kontejneri i novinari na 5 km od baze... A šta reći za prve sovjetske orbitne stanice sa ljudskom posadom, koje su sve od reda bile vojne a prikrivane civilnom pričom. Isto važi za (bez)brojne raketne motore, instrumente, uređaje, sisteme, materijale, oprenu i sl. Mogla bi da se napiše čitava knjiga o vojnim patentima koji su posle ceđenja u vojne svrhe postali deo naše civilne svakodnevice.
Kao što kažu da je Đoković dosad od tenisa zaradio preko \(110 miliona, ali ne kažu da je to samo novac od nagrada ('prize money') te da nije uračunat dobitak od raznoraznih sponzora koji je možda 5, 6 ili više puta veći, tako je slično i u vojnoj i špijunskoj aktivnosti. Svet je zvanično predprošle godine za naoružanje potrošio skoro \)2000 milijardi, a trend je ubrzano rastući. Koliko se troši na vojno špijuniranje niko precizno ne zna, pa ni predsednici pojedinih država (recimo 5 ili 10 najvećih tajnih agencija u SAD ne polažu račune ni predsedniku ni senatu, već najčešće samo generalu na mestu vojnog ministra ili pak načelniku štaba).
Sve ovo pričam da bih objasnio zašto mene interesuje taj segment kosmičke industrije, jer pokazuje u kom pravcu idu pamet, pare i budućnost jedne zemlje, a bogme izgleda i svih nas...Ako u skorije vreme dođe do velikog rata on će, siguran sam, otpočeti najpre u kosmosu.
Ali da se vratim današnjoj temi.
Rusi su do danas lansirali tri satelita 'Персона'(14Ф137, negde se vode i kao 'Кварц'): 2008, 2013. i 2015. Iako je prvi (sa oznakom 'Космос-2441') imao velike probleme sa elektronikom i prestao da radi posle samo nekoliko meseci posle lansiranja, sledeća dva su ostala u funkciji i predstavljaju zapravojedina dva vojna optička špijunska satelita koja danas imaju Rusi. Zapravo, nа zapadu sezna se da je Kremlj koristio slike komercijalnih satelita 'Ресурс'i 'Kанопус'za vojne svrhe[1]. Zato nije slučajno da je 'Ресурс'navodno koristio istu tehnologiju kao 'Персона', jer je obe porodice pravila kompanija РКЦ'Прогресс'iz Samare (ista kompanija koja pravi rakete'Союз').
Sateliti klase 'Персона'su iskoristili znanja iz projekta 'Сафир'iz 1979. 'Сафир' je trebalo da bude džinovski 16-tonski satelit koji bi odneli i servisirali kosmonauti iz sovjetskog šatla 'Буран'. 'Персоне'su imale 7-8 tona.
Špijunski optički satelit 'Ресурс-ДК' (46КС), bio je jedan od najmanje tri kosmičke letilice koje su razvijene u bivšem SSSR-u tokom 2000-ih, a konstruisan je za navodno civilno posmatranje Zemljine površine. To je bio prvi ruski civilni satelit koji je mogao da pravi slika sa rezolucijom manjom od 1 metra. Za navigaciju je koristio rusku globalni navigacionu mrežu ГЛОНАСС.
Godinama se šuškalo da rusko Ministarstvo odbrane nije zadovoljno benefitima koje donose'Персоне', program iscrpljen mnoštvom problema i dodatnim troškovima, i da žele bolji i moćniji sistem. Korišćenje poslednje 'Персоне'u Sirijskom ratu (prenosila je podatke u realnom vremenulaserskim putem!) verovatno je ubrzalo rešavanje problema sa Islamskom državom na Bliskom Istoku. Karakteristike nove serije satelita 'Раздан' (14Ф156)očigleno su tajna, i nije jasno da li će to biti isti program kao 'Персонa 2'ili se radi o potpuno novom programu. U svakom slučaju, izgleda da će novi 'Раздан'imati veću optiku, pa prema tome i bolju rezoluciju.
Ako Putin uspe da namakne lovu od recimo Kineza, prvi 'Раздан'bi trebalo da sa Plesecka poleti 2019.godine. Dve sledeće jedinice bi otišle na orbite visoke preko 700 km možda 2022. i 2024. Poslednja jedinica bi trebalo da ima ogledalo većeg prečnika od 2 metra – nije sigurno da li će prvi 'Раздан'uopšte nositi ogledalo – što bi ga svrstalo u istu ligu, bar što se tiče rezolucije, sa američkim špijunskim satelitimaKH-11'Kennen'koji rade za opaku tajnu državnu agenciju NRO,sa primarnim ogledalom od najmanje 2,4 metra, koliko iznosi i ogledalo nenadmašnog Hablovog kosmičkog teleskopa (treba znati da je 'Habl'koristio delove tehnologije serije KH-11 'Kennen'/'Crystal'[2]). Nasuprot tome, trenutna gledala na 'Персомана'ima promer od 1,5 m, tako da je njihova rezolucija ograničena na 30-50 cm (maksimalna rezolucija špijunskih satelita zavisi jedino od prečnika ogledala i visine orbite). Kao novost, primarno ogledalo i ostalu optiku za 'Раздан'proizvodi krasnogorski mehanički zavod 'Зверев'a ne kompanija 'ЛОМО' iz St. Peterburga, koja je do sada bila odgovorna za optiku većine sovjetskih i ruskih špijunskih satelita.
Porodica 'Раздан'će biti četvrta koja će prenositi digitalne slike na Zemlju, umesto da koriste kapsule sa filmovima kao što je to bio slučaj kod ranijih generacija 'Терилен'[3], 'Неман'i 'Персона'. Dobra vest je da će Rusi možda uspeti da u sledećoj dekadi lansiraju tri kosmička teleskopa slične snage kao 'Habl'. Loša vest je što će oni biti okrenuti u 'pogrešnom pravcu...
Referenca:
RUSKI ŠPIJUNSKI SATELITI ZA FOTOGRAFSKO IZVIĐANJE
Kada smo već tu, da vidimo kako su se razvijali sovjetski optički špijunski sateliti. Špijunsko-izviđačkih satelita ima puno vrsta: onih za elektronsku špijunažu, onih za rano upozorenje na raketne napade, za radarsko špijuniranje, onih za inspekciju drugih satelita itd, ali o tome danas ništa.
'Зенит2' (11Ф61): Bili su prva serija sovjetskih optičkih izviđačkih špijunskih satelita. Bazirali su se na Koroljevljevim brodovima sa ljudskom posadom 'Восток'. Između 1961. i 1970. lansirano je ukupno 82jedinice. Da bi prikrili pravu namenu, svi su nosili zvaničnuoznaku 'Космос'. Dobijene slike su bile male rezolucije i slate su na Zemlju bacanjem kapsula sa automatski razvijanim filmovima iznad teritorije SSSR-a.
Vojni špijunski satelit 'Зенит'. Težina – 4720 kg.
'Гектор'('Зенит-2М'/11Ф690): Unapređena verzija 'Зенита-2'. Između 1968. i 1979. raketom 'Восход'lansiranesu 102jedinice. Sferni modul je uz pomoću akumulatora funkcionisao 12-13 dana na visinama od 203 do 315 km.Težina~6300 kg. Lansiranaje i civilna verzija 'Гектор-Природа'(11Ф690)
'Зенит-4'(11Ф69):Unapređena verzija 'Зенитa-2'. Između 1963. i 1970. raketom 'Восход'jelansirano 76jedinice.
'Ротор'('Зенит-4М'/11Ф691):Unapređena verzija 'Зенитa-4', sa kamerom veće rezolucije. Između 1963. i 1970. raketom 'Восход'lansiranаje61jedinicа, sa 3 neuspeha. Bila je to prva serija koja je imala manevarski modul na vrhu povratne kapsule.
'Гермес'('Зенит-4КМ'/11Ф692):Unapređena verzija 'Зенитa-4',Između 1969. i 1977. raketama 'Восход'i 'Союз-У'lansirano je77jedinicа, sa 2 neuspeha.
Satelit 'Зенит-4'.
'Oрион'('Зенит-4MT'/11Ф629):Unapređena verzija 'Зенитa 2 i 4'. Između 1971. i 1982. raketama 'Союз-M'i 'Союз-У'lansiranesu 23jedinice.
'Фрам'('Зенит-4МКТ'/11Ф653): Unapređena verzija 'Зенитa 2 i 4'. Između 1975. i 1985. raketom 'Союз-У'jelansirano27jedinica sa samo 1 neuspehom. Svaka je bila teška oko 6100 kg.
'Аргон'('Зенит-6У'/11Ф645): Unapređena verzija 'Зенитa 2 i 4'. Između 1976. i 1984. raketom 'Союз-У'lansirano je97jedinica sa samo 3 neuspeha. Korišćen je za osmatranja i sa malih i sa velikih visina. Sferni sletni modul je nakon kraja misije vraćao na zemlju i kamere i filmove. Radni vek – 2 nedelje. Modul je mogao da leti nekoliko puta u kosmos.
Nema originalnih slika, ali se veruje da je 'Зенит-6У'izgledao ovako, kao 'Зенит-8'.
'Геракл'('Зенит-4МКМ'/11Ф692М): Unapređena verzija 'Зенитa 4'.Između 1977. i 1980. raketom 'Союз-У'lansirano je39jedinica sa samo 1 neuspehom.
'Феникс'('Янтар 2К'/11Ф624): Оriginalna serija (IV generacija) satelita za fotografsko izviđanje u visokoj rezoluciji sa OSA kapsulom (kapsula sa teleskopom) i dve male sferne SpK (povratne) kapsule, razvijana u Samari pod rukovodstvom Kozlova (danas je to РКЦ 'Прогресс') a proizvođena u pogonima OAO 'Aрсенал'u St. Peterburgu. Između 1974. i 1983. raketom 'Союз-У'lansirano je30jedinica sa 2 neuspeha.
Satelit 'Янтар 2К'imali su 2 solarna panela, radila su mesec dana, a bila teška oko 6700 kg. Najčešće su padali u blizinu Orenburga.
'Октан'('Янтар 4К1'/11Ф693): Unapređena verzija 'Фениксa'. Između 1979. i 1983. raketom 'Союз-У'lansirano je12jedinica. Mogli su da rade u kosmosu 45 dana.U glavnoj povratnoj kapsuli nosili su sistem kamera'Жемчуг-18', što je omogućavalo da se kamere i računari koriste ponovo.
'Терилен'('Янтар 4КС1'/11Ф694): Prva generacija elektro-optičkih špijunskih satelita. Oni su koristili satelitsku komunikacionu mrežu 'Поток'(11Ф663) da bi slali svoje digitalizovane vizuelne i infracrvene slike na zemlju bez potrebe za fotografskim filmom. Između 1982. i 1990. Lansirano je 15satelita.
Satelit 'Tерилен'je bio prvi sovjetski satelit koji nije koristio fotografki film. Tipična orbita je bila na visiini od 230-280 km ili 180-270 km.
'Янтар 4КС2': To je bila verzija 'Териленa'('Янтарa 4КС1'), mnogo teža (13 tona) i sa kapacitetom da ostane duže u orbiti, ali otkazana 1983. godine, jer se ispostavilo da neće moći da budu lansirani raketom 'Зенит 2'. Plan Ministarstva odbrane je bio da pariraju američkim KH-11 'Kennenima'.
'Кобалт'('Янтар 4К2'/11Ф695): Bila je to poboljšana verzija 'Фениксa' ('Янтарa 2К'). Između 1981. i 2002. raketom'Союз-У'lansirana su 83satelita (sa 4 neuspeha).
'Кобалт-М'('Янтар 4К2М'/11Ф695М): Bila je to poboljšana verzija 'Кобалтa'. Između 2004. i 2015. sa Plesecka je raketama'Союз-У'i 'Сoюз-2.1a' lansirano 10satelita.Оperativni rok im je bio od 76 do 130 dana, a rezolucija oko 30 cm.
'Комета'('Янтар 1КФТ'/11Ф660): Verzija 'Янтара'za vojna mapiranja opremljena kapsulom preuzetom sa brodova 'Восток'/'Зенит'. Između 1981. i 2005. lansiran je 21satelit.
Spolja, sateliti 'Кобалт'i 'Кобалт-М'su bili jako slični.
Optički sistem i detalj kamere 'Кобалтa'prve generacije.
Satelit porodice 'Комета'.
'Орлец-1' ('Дон'/17Ф12): Pošto je još 1977. zaključeno da 'Феникс' ('Янтар 2К')ne može da pruži upozorenje o napadu, vojni inženjeri su napravili tri nove varijante. Ovo je bila jedna od tih verzija 'Фениксa', koja je imala panoramsku kameru i osam malih povratnih kapsula sa filmovima. U orbiti su ostajali 2 meseca. Između 1999. i 2006. bilo je lansirano8satelita.
Satelit 'Дон' ('Орлец-1')je imao 8 kapsula sa filmovima (pod 7).
'Орлец-2' ('Енисей'/17Ф113): Оvо је bila unapređena verzija porodice 'Орлец-1', ali ovog puta sa 22 male filmske kapsule. Bili su teški ~10,5 tona, a u orbiti su radili 180 dana. Kao i sateliti klase 'Орлец-1', i 'Орлец-2'su na kraju misije detonirani u orbiti. Lansirana su samo2 komada, jedan 1994. a drugi 2000. godine. Razlog je bila raketa-nosač 'Зенит-2', koju po savetu Amerike Ukrajinci više nisu želeli da daju Rusiji za lansiranje vojnih satelita.
'Неман'('Янтар 4КС1М'/17Ф117): Unapređena varijanta porodice 'Терилен' ('Янтар 4КС1'), jer su predstavljali digitalne elektro-optičke satelite bez fotografskog filma, koji su slike slali preko relejnih satelita mreže 'Поток'. U periodu od 1991. do 2000. lansirano ih je 9.
Satelit 'Неман'.
'Aракс-Н' (11Ф664): Napredni elektro-optički špijunski sateliti sa primarnim ogledalom od 1,5 metara,proizvedenim u NPO Lavočkinu i lansiranim uz pomoć 'Протона'. Koristili su platformu 'Aркон'koja je ranije korišćena za proverene međuplanetne platforme za Mars i Veneru. Smatrali su se sovjetskim ekvivalentima američkim 'KH-11'(sa ogledalima od 2,4 metra). Njihova rezolucija je bila 2-10 m, ali su leteli na visini od 1500-1800 km. Lansirana su samo dva satelita:'Kosmos 2344'1997. i 'Kosmos 2392'2002. godine. Umesto makar 4 godine, radila su 4 meseca, odn. 1 godinu.
'Барс-М' (14Ф148): Nova generacija ruskih digitalnih vojnih satelita za kartografisanje terena (bez fotografskog filma) koja ima nameru da zameni zastarele 'Кометe' ('Янтар 1КФТ'). Nose novi sistem kamera nazvan 'Ќарат', dualni laserski visinomer zapravljenje topografskih slika, stereo (3D) fotografija, i slika visoke rezolucije od 1,1 do 1,35 metara. Koriste pogonski modul 'СВИТ', koji verovatno potiče sa 'buseva satelita 'Янтар'. Teški su oko 4 tone.Prvi satelit je trebalo da bude spreman 2012, ali zbog manjka para i tehničkih problema, prva dva, 'Кoсмос2503'i 'Космос 2515', poletela su sa Plesecka tek 2015. i 2016. Rusi planiraju još jedan ove godine, ali...
'Барс-М'. Dimenzije – 4,0×2,3×2,3 metra.
Pripreme za lansiranja 'Барсa-М'u februaru 2015.
'Персона'('Кварц'/14Ф137): Predstavlja poslednju generaciju ruskih elektro-optičkih digitalnih satelita. Tri jedinice su lansiranje 2008, 2013. i 2015. (poslednje dve su još operativne). Sistem za snimanje je baziran na sistemu planiranom za satelite 'Сафир-В'sa ogledalom preчnika 1,5 m. Nakon što je 'Сафир'оtkazan, komponente su prebačene na nove 'Персонe'. Drugi satelit je igrao veliku ulogu u rasvetljavanju obaranja malezijskog putničkog aviona iznad Ukrajine, i to su bile prve fotografije sa ovih satelita koje su Zapadnjaci videli. Naravno, Rusi su im podvalili lošu rezoluciju, tako da niko ne zna prave mogućnosti teleskopske kamere.
Satelit 'Персона' ('Кварц').
Civilni i vojni sateliti za optičko špijuniranje proizvedeni u RKC 'Progressu'.
Neki sovjetski špijunski sateliti. Prvi red: 'Зенит 2','Зенит 4', unapređeni'Зенит' sa aerodinamičkom orijentacijom. Srednji red:'Янтар 1К','Янтар 2К','Орлец-1' sa više kapsula. Donji red:satelit koji je trebalo da nosi 'Буран' ielektro-optički 'Янтар 4КС'.
http://www.astronomija.org.rs/misije/dogaaji/6493-ruski-pijunski-sateliti.html
[1]Oduvek sam govorio da su ti napredni i skupi tzv. meteorološki, ekološki i geografski sateliti uvek sa nekom paralelnom svrhom. Recimo, samo naivni veruju da infracrveni sateliti služe za monitoring šumskih požara i erupcija vulkana a ne za registrovanje mogućih lansiranja raketa i projektila ili njihovih silosa. Naravno, usput su im i požari, erupcije i sl.
[2]Obožavaoci teme se sećaju kako je 2011. NRO poklonio Nasi sva ogromna primarna ogledala ᴓ2,4 m, za koja niko od civila nije ni znao da postoje.
[3]Jedna od poslednjih porodica satelita lansiranih pre raspada SSSR-a 26. decembra 1991.; bili su to prvi sateliti sa digitalnim prenosom podataka u realnom vremenu. Za 8 godina ih je lansirano 15 komada.
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
