Sa 710 dana provedenih u kosmos tokom četiri kosmičke ekspedicije, Padalka ima veliku šansu da po završetku misije MKS-43 postane rekorder u ukupnom broju dana provedenih sa one strane atmosfere.
Apsolutni rekord od 803 dana pripada već godinama proslavljenom kosmonautu Sergeju Krikaljovu, koji je šest puta leteo u kosmos. Kada ovu misiju bude završio Padalka će nakupiti rekrodnih 878 dana. "Mislim da se ovde ne zaustavljam i u narednom letu, ukoliko se on bude desio, nadam se da predjem hiljadu dana na orbiti. Ili, možda ću morati da pustim nekog drugog da to postigne", rekao je Padalka na konferenciji za štampu u Centru za pripremu kosmonauta (CPK) u Zvezdanom gradu, pred odlazak posade na kosmodrom Bajkonur.
Pored svojih razmišljanja o rekordnom boravku u kosmosu, Padalka je rekao novinarima da ne namerava da bude u posadama koje će jednoga dana leteti ka Mesecu ili Marsu. "Očigledno, godine mi neće to dozvoliti. To je zadatak sledeće generacije kosmonauta. Imamo mnogo mladih ljudi koji će, pretpostavljam moći da lete prema Mesecu i Marsu", rekao je 57. godišnji veteran ruske kosmonautike.
U istoriji kosmonautike postoji nekoliko kosmonauta koji su obeležili eru orbitalnih stanica. Na primer Georgij Grečko i Leonid Kizim su jedini ljudi koji su leteli na tri različite orbitalne stanice, dok je Viktor Gorbatko jedini koji je boravio na na jednoj vojnoj ("Almaz-5"/"Saljut-5") i jednoj civilnoj ("Saljut-6") orbitalnoj stanici. Tu su takodje, izmedju ostalih i legendarni kosmonauti Vladimir Džanibekov, Aleksandar Serebrov, Jurij Romanjenko, Anatolij Salavjov, Vladimir Poljakov i već spomenuti Sergej Krikaljov koji su svojim kosmičkim podvizima ostavili duboke tragove u razvoju orbitalnih stanica. Medju njima posebno mesto pripada Genadiju Padalki, jednom od samo četiri još uvek aktivna veterana sa orbitalnog kompleksa "Mir".
Padalka je rodjen 21. juna 1958. u Krasnodaru, gde je završio osnovnu i srednju školu. Godine 1979. završio je Jejsko više vojno avijaciono učilište koje nosi ime kosmonauta Vladimira Komarova, na odseku za komandno-taktičku lovačko-bombardersku avijaciju. Tada počinje njegova karijera pilota Vazduhoplovnih snaga (VVS), a mnogo godina kasnije, kada je već bio kosmonaut, aprila 1994. magistrirao je na fakultetu "Aerokosmoekologija" državne akademije nafte i gasa Medjunarodnog centra za proučavanje čovekove okoline UNESKO-a. Time je, pored kvalifikacija pilota, zatim kosmonauta, dodao i zvanje magistra ekološkog monitoringa. Takodje, kao većina kosmonauta njegove generacije, 2007. je završio Rusku akademiju državne službe, tako da ima i diplomu pravnika.
Vojnu službu Padalka je započeo krajem 1979. u Vazduho0plovnoj armiji sovjetske vojske stacionarane u Nemačkoj. Pet godina kasnije kao stariji pilot bombarderskog puka odlazi na Dalekio istok gde je služio do aprila 1989. kada je postao kosmonaut. Do tada je osvojio sedam tipova borbenih aviona serije L, MiG i Su, uz ukupan nalet od 1200 časova i sa preko 300 padobranskih skokova. Vojnu karijeru, Padalka je završio u činu pukovnika marta 2009. kada je posle transformacije Centra za pripremu kosmonauta i njegovog prelaska iz VVS u civilnu agenciju "Roskosmos", prebačen u rezervni sastav.
Genadij Padalka je aprila 1989. postao kandidat a dve godine kasnije, posle završetka osnovne obuke, kosmonaut-istraživač CPK-a. Onda se pet godina pripremao u okviru grupe kosmonauta za misije na orbitalnom kompleksu "Mir", da bi februara 1996. prvi put imenovan u neku od kosmičkih posada, kao komandant druge (rezervne) ekipe rusko-francuskog programa 24. osnovne ekspedicije (EO-24) i ujedno kao komandant osnovne posade ekspedicije EO-26.
Oktobra 1997. započinje oficijelno pripreme za svoj prvi kosmički let ekspedicije EO-26 na orbitalnom kompleksu "Mir", prvo samo sa Sergejom Avdejevim, da bi im se nekoliko meseci kasnije pridružio i Jurij Baturin. Sa njima je Padalka obavio svoju prvu kosmučku misiju od avgusta 1998. do februara 1999. kao komandant posade EO-26 i 89. sovjetsko/ruski kosmonaut. Zanimljivo je da su se Avdejev i Baturin vratili na Zemlju u drugom kosmičkom brodu, dok je Padalka sleteo na Zemlju skupa sa prvim Slovačkim kosmonautom Ivanom Belom. Tokom ove misije koja je trajala gotovo 200 dana, Padalka je jedanput izlazio u otvoreni kosmos (tamo je proveo šest časova). Još jedna zanimljivost - Padalka je takodje proveo pola sata u razhermetizovanom modulu "Spektar", koji je posle sudara stanice "Mir" sa jednim teretnim brodom "Progres", nekoliko godina ranije, oštećen i nije bio u upotrebi. Bio je to, takozvani izlazak u "zatvoreni" kosmos, jedan u nizu koje su kosmonauti obavili radi inspekcije modula "Spektar" i prenose nekih od njegovih uredjaja.
Posle prvog leta, Padalka se izvesno vreme pripremao u rezervnoj posadi ekspedicije EO-29 stanice "Mir", a kada je Rusija okrenula ledja ovom orbitlanom kompleksu i započela gradnju Medjunarodne kosmičke stanice u junu 1999. postavljen je za komandanta osnovne posade programa "MKS-1R" ("MKS-Spasilac"). Ova misija je imala vrlo zanimljiv cilj. Naime, u to vreme su se na orbiti od MKS-a nalazili samo spojeni moduli "Zarja" i Unity. Uveliko se tekle pripreme za lansiranje trećeg elementa MKS-a, servisnog modula "Zvezda" koji je trebao da bude spojen sa blokom "Zarja". Zahvaljujući modulu "Zvezda", MKS bi praktično mogla da započene funkcionisanje u pilotiranom režimu, tako da je spajanja ovog modula bilo od fundamentalnog značaja za budućnost MKS-a. Kako je postojala bojazan da automatsko spajanje možda ne bude uspešno, odlučeno je da se pripremi ekipa od dva kosmonauta koji bi odmah poleteli u kosmičkom brodu "Sajuz", spojili se sa modulom "Zvezda" i onda ga ručnim komandama pripojili uz sistem "Zarja"-Unity. Na sreću, ovo nije bilo potrebno jer je "Zvezda" bez problema jula 2000. automatski spojena sa dva prva elementa stanice, čime je mogala da krene serija pilotiranih misija na MKS-a koja traje bez prekida petnaest godina!
U februaru 2002. Padalka je imenovan za komandanta osnovne posade devete ekspedicije MKS (MKS-9), skupa sa Majklom Finkom (NASA) i Olegom Kononjenkom ("Roskosmos"). Medjutim, posle katastrofe šatla Columbia, februara 2003, došlo je do velikih promena u planiranom grafikonu budućih misija na MKS. Jedna od posledica je bila da je broj članova osnovnih ekspedicija smanjen sa tri na dva (znači, Kononjenko je ispao iz ove posade), a druga da je zvanično odlučeno da Padalka krene u svoju sledeću misiju samo dva i po meseca pre lansiranja!
Sve u svemu, u periodu april-oktobar 2004. Padalka je obavio svoj drugi kosmički let kao komandant MKS-9 skupa sa Majklom Finkom. Sa njima je u kratkotrajnu misiju posete učestvovao holandski astronaut Andre Kajpers (u hronologiji MKS ove kratkotrajne ekspedicije su imale oznaku "EP").
Tokom ove misije, Padalka je četiri puta izlazio u otvoreni kosmos gde je proveo gotovo 16 časova (prvo "leonovanje" je trajalo samo 13 minuta, moralo je biti prekinuto zbog tehničkih problema sa jednim od skafandera). Misija je trajala 188 dana, a u skladu sa starom tradicijom sovjetskih i ruskih kosmonauta, Padalka je i za ovu (i sve svoje sledeće) misiju zadržao pozivni znak iz prvog kosmičkog leta - "Altair".
Januara 2008. Padalka je započeo pripreme za treću misiju, u svojstvu komandanta ekspedicije MKS-19, skupa sa američkim astronautom Majklom Baratom. Kasnije, pridružio im se kosmički turista Čarls Šimoni, koji je obavio kratkotrajan komercijalni let na MKS. Treća misija Padalke je obavljena od marta do oktobra 2009. Tada je on obavio još jedan "potpuni" izlazak u otvoreni kosmos (u trajanju od oko pet časova) i izlazak u "zatvoreni" kosmos - u prelaznom odseku modula "Zvezda" koji je prethodno razhermetizovan radi manjih montažnih radova koji su trajali dvanaest minuta.
Misija je trajala 199 dana, a još jedan njen kuriozitet je da su se Padalka i Barat, koji su u kosmos poleteli sa jednim, na Zemlju vratili sa drugim kosmičkim turistom, vlasnikom kanadskog cirkusa "Sole" Giom Lalibertijem.
Posle još jednog dublerstva, Padalka je po četvrti put poleteo u kosmos 15. maja 2012. kao komandant misije MKS-32, skupa sa Sergejom Revinom ("Roskosmos") i Džozefom Akabom (NASA). Tada je obavio jedan izlazak u otvoreni kosmos u trajanju od nešto ispod šest časova. Ovo je bio najkraći kosmički let Genadija Padalke. Završen je septembra 2012. posle "samo" 125 dana.
Gotovo da nije uspeo da se od njega odmori, kada je godinu kasnije objavljeno da je Padalka imenovan za komandanta osnovne posade misije MKS-43/44 umesto Jurija Lončakova, koji je tada iznenada napustio CPK (posle se vratio ali u svojstvu novog direktora Centra za pripremu kosmonauta). Tako je neplanirano, Padalka posle manje od tri godine od poslednje kosmičke ekspedicije, ponovo dobio priliku da po peti put poleti u kosmos.
Kao što smo naveli, tokom prethodna četiri kosmička leta, Padalka je nakupio 710 dana, 6 časova i 21 minut na orbiti. Sedam puta je izlazio u otvoreni kosmos (gde je proveo više od 33 časa) i dva puta u "zatvoreni" kosmos (52 minuta). On je 384. Zemljanin u kosmosu.
Padalka je heroj Rusije. Pored kosmosa, bavi se amaterskom glumom i spektrom različitih sportova, od trčanja, preko plivanja, skijanja i badmingtona do rekreativnog padobranstva. U aprilu 2005, izmedju drugog i trećeg kosmičkog leta, Padalka je kao član još jedne, ali sada posade istraživačkog balona "Svjatij Rus" preleteo Severni pol.
Sa suprugom Irinom, koja je zamenik direktora jedne osiguravajuće kompanije, Genadij Padalka ima tri ćerke - Juliju (rodjena 1979.), Jekatarinu (1985.) i Sofiju (2000.).
FOTOGRAFIJE:
Počela jednogodišnja kosmička ekspedicija
Biografije:
Mihail Borisovič Kornienko (Михаил Борисович Корниенко)
Skot Džozef Keli (Scott Joseph Kelly)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
