Osmog januara 2015. u 84. godini preminuo je Viktor Pavlovič Legostajev, Generalni direktor RKK “Energija” i jedan od poslednjih pionira sovjetsko/ruske raketno-komičke škole.
Viktor Legostajev je postavljen za Generalnog konstruktora RKK “Energija” aprila 2014, kada je smenjen Vitalij Lopota, dotadašnji predsednik vodeće ruske korporacije u oblasti gradnje kosmičkih brodova. Tada je odlučeno da se shodno staroj praksi iz sovjetskog vremena funkcija Generalnog konstruktora kao tehničkog menadžera odvoji iz rukovodeće strukture. Za Predsednika RKK “Energija” tada je imenovan Vladimir Solncev, dok je Legostajev kao veteran RKK “Energija” još iz vremena Karaljova, postavljen za Generalnog konstruktora.
Veteran raketno-kosmičke tehnike – Viktor Legostajev
Legostajev je rodjen 1931. Po završetku Moskovskog višeg tehničkog učilišta (MVTU) “Bauman”, od 1955. do 1960. radio je u NII-1 na problemima stabilnosti leta krilatih raketa. U isto vreme, radeći pod rukovodstvom čuvenog Borisa Raušenbaha, Legostajev je počeo da se bavi teorijom upravljanja kosmičkih aparata. Bio je deo tima koji je razvio sistem aktivne orijentacije aparata “Luna-3” koji je oktobra 1959. prvi obleteo oko Meseca i snimio sa Zemlje nevidljivu stranu našeg najbližeg nebeskog suseda.
Godine 1960. Legostajev sa grupom inženjera sistema upravljanja prelazi u OKB-1 (sada je to RKK “Energija”), kojim je rukovodio slavni Sergej Karaljov. Grupa Raušenbaha odmah pristupa radovima na razvoju sistema kosmičkog broda “Vastok”. Upravo je Legostajev predložio rešenje za sistem orijentacije za bezbedan povaratak “Vastoka” sa orbite.
Od 1961. do 1974. Legostajev je učestvovao u razvoju sistema orijentacije i upravljanja kretanja mnogobrojnih kosmičkih aparata, uključujući medjuplanetarne stanice “Mars” i “Venera”, telekomunikacione satellite “Molnija-1”, automatskih šijunskih aparata “Zenit”, kosmičkih brodova “Vashod” i “Sajuz” i prvih orbitalnih stanica “Saljut”. Radio je direktno pod rukovodstvom Raušenbaha, u departmetnu kojim je godinama rukovodio legendarni Boris Čertok koji u svojim memoarima govori veoma toplo o Legostajevu kao “svom mladom saradniku”.
Posle gubitka orbitalne stanice “Saljut-2” kome su nedostaci u sistemu upravljanja dosta doprineli, 1974. dolazi do smene Raućenbaha. Na njegovo mesto je postavljen Legostajev koji će do 1989. rukovoditi tzv. Kompleksom sistema upravljanja gde su razvijani sistemi automatskog upravljanja zbližavanja i spajanja brodova “Progres”, modula orbitalne stanice “Mir”, kosmičkog broda “Sajuz-19” u prvoj meedjunarodnoj misiji sa ameirčkim brodom “Apolo-18” (jul 1975.).
Legostajev (u prednjem planu)( sa kosmonautom Jelisejevom, u Centru upravljanja letom misije “Sajuz-Apolo” 1975.
Više od deset godina Legostajev je u RKK “Energija” radio kao zamenik generalnog konstruktora i bio jedan od ključnih ljudi u razvoju nacionalnih i medjunarodnih projekata, kao na primer MKS, “Morski start” i “Jamal“.
Legostajev je doktor tehničkih nauka, akademik, autor preko stotinu naučnih radova, predavač na Moskovskom fizičko-tehničkom institutu (MFTI).
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
