Žorž – Anri Lemetr (Georges - Henri Lemaître) je rođen 17. jula 1894. godine u gradu Šarloa (Charleroi) u Belgiji u vrlo religioznoj porodici, što će se kasnije odraziti i na njegov životni put. Njegov otac Žosef Lemetr (Joseph Lemaître), iako je završio studije prava, odlučio je da bude duvač stakla, ali se posle požara u lokalnoj fabrici vratio u Brisel i posvetio svom izvornom zanimanju – pravu. Majka mu je bila Margaret Lenoj Lemetr (Merguerite Lannoy Lemaître). Kako i sam kaže, Lemetr je već sa devet godina odlučio da njegov životni put bude isprepletan i naukom i religijom, tj. da postane i svešteno lice i naučnik. U jednom intervjuju za Nju Jork Tajms, prisećajući se tih vremena rekao je da, kako je je bio odličan đak, a naročito pošto su mu jako dobro išli teški predmeti kao matematika, i bio je oduševljen znanjem koje je bio u mogućnosti da stekne u osnovnoj školi, bilo je sasvim logično da, sledeći te stvari, teži ka karijeri jednog naučnika. S druge strane skoro u isto vreme, a sam Lemetr kaže ”čini mi se u istom mesecu“, odlučio je da postane katolički sveštenik. ”Interesovala me je istina sa stanovišta ljudskog spasenja, a takođe i istina sa stanovišta naučne tačnosti".

ŽORŽ LEMETR (Georges Henri Lemaître 1894 – 1966)

Sa sedamnaest godina, posle školovanja u Jezuitskoj školi, počinje da studira na Katoličkom Univerzitetu u Luvenu 1914. godine. Po izbijanju I Svetskog Rata (u to vreme zvani Great War ili-ti Veliki Rat) kao dobrovoljac se prijavljuje u Belgijsku vojsku i postaje artiljerijski oficir. Dok je boravio u vojsci čita rad Anrija Poinkarea „Elektricitet i optika“ (Henri Poincare “Electricite et optique”), koji ga je ponukao da razmisli o svojoj budućoj profesiji inženjera. Po završetku rata Žorž Lemetr je odlikovan Vojnim krstom za svoje zasluge za vreme rata.

Po povratku iz rata vratio se na Univerzitet u Luvenu i to na izučavanje matematike i fizike, ali je takođe počeo je i da se priprema za svešteništvo. Godine 1920. radi rad Aproksimacija funkcija više realnih promenljivih (L’Approximation des fonctions de plusieurs variables réelles), pod mentorstvom Čarlsa Pusena (Charles de la Valée-Poussin).

Lemetr se 1923. godine zaredio (postao sveštenik rimo-katoličke crkve). Posle zaređenja dobija nekoliko stipendija koje mu omogućavaju da studira u inostranstvu, tako da 1923. godine postaje svršeni student astronomije na Univerzitetu u Kembridžu, provodeći jednu godinu na St. Edmund’s House (danas St. Edmund’s College). Tamo se prvi put upoznao i radio sa astronomom Arturom Edingtonom (Sir Arthur Eddington),  koji ga je uputio u modernu kosmologiju, zvezdanu astronomiju i numeričku analizu. Godine 1925.  Lemetr putuje u Sjedinjene Američke Države, gde pohađa Harvard Univerzitet i Tehnički Institut u Masačusetsu (MIT), na kojem mu se odobrava naučni doktorat. 1925. godine vraća se u Belgiju gde postaje honorarni predavač na Univerzitetu u Luvenu. Tu započinje sa radom koji će mu doneti internacionalnu pažnju i koga će objaviti 1927. godine u Analima naučnog udruženja iz Brisela pod nazivom Homogeni univerzum konstantne mase i rastućeg radijusa računat za radijalne brzine izvangalaktilkih maglina (Annales de la Société scientifique de Bruxelles, Un univers homogène de masse constante et de rayon croissant, rendant compte de la vitesse radiale des nébuleuses extra-galactiques). U svom radu on je prezentovao nove ideje o širenju univerzuma u skladu sa opštom teorijom relativnosti. Lemetr do zaključka da se univerzum širi dolazi posmatrajući «pocrvenjenje» (crveni pomak) objekata izvan naše Galaksije. Tada je crveni pomak interpretiran kao Doplerov efekat, na osnovu čega se zaključuje da se ti objekti udaljavaju od nas.

Iste godine Lemetr se vraća na MIT da predstavi svoju doktorsku tezu Gravitaciono polje u sferi fluida nepromenljive gustine prema teoriji relativnosti (The gravitational field in a fluid sphere of uniform invariant density according to the theory relativity). Dobio je zvanje PhD i bio imenovan za redovnog profesora na Univerzitetu u Luvenu.

Tek 1930. godine Edington je objavio engleski prevod Lemetrovog rada iz 1927. godine sa vrlo temeljnim komentarima. Tada je Edington uvideo da je Lemetr ne samo predvideo udaljavanje galaksija, što je Habl uradio dve godine posle njega, već je svojim rešenjem premostio jaz između posmatranja i teorije. Lemetr je pozvan u London da učestvuje na sastanku Britanske Asocijacije, vezanom za relaciju fizičkog univerzuma i duhovnosti. Upravo tada je Lemetr iznosi ideju o širenju univerzuma, koje počinje iz inicijalnog singulariteta, i ideju o „iskonskom, primordijalnom, atomu“ (Primeval Atom), koju je razvio u radu koji je objavio u Mesečniku Kraljevskog astronomskog udruženja (Monthly Notices of the Royal Astronomical Society). Sam Lemetr je svoju teoriju opisao kao kosmičko jaje koje eksplodira u momentu kreacije, i ona je kasnije nazvana teorija Velikog praska (Big Bang theory).

Lemetr 1933. godine nadograđuje svoju teoriju širenja univerzuma i objavljuje detaljniju verziju u Analima naučnog udruženja iz Brisela i time dostiže svoju najveću naučnu slavu, toliku da su ga i američke novine nazvale slavnim Belgijancem i opisale ga kao vođu nove kosmičke fizike.

17.marta 1934. godine Lemetr prima najznačajniju Belgijsku naučnu nagradu (Francqui Prize) i to iz ruku Kralja Leopolda III. Još jedno odličje, koje Belgijska vlada daje za izuzetne naučnike, mu je dodeljeno 1950. godine, i to kao decenijska nagrada za period između 1933–1942. godine.

Izabran je za člana Papske akademije nauka 1936. godine. Tu je preuzeo vrlo aktivnu ulogu, a i sam postao njen predsednik 1960. godine i na toj funkciji ostao do svoje smrti 1966 godine. Takođe, bio je nominovan za biskupa 1960. godine i to od strane Pape Jovana XXIII.

Lemetr je 1941. godine izabran za člana Belgijske kraljevske akademije nauka i umetnosti. 1946. godine je objavio knjigu Hipoteza „iskonskog“ atoma (L'Hypothèse de l'Atome Primitif). Takođe, 1953. godine mu je dodeljena i prva Edingtonova Medalja – nagrada koju dodeljuje Kraljevsko astronomsko društvo. Pred kraj svog života Lemetr se posvetio algebri i numeričkoj matematici i pokazivao je sve više interesovanja za tadašnje «mašine za računanje», da bi ga razvoj kompjutera i programski jezici vremenom potpuno obuzeli.

Žorž Anri Lemetr umro je 20. juna 1966. godine, nakon što je saznao da je otkriveno mikrotalasno pozadinsko zračenje, kao dokaz njegove teorije nastanka sveta.