Razgovaramo sa Dušanom Mrđom o njegovim prvim potezima olovkom, zatim kičicom, o prvim bojama, motivima, o njegovim slikama - i o fizici. Zašto se konačno opredelio za nauku umesto za umetnost? Ko mu je omiljeni slikar?

Dr Dušan Mrđa

Izgleda da je potreba da nesto nacrtam, bolje reći našvrljam došla veoma rano - još dok sam imao manje od dve godine. Iako se ne sećam tih davnih dana, deda mi je znatno kasije pokazao deo zida u našoj kući na selu koji je bio dobro „iscrtan“ mojim neveštim širokim potezima.

Sa oko pet godina sam pravio crteže olovkom na kojima su bili prikazani neki predmeti iz okruženja, kao što je motorna pila za drva, ili mešalica za beton sa detaljima koji su bili predimenzionirani, poput dugmadi ili šrafova, ali koji mi nisu promakli.

Rad sa uljanim bojama počeo je sa navršenih deset godina. Ne mogu da zaboravim njihov lep miris kada mi ih je tata kupio i kada sam ih prvi put pomešao sa lanenim uljem. Sećam se da sam razmišljao o tome kako će prva slika da napreduje, pa pomalo čak i brinuo, i dok sam se igrao sa društvom.

Okolina je pozitivno, najčešće ispoljavajući iznenađenje, gledala na moje bavljenje slikarstvom. Mnogi su želeli da posmatraju dok slikam, zapitkivali kako se mešaju boje i pitali "otkud znam da baš takva nijansa treba tu da se stavi?". Odgovarao sam da se nekako boje doživljavaju i osećaju bez mnogo razmišljanja o njima. Naravno, moja porodica mi je uvek davala snažnu podršku za napredak u slikarstvu. Tokom perioda srednje škole rasla je i želja da se možda i profesionalno bavim slikarstvom. Ipak, pošto sam jako voleo astronomiju, fiziku, matematiku (volim ih i danas) shvatio sam da bi mi mnogo nedostajale ove oblasti u životu ako bih se opredelio samo za slikarstvo.

Prevagnulo je shvatanje da ljubav prema slikarstvu ostane moj hobi, a da fiziku izaberem za profesiju jer mi ona pruža nasveobuhvatniji pogled na prirodu. Danas se ne kajem što sam tako postupio jer me slikanje ispunjava i predstavlja dodatni "pogon" za postizanje rezultata u fizici. Većina mojih slika je ostala u krugu moje porodice, mnoge sam poklonio, neke prodao...., teško je rastati se sa slikom.

Najčešće slikam pejzaže, to mi je nekako najdraže. Slikao sam, međutim, i portrete, mrtvu prirodu, životinje..., i to raznim tehnikama: uljanim bojama na platnu, temperama, akvarelom, grafitnom olovkom, pastelnim bojama, ugljenim štapićima.

Kloda Monea bih istakao kao jednog od meni najomiljenijih slikara.

Kad pomislim na daleka, buduća vremena......slike ostaju.

Kliknite na slike