Vest o smrti Hokinga me je zatekla potpuno nespremnog. Trebalo je da AM ima pripremljen tekst o smrti tako velikog naučnika u poznim godinama kakav je bio Hoking, ali eto, prosto nisam verovao da će on umreti. Uostalom i njegovi lekari su pomislili da je smrt digla ruke od njega, jer su mu oni još pre pola veka rekli kako će mu se život okončati za nekoliko godina. A on je ipak nastavio da živi, istina sve teže, ali nekim čudom i sve plodonosnije i uspešnije - i srećnije. U tom, na izgled, nemogućem životu postigao je mnogo više nego većina, velika većina zdravih osoba u naponu snage.

Rodio se 8. januara 1942. godine, na dana kada je ravno četiri veka ranije umro Galilej. Diplomirao je fiziku na Oksfordu, doktorirao na Kembridžu, 1974. je postao član Kraljevskog društva, 1979. profesor matematike. Još kao student je dobio veoma progresivnu neuromotoričku bolest i prognozu o veoma kratkom životu.

Široj javnosti je postao poznat nakon objavljivanje knjige Kratka istorija vremena koja mu je donela svetsku popularnost. Iako je vremenom izgubio moć govora držao je predavanje širom sveta (uz pomoć posebne tehnologije), iskusio bestežinsko stanje leteći u specijalnom avionu, učestvovao u brojnim televizijskim emisijama, pisao knjige, polemisao sa najvećim fizičarima, ženio se, razvodio i ponovo ženio. I razvodio. Imao je troje dece. Dobio je brojne nagrade i priznanja, sretao se sa najvećim vladarima sveta, kritikovao, predviđao…

A danas, 14. marta 2018. njegova porodica je oglasila da je Hoking rano ujutro, spokojno zauvek zatvorio svoje pametne oči.