ažurirano 6.4.2024. 

Hipatija Grkinja: umna kći zalazećeg sveta

Prolog  Hipatija  Aleksandrijska se smatra prvom ženom-naučnicom za  čija dela postoji dobro dokumentovana istorijska potvrda. Astronomka, matematičarka,  filozofkinja, odlikovala se neobičnom inteligencijom, mudrošću, elokvencijom - i  lepotom. Živela je u 4-tom i početkom 5-tog veka nove ere, u  mutnom vremenu previranja civilizacija. To je bilo doba kad je pred nastupajućim uticajem hrišćanstva nestajala antička civilizacija, doba borbe dogmatskog religijskog pogleda na svet sa slobodoumnim načinom mišljenja, karakterističnim za « pagansku »  antičku filozofiju. Nažalost, ova borba nije prestala sve do današnjih dana, na mnogim mestima naše planete. Taj sukob je i doveo do žalosnog kraja Hipatije iz Aleksandrije, “najumnuje žene svog vremena”, kako su je mnogi nazivali,  Dok se godina njenog rođenja ne zna pouzdano, zna se da je mučki ubijena, bukvalno rastrgnuta na komade i zatim spaljena od strane hrišćanske rulje 415 godine naše ere. Smatra se da je za ovaj zverski čin u velikoj meri odgovoran Kiril, koji je u to vreme bio aleksandrijski biskup. Hipatijin  neobičan život i tragična smrt su učinili da se oko nje stvori legenda, koja je inspirisala mnoge umetnike, kako slikare tako i pisce,  sve do današnjih dana. Dva različita stava u odnosu na Hipatiju su, možda, najlepše ilustrovana jednim primerom iz 18 veka: Džon Toland (John Toland), koji je bio u svojoj mladosti revnostan protestant, napisao je 1720. istorijski esej  pod naslovom Hypatia, or the History of a Most Beautiful, Most Virtuous, Most Learned and in Every Way Accomplished Lady;Who was Torn to Pieces by the Clergy of Alexandria, to Gratify the Pride, Emulation and Cruelty of the Archbishop, Commonly but Undeservedly Titled St. Cyril.  Katolička crkva je odmah uzvratila publikujući pamflet Tomasa Louisa (Thomas Lewis) The History of Hypatia, a Most Impudent School-Mistress. In Defense of Saint Cyril and the Alexandrian Clergy from the Aspersions of Mr. Toland. Dalji komentar nije potreban.

 

 Okruženje u kojem je živela i radila Hipatija

Aleksandrijski svetionik, rekonstrukcija

Hipatija se rodila, živela i umrla u Aleksandriji, koja je u njeno vreme bila ne samo prestonica Egipta, već i duhovni centar tog dela sveta. Otkako je osnovana (332 pre naše ere) od strane Aleksandra, neprestano se razvijala i rasla pod vladavinom grčkih faraona Egipta dinastije Ptolomeja. Njena bogata trgovačka luka bila je poznata po svom svetioniku Farosu, jednim od sedam čuda antičkog sveta.

Aleksandrijska bibliotreka

Ne manje poznata je bila i čuvena Aleksandrijska Biblioteka, sa svojim ogromnim fondom knjiga. Uz biblioteku je bio izgrađen Muzej (Mouseion), sa svojim salama, laboratorijama, opservatorijama, pa čak i sa zoološkim vrtovima. To je bio antički univerzitet, i naučno-istraživački centar. Jedan deo biblioteke se nalazio u Serapeumu (hram boga Serapisa), jednoj od najlepših antičkih građevina.  Stoga nije ni čudo što je Aleksandrija okupljala  najveće umove antike. Prvi profesor matematike (izgleda i prvi « direktor » Muzeja) je bio Euklid (oko 300 pre naše ere). Njegovo najčuvenije delo   Elementi je u 13 knjiga sumiralo znanje ne samo iz geometrije, već i iz aritmetike.  Drugi rani geometar je bio Apolonije (Apollonius) iz Perga (oko 200 pre naše ere).  Hipatijin rad je direktno vezan za njgovo delo Konusni preseci, Skoro u isto vreme živeo je Eratosten (Eratosthene ), koji je prvi izmerio  obim  Zemlje. Geograf, koji je bio posle Hiparha i najveći antički astronom, bio je Klaudije Ptolomej (Claudius Ptolomy), koji je takođe živeo u Aleksandriji (u drugom veku naše ere) i po kome je  geocentrični Ptolomejski model kosmosa dobio ime. Njegova dela Syntaxis (poznatije po arapskom nazivu Almagest) i Tablice  (Astronomski Kanon)  bila su važan predmet Hipatijinog proučavanja. Diofant (Diofantus) iz Aleksandrije (oko 250 naše ere ) bio je autor čuvenog dela  Aritmetika, takođe veoma relevantnog za Hipatijin rad. Najzad,  profesor u Muzeju (i izgleda njegov poslednji direktor) je bio Teon (Theon) iz Aleksandrije, matematičar i astronom (četvrti vek  naše ere), Hipatijin otac.

Hipatijin život i smrt

Samo u ovakvom okruženju kao što je bila u to vreme Aleksandrija mogla je da nikne jedna svestrano obrazovana, inteligentna i mudra ličnost kao što je bila Hipatija. Najverovatnije da je rođena oko 350 godine naše ere, ma da neki autori uzimaju i mnogo kasnije datume u obzir, oko 370 ili 390. Njen otac Teon joj je, želeći da ćerku formira kao « savršeno ljudsko biće », dao veoma svestrano obrazovanje, ne samo iz nauke, već i iz filozofije, pa i sporta.  Sarađivala je sa ocem u naučnom radu, a mnogi smatraju i da ga je prevazišla. Vrlo rano je počela da predaje matematiku, astronomiju i filozofiju. Držala je javna predavanja, svima onima koji su se interesovali za učenje Aristotela, Platona i neoplatoničara. Kasnije,  oko 400. godine naše ere, nalazimo je na čelu Aleksandrijske škole neoplatonizma. Pored ovoga, užem skupu « posvećenih » učenika držala je predavanja iz « svetih » nauka, matematike i astronomije, preko kojih vodi put do filozofije. Od ovih učenika je najpoznatiji Sinezijus iz Kirene, hrišćanin, kasnije biskup u Ptolomaisu, čija su pisma Hipatiji važan izvor informacija o njenom delu.  

Hipatija je zagovarala ideje racionalnog, tolerancije i razuma. Njena ljupkost, inteligencija i mudrost učinili su da je bila obožavana u celom gradu i uvažavana od strane aleksandrijskih magistrata. Posebno je održavala prijateljske odnose sa Aleksandrijski prefektom Orestom. Takva “paganka” Hipatija izaziva  ne samo zavist i mržnju Aleksandrijskog  biskupa (od 412 naše ere) Kirila, već i strah da će njen ugled i talenat dovesti do opasnog prestiža paganizma nad hrišćanstvom.

Ovaj crkveni dostojanstvenik bio je poznat po  religijskoj netoleranciji i progonu heterodoksnih hrišćanskih grupa i Jevreja. Nije mu strano bilo ni mešanje u građanske poslove - došao je u veliki sukob sa prefektom Orestom. Za eskaliranje sukoba je optužena Hipatija, lakša meta za Kirilovi osvetu od Oresta, kojeg je štitila državna hijerarhija. Da se ocrni slika o Hipatiji kod najnižih slojeva društva, korišćena je u vreme vladajuća predrasuda da se « matematičari » (gde su spadali i astronomi i astrolozi), bez razlike naučnici i šarlatani  bave crnom magijom i veštičarenjem, a pogotovu to čine žene!

Godine 415. godine hrišćanska rulja (predvođena Kirilovom « gardom » parabalanima) izvukla je pri povratku iz grada Hipatiju iz njenih kočija, odvukla je u crkvu Kesareum, svukla golu i mučki zaklala služeći se krhotinama keramike. Ostaci tela su zatim spaljeni van grada na mestu zvanom Kinaron. Ovaj svirepi čin je dugo ostao u svesti građana Aleksandrije. Međutim, Kiril je uspeo da izbegne svaku odgovornost, čak je kasnije i proglašen za sveca.

Hipatijina intelektualna zaoštavstina

Iz antičkih izvora je poznato (a naročito iz njoj upućenih Sinesiusovih pisama) da se Hipatija pre svega bavila filozofijom.  To je bila filozofija Neoplatonizma, koja se bavila « tajnom postojanja », posmatranjem realnosti dok se ne dostignu uzvišena stanja svesti i « jedinstvo sa božanskim », Jednim. Ova filozofija je tesno vezana sa Matematikom. Tako Geometrija, ma da ima poreklo u praktičnom svetu merenja, prevazilazi taj početak i radi u svetu ideja : Matematika je paradigma transcendencije materijalnog, od kojeg Neoplatonizam počinje.

Interesantno je da do danas nije pronađen nijedan Hipatijin spis iz filozofije. Što se tiče radova iz nauke (matematike i astronomije pre svega), tu ima mnogo više podataka.  Smatra se da je samostalno napisala tri knjige, čiji se naslovi eksplicitno navode, ma da tekstovi ovih dela nisu sačuvani.To su:

-           Komentari na Diofantovu  Aritmetiku,

-           Komentari  Apolonijevih Konusnih Preseka i

-           Tekst pod naslovom  Astronomski Kanon.

Hipatija, delo savremenog slikara Roberta Popa

Pored toga, u saradnji sa svojim ocem Teonom Aleksandrijskim, priredila je Ptolomejevo delo Almagest . To je jedno od najuticajnijih dela u istoriji nauke,  koje je bilo osnovni udžbenik asronomije preko hiljadu godina. To je trajalo sve dok Ptolomejev geocentrični sistem nije zamenjen heliocentričnim sistemom Kopernika i Keplera, baziranim na idejama Aristarha sa Samosa, grčkog naučnika koji je takođe (u trećem veku pre naše ere) boravio i radio u Aleksandriji. Dugo se smatralo da je Hipatija samo redigovala Teonove komentare (u 13 tomova) Almagesta. Ovo misljenje je bilo bazirano na Teonovom naslovu  trećeg toma njegovih komentara, koji je glasio ”Komentar Teona Aleksandrijskog III toma Ptolomejevog Almagesta, izdanje redigovano od strane moje ćerke Hipatije, filozofkinje.”  Savremena istraživanja, međutim, ukazuju, na osnovu analize Teonovih naslova drugih tomova Almagesta i drugih tekstova iz kasne Antike, na to da je Hipatija redigovala sam tekst Syntaxis.  Moguće je da je zaista postojeću verziju  Syntaxis  priredila, bar delimično, sama Hipatija, dok je drugo najveće klasično delo Aleksandrijskih naučnika, Euklidove Elemente, priredio  Teon.

 Geometrija Elemenata se odnosi na najprostije objekte u dve dimenzije (prava linija i krug) i u tri dimenzije (ravan, cilinder, konus i sfera). Novi tip krivih, dobijenih presekom konusa sa ravni, uveo je Apoloniuje u  citiranom delu Konusni preseci; to su elipsa, parabola i hiperbola. U Elementima ima delova za koje bi se danas smatralo da spadaju u algebru ili aritmetiku. Za dalji razvoj ovih oblasti dugujemo Diofantu, koji je bio osnivač teorije brojeva. Danas se smatra da ova oblast spada u algebru, međutim, Diofantovo delo nosi naziv Aritmetika.  Nastavljajući delo svoga oca, u težnji da se sačuvaju i učine pristupačnim dela klasičnih naučnika, Hipatija je posebnu pažnju posvetila delima ovih autora, težih za razumevanje bez objašnjenja i komentara.

Apolonijevi Konusni preseci imaju osam tomova, od kojih su samo prvih sedam sačuvani u celosti. Tomovi I-IV su sačuvani na grčkom, u vidu komentara napisanog od strane matematičara sa početka šestog veka Eutokijusa. Tomovi V-VII postoje danas samo u arapskom prevodu. Vizantinski izvori tvrde da je Hipatija napisala Komentar Apolonijevog dela, ali ne preciziraju na koliko tomova se taj komentar odnosi. Direktan primerak njenog rada ne postoji. Međutim, danas se smatra da je Eutokijus, pripremajući svoj komentar prva četiri toma, imao uvid u Hipatijin rad.  Da je pravi autor bila Hipatija, zaključuje se iz činjenice da su u tekstu svi detalji veoma pomno obrađeni,  da bi sve bilo jasno i slabijim učenicima. Ovakav način rada sledi i iz drugih naznaka koje imamo o njoj kao matematičkom pedagogu. Nešto slično nalazimo i kad analiziramo  danas dostupne delove Diofantovog opusa.

 Diofant se smatra jednim od najoriginalnijih matematičara, čiji je rad bio od centralnog značaja za dalji razvoj algebre. Od svega što je on napisao, samo mali deo je danas dostupan. Za njegovo najznačajnije delo Aritmetika (sa malo zbunjujućim naslovom, jer se odnosi na ono sto se sada podrazumeva pod algebrom) zna se da se sastojalo iz 13 tomova.  Deo toga postoji danas : na grčkom, imamo 6 tomova,  ali nije sigurno da su to bas prvih šest. Kasnije je pronađeno još 4 toma na arapskom. Između ovih delova postoji znatna stilska razlika, arapski tekts je mnogo detaljniji, sa razrađenim pristupom postavljenim problemima i proveri rezultata. Ovaj pristup se smatra tipičnim za Hipatijin pedgoški rad, tako da je moguće da se njen doprinos upravo sačuvao u arapskom prevodu.

Najzad, imamo i jedno važno delo iz astronomije za koje takođe postoji kontroverza u pogledu Hipatajinog rada.  To je Astronomski Kanon, sto ustvari znači Astronomske Tablice. Poznato je da je Ptolomej iz svog dela Syntaxis izvukao razne tablice potrebne za astronomska proračunavanja, i da ih je izdao, zajedno sa uvodom, kao posebno delo pod naslovom Prirucne Tablice (Handy Tables na engleskom ili Proheiroi Canones na starogrčkom). Hipatijin otac Teon je na ovo delo napisao dva komentara,  Veliki Komentar i Mali Komentar,  tako da izgleda malo verovatno da bi Hipatija napisala treći komentar istog dela. Postoji hipoteza da se njen rad pod naslovom Astronomski Kanon ustvari odnosi na matematičke tablice koje je ona osmislila za operacije delenja, i uvela jos u svom komentaru III toma Syntaxis. Ovaj usavršeni tablični  metod se ne odnosi samo na astronomske račune, ali ima važnu primenu u tom kontekstu.

Pored ovoga, sačuvana su svedočenja, uglavnom iz Sinezijusovih pisama,  i o njenom interesu za praktične instrumente, Kao što su astrolab i hidroskop.

Astrolab  je ustvari analogni računar pomoću kojeg se lociraju i predviđaju položaji Sunca, Meseca, planeta i zvezda. Smatra se da je pronađen u drugom veku pre naše ere, što se često pripisuje Hiparhu, a ima i tvrdnji da se i Ptolomej njime služio u svojim astronomskim opservacijama. Teon Aleksandrijski je autor jednog čuvenog dela o astrolabu. Sinesius opisuje svoju konstrukciju astrolaba, prema Hipatijinim uputstvima.

Drugi instrument o kojem Sinesius piše Hipatiji, tražeći da se napravi za njega, je hidroskop. To je ustvari hidrometar,  merač relativne gustine tečnosti. Ovakvi instrumenti su već bili poznati u Hipatijino vreme.

Proučavajući Hipatijin život i delo, dolazimo, nažalost do zakjlučka da  ma koliki bio njen celokupni opus, do nas je dopro samo jedan mali deo, i to uglavnom ne u originalnom obliku. Ono što sa sigurnošću znamo, to je da je ona bila prava ćerka svog oca. Kao  on,  bila je posvecena  očuvanju intelektualnog nasleđa Aleksandrijskih naučnika,  publikujući, komentarišući i predajući dela  klasičnih autora, s tim što je  ovaj program proširila i na novije, manje  obrađene autore. Nema eviedencije o istraživačkom radu u  matematici, kako za Hipatiju, tako ni za njenog oca.

Teon je sve do modernog doba bio čuven po svojim obradama antičkih autora, pre svega tu se misli na Euklidove Elemente.  Mada su bili vodeći matematičari svog doba, ni ćerka ni otac nisu ostavili značajni trag u istoriji matematike.

Pored matematike, Hipatija se bavila naukom u širem smislu ; pored astronomije, tu su i naučni instrumenti zasnovani na matematičkim principima koje je ona predavala. Kao iz antičkih, tako i iz novijih izvora, proizilazi slika o Hipatiji kao o izvanrednom, svestranom pedagogu, koja je nadmašila na tom planu svog oca.  Videli smo da je njeno interesovanje obuhvatalo ne samo  celokupnu nauku njenog doba, već i spekulativnu filozofiju. « Svete » nauke, kao matematika i astronomija, bile su važne kao put do Jednog, čije su emanacije Duh  i Intelekt. Ovo neoplatonističko shvatanje nije daleko od hrišćanske ideje svetog trojstva, koncept kojeg je Hipatijin učenik Sinesius razradio kao hrišćanin.

Predani rad na očuvanju i transmisiji znanja bio je Hipatijin prevashodni zadatak. Ovo je bio odgovor - i to veoma hrabar - na  izazove teškog vremena u kojem je živela. Ma da je mnogo podataka o njoj i njenom radu zauvek izgubljeno, ono što znamo je više nego dovoljno da izazove ogromno divljenje.

Sa ubistvom Hipatije, Aleksandrija  je odbacila šansu da bude deo sveta zasnovan na ljudskoj solidarnosti i opštem bratstvu, izabravši umesto toga put sukoba koji traju do današnjih dana. Ipak, Hipatijina smrt nije označavala kraj antičke civilizacije. Mada samo bleda slika svoje pređašnje slave, Aleksandrijska škola je radila sve do osvajanja grada od strane islamskih Arapa u sedmom veku. Legenda o Hipatiji i ideali koje je ona predstavljala nisu mogli biti tako lako uništeni. Čak i u srednjevekovnoj Vizantiji  Hipatija je bila model obrazovane žene, a od Renesanse ona biva slavljena u brojnim romanima, poemama i  drugim umetničkim delima.

Njena slava nije pomračena ni do današnjih dana:  Hipatija živi večno, spokojno sedeći na Mesecu, kod obala Sinus Asperitatis, Hrapavog Zaliva, između Mora Spokojstva i Mora Nektara.           

Krater i asteroid Hipatija  Oko 100 km južno od mesta gde je prvi čovek stupio nogom na Mesečevu površinu - to je bio Nil Armstrong, u misiji Apolo 11. 1969. godine - nalaze se dve karakteristične strukture koje nose ime Hipatija: jedan nepravilan krater  i sistem žlebova.  Krater Hipatija je srednje veličine, 41km x 28km, nalazi se  u blizini jugozapadne obale Mora Spokojstva (4.3 stepena južno i 2.6. stepeni istočno od meridijana). Sistem žlebova, dug 180 km, naziva  se Rimae Hipatija i nalazi se  severno od kratera, samo jedan stepen južno od ekvatora. Ove strukture, koje se mogu videti malim teleskopom, najlakše je uočiti par dana pre prve četvrtine meseca, ili par dana posle zadnje četvrtine. Još jedan astronomski objekat nosi Hipatijino ime : 238 Hypatia je veoma veliki asteroid, pronadjen od strane ruskog astronoma Viktora Knora jos 1884. u Berlinu. Prema njegovom spektru, klasificiran je kao asteroid tipa C, verovatno sastavljen od ugljeničnog materijala. Kao i većina asteroida ovog tipa, ima površinu vrlo tamne boje. Oba ova  objekta na  su dobili  ime u čast Hipatije iz Aleksandrije, najznamenitije naučnice kasne Antike.

Izvori   

1. Antički izvori

Najvažnije i najvredije podatke o Hipatijinom životu nalazimo u delu  Crkvena Istorija (Ecclesiastical History) njenog savremenika Sokrata Sholastičara (Socrates Scholasticus, oko 379-450 godine nase ere). Ovo delo govori o uzrocima Hipatijine smrti i ulozi Aleksandrijske crkve.

Kratka Hipatijina biografija iz šestog veka od Hesikiusa (Hesychius) iz Mileta, data o njegovom leksikonu grčkih pisaca Onomatologus  nije preživela do danas, već je rekonstruisana iz odlomaka kasnijih autora. Ovde se navode naslovi njenih dela, ukazujići na njen matematički talenat i znanje astronomije.

Važna je i Hronika (Chronicle) iz sedmog veka Jovana, episkopa mesta Nikiu (Jonh of Nikiu), koji je imao dostupa arhivama Aleksandrijske crkve. Ovo delo hrišćanskog autora je jedini postojeći izvor koji prikazuje Hipatiju u nepovoljnom svetlu, kao paganski filozofkinju koja praktikuje okultne veštine, kao što su astrologija, veštičarenje i   proricanje. Međutim, ono je bitno za razumevanje okolnosti Hipatijinog ubistva.

Mnogi istoričari su za informacije o Hipatiji koristili Sudu (Suda), poznatu vizantinsku enciklopediju iz desetog veka, gde se koriste podaci ranijih autora.

Dragocen izvor podataka o Hipatiji i njenom dobu je i rekonstruisano  Damaskiousovo delo (Damascius) delo  Isidorov život, apologija nestajuće helenske civilazacije. Ipak, ono ne daje dublju analizu Hipatijine filozofije niti njenog naučnog opusa.

Najzad, najpouzdanije informacije su sadržane u pismima Sinesiusa  (Sinesius) iz Kirene, upućena kako samoj Hipatiji tako i drugim osobama. Sinezuis  je bio Hipatijin učenik i veliki poštovalac,  koji je celog života održavao sa njom prijateljske veze. Nažalost, Hipatijini odgovori na njegova pisma nisu sačuvani.

2. Savremeni izvori

1. Hypatia of Alexandria, Mathematician and Martyr, Michael A. B. Deakin, Prometheous Books, New York, 2007.

   Autor, i sam matematičar, veoma jasno i detaljno opisuje ne samo Hipatijin život i rad, već i istorijske, intelektualne i religijske prilike njenog doba. Dati su, pored matematičkih detalja, i prevodi relevantnih delova gore navedenih  antičkih tekstova.

2. Hypatia of Alexandria, Maria Džielska, Harward University Press, 1995.

Plod pažljivog istraživanja, ova knjiga pored možda najverodostojnijih činjenica o Hipatiji i njenom dobu, daje veoma iscrpan pregled   umetničkih dela inspirisanih legendom o Hipatiji.

3. The Rise and Fallo of Alexandria - Birth Place of the Modern World, Justin Polard and Howard Reid, Pinguin Books, 2007.

Opisuje uspon i pad Aleksandrije od njenog osnivanja sve do arapskih osvajanja..

4. Flow Down Like Silver (Hypatia of Alexandria), Ki Longfellow, EOI Books, 2009.  

Među mnogim modernim literarnim delima posvećenih Hipatiji, ističe se živom slikom o Hipatijinoj ličnosti.