Pesnički rečeno naš kamp što nam je bliži, to nam je dalji.
Što nam se zakazani datum više približiva to nam se više čini da će, ne samo on, nego sva okupljanja u celom svetu biti odložena za nedelju, mesec ili godinu dana. Koliko tačno to niko na ovoj našoj lepoj plavoj planeti ne zna. Jedino što se zna jeste da smo u sred (kako gde) globalne pandemije, pandemije istorijskih razmera. I za hiljadu godina o njoj će se pričati kao groznoj, neumitnoj pošasti koja je negde sa dalekog istoka, iz jednog grada u Kini krenula na zapad i širila se planetom poput biblijskog prokletstva.
Ali naši kamperi su pametni i tolerantni. Oni strpljivo čekaju da kamp počne, pa kad god to bilo.
A dok svi čekamo na početak kampa, upoznajmo se sa Lirom i Hanom. Pre pet ili šest godina došle su obe na Letenku i poslate učesnice kampa. Lira ima 11 godina, živi u Sremskoj Mitrovici i ide u IV razred osnovne škole. Hana je malo starija. Ona ima 12,5 godina, živi na Novom Beogradu i ide u VI razred osnovne škole. Obe su odlične učenice. Lira ide i u muzičku školu i svira violinu. Hana se takmiči iz matematike i informatike.
Obe su se upoznale baš na Letenki i sprijateljile. Kada su u kampu redovno učestvuju u radionicama, a ponekad posete i neko naučno predavanje, ako im se tema dopadne.
Šta sada rede? Pa slušaju nastavu online i pitaju se kada će se održati Astronomski kamp i ponovo se sresti i drižiti.