Pavle Savić

Detalji: Kategorija: Letenka; Datum kreiranja: nedelja, 30 jul 2017 20:58; Autor Miša Bracić

S pravom je rečeno da se neki narod ističe ne samo svojim velikim ljudima, već i načinom kako iste priznaje i ceni.

Fridrih Niče

Na Astronomskom kampu na Letenci, najvećem skupu astronoma i ljubitelja astronomije u regionu, svake godine se govori o liku i delu nekog našeg naučnika, ili autohtonog ili iz dijaspore, koji je dao doprinos svetskoj nauci. Dužni smo to kako prema njima ponaosob tako i prema našim mladim pokolenjima. Svaki od ovih velikana je poseban resurs tema i uzor po kom treba da vaspitavamo omladinu i buduće naraštaje. Ove godine na Astronomskom kampu, održanom od 20-23. jula predstavljen je Pavle Savić.

Pavle Savić je rođen u Solunu 1909. godine, gde mu je otac Petar, kao veterinar bio na službi u Slobodnoj carinskoj zoni Srbije. U detinjstvu je zbog očeve službe živeo u različitim mestima: Aleksincu, Svilajncu, Beogradu, Požarevcu. Niže razrede gimnazije je završio u Beogradu, a više u Požarevcu. Pokazivao je interesovanje za tehniku. Moguće je da je na njegovo kasnije profesionalno opredeljenje uticala atomistika Ruđera Boškovića koju je upoznao još kao dečak.

Diplomirao je fizičku hemiju na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1932.godine. Radio je kao asistent na Katedri za fiziku na Medicinskom fakultetu u Beogradu, kod prof Dragoljuba K. Jovanovića, sa kojim objavljuje svoj prvi naučni rad o kalorimetrijskom merenju apsorpcije gama- zračenja radijuma.

Dragoljub K. Jovanović je proveo osam godina u Institutu za radijum Marije Kiri u Parizu. Na Medicinskom fakultetu u Beogradu je 1927. osnovao Institut za radiologiju, Na mestu upravnika instituta ostaje do 1964. godine. Predavao je fiziku studentima medicine, veterine, farmacije i stomatologije. Od 1945. je predavao fiziku na Katedri za fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu, gde je bio šef Katedre i upravnik Fizičkog zavoda. Bavio se naučnim istraživanjima.

Na predlog i zalaganje profesora Jovanovića, Pavle Savić 1935. godine dobija stipendiju francuske vlade za šestomesečno usavršavanje u Institutu za radijum, koji je u to vreme vodila ćerka Marije Kiri, Irena Žolio Kiri.

Marija Sklodovska Kiri je rođena u Poljskoj. Studirala je fiziku i hemiju na Sorboni, gde posle smrti supruga Pjera Kirija postaje profesor. Prva je žena doktor fizike i prva žena dobitnica Nobelove nagrade u svetu. Dobila je dve Nobelove nagrade: za naučna dostignuća u istraživanju radioaktivnosti i otkriće elementa polonijuma i izdvajanje elementa radijuma. Osnivač je Instituta za radijum koji će iznedriti četiri nobelovca i niz otkrića. Osnivač je nove grane hemije- radiohemije. Prva je radila na primeni radioaktivnosti u medicini.


Marija Kiri sa ćerkama Evom i Irenom	Marija i Irena u laboratoriji

Irena Žolio Kiri i Frederik Žolio 1934. godine alfa česticama bombarduju aluminijum, bor i magnezijum i otkrivaju veštačku radioaktivnost. Otkrivaju da se svi elementi mogu veštačkim putem dovesti u radioaktivno stanje i da pri tom oslobađaju energiju jezgra atoma. U prirodi, spontano, sami od sebe u radioaktivnom stanju su samo elementi čiji su atomi teži od atoma olova.

Irena Žolio-Kiri i Frederik Žolio 1935.godine, dobijaju Nobelovu nagradu iz hemije za pronalazak veštačke radioaktivnosti.

Baš u to vreme Pavle Savić dolazi u Institut i radi sa Irenom Žolio-Kiri na problemu radioaktivnosti nastalom delovanjem neutrona na uran, koji je godinu dana pre zapazio italijanski naučnik Enriko Fermi.

Pavle Savić i Irena Žolio Kiri 1937. i 1938. u Parizu sporim neutronima bombarduju atome urana. Otkrivaju izotope poznatih elemenata. Dobili su atome sa nižim rednim brojem ali nisu identifikovali izotop lantana sa vremenom poluraspada od 3,5h. Lantan u Mendeljejevom Periodnom sistemu elemenata zauzima redni broj 57 što je 35 rednih brojeva iza mesta urana. Ovo praktično znači otkriće nuklearne reakcije koja će se kasnije nazvati nuklearna fisija.

Irena Žolio Kiri 1938. godine u Zborniku radova Francuske akademije nauka objavljuje rad o dejstvu neutrona na teška jezgra. Rad je potpisao i koautor Pavle Savić. Rad se smatra prekretnicom u otkriću nuklearne fisije.

Nemački naučnici Oto Han i Fric Štrasman, nakon objavljivanja ovoga rada, osporavaju njegove rezultate ali ih 1939. potvrđuju. Vreme poluraspada od 3,5 sata ima jedan izotop lantana. To dovodi Ota Hana i Frica Štrasmana do otkrića nuklearne fisije- cepanja uranovog jezgra.

Pavle Savić je sa Irenom Žolio Kiri bio predložen za Nobelovu nagradu, ali je nju 1944. dobio samo Oto Han.

Savić 1939. eksperimentalno proverava da li se raspadom urana, neutronskim ozračivanjem osim barijuma dobija i kripton. Pokazao je da se tom prilikom oslobađa gasovit radioaktivni proizvod s vremenom poluraspada od 20 minuta.

Iste godine u Institutu učestvuje u merenju neutronskog efikasnog preseka za fisiju urana, što je korišteno za proračun lančanih reakcija u budućim nuklearnim reaktorima i nuklearnom oružju.

Nemirnog i slobodnog duha, naklonjen idejama naprednog studentskog pokreta, u Parizu je pomagao našim dobrovoljcima u Španskom građanskom ratu, pri njihovom odlasku i povratku iz Španije. Primljen je u francusku ćeliju Komunističke partije Jugoslavije 1939.godine, na ličnu preporuku Josipa Broza, pod verovatno najoriginalnijim motoom “do svojih političkih ubeđenja došao sam isključivo preko nauke, a ne klasne svesti”.

Kao stranog državljanina, 1939. godine ga proteruju iz Francuske. Vraća se u Beograd i radi kao profesor fizičke hemije na Farmaceutskom odseku na Medicinskom fakultetu.

Od početku rata je u partizanima. Radi kao glavni šifrant i vezista u Vrhovnom štabu. Potpredsednik je II zasedanja AVNOJ-a, 1942.u Bihaću. Ratuje pod komandom Koče Popovića. Pred kraj rata Tito ga šalje u Moskvu. Do 1947. radi u Institutu za fizičke probleme Akademije nauka SSSR u timu sa nobelovcem, akademikom dr Pjotrom Leonidovičem Kapicom, jednim od najzaslužnijih za stvaranje sovjetske atomske bombe. Tokom zvanične posete SSSR 1946. Tito ga poziva da se vrati u zemlju.


Koča Popović, Viktor Bugarin i Pavle Savić	dr P.L. Kapica i Pavle Savić

Smatra se osnivačem Instituta za nuklearne nauke „Boris Kidrič” u Vinči. Rukovodi njegovom izgradnjom od 1947. Do 1960. je bio direktor Instituta. Zalagao se da rezultati istraživanja budu dostupni javnosti. Govorio je da tajnost radova zagovaraju oni koji ne rade dobro. Zbog neslaganja sa koncepcijom Vlade o razvoju Instituta 1960. daje ostavku i prelazi na fakultet i bavi se pedagoškim radom. U to vreme vraća partijsku knjižicu.

Istražuje „Ponašanje materijala pod visokim pritiskom”. Objavljuje: Od atoma do nebeskih tela i Nauka i društvo, Prevodi knjigu Atomska energija Semjuela Gledstona.

Od 1948. je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti a njen predsednik od 1971- 1981.

Za to vreme u SANU je vratio eksperimentalne nauke. Zalagao se za zapošljavanje mladih naučnika i za smanjenje odliva mozgova. Za usmereno srednje obrazovanje je rekao da je to „osveta bivših ponavljača“. Smatrao je da Akademija treba da ima veći uticaj na školske planove i programe a naročito za osnovno obrazovanje zbog specifičnosti uzrasta, mozak se najviše razvija u prvih deset godina života. Nije bio zadovoljan udžbenicima. Smatrao je da nauka treba da bude bliža proizvodnji i industriji, “… da naučnici ne moraju stalno da dokazuju da rade nešto korisno. Dosadilo mi je da se svakog dana izvinjavam što se bavim naučnim radom”.

Pavle Savić, je postao akademik ali nikada nije stekao titulu doktora. Irena Žolio- Kiri mu je predložila da za doktorsku tezu uzme svoje otkriće gasovitih proizvoda fisije. Ali došao je rat i posleratna izgradnja zemlje, o doktoratu nije imao vremena da razmišlja. Titulu počasnog doktora Univerziteta u Beogradu dobio je 1957. godine.

U toku boravka u Hirošimi, 1957. izjavljuje: Pristao bih da se moje ime nije nikada dovelo u vezu sa otkrićem fisije.

Francuska ga je dva puta odlikovala Ordenom Legije časti, dobio je Zlatnu medalju Lomonosova i Medalju Raderforda. Od domaćih nagrada dobio je, tada prestižne : Sedmojulsku nagradu, 1950. i nagradu AVNOJ-a, 1966. godine.

Umro je u Beogradu, 1994. godine. Sahranjen je u porodičnoj grobnici.

SVE JE FIZIKA
Miša Bracić