Životni vek Svemirskog teleskopa Habl ispunjen je ogromnim brojem prikupljenih podataka, neverovatnim naučnim otkrićima i večitom strepnjom da će teleskop zauvek prestati da radi.

I tako je to od početka. Prvo je njegovo lansiranje bilo odloženo na pet godina zbog katastrofe spejs šatla Challengera, onda, kada je bio postavljen u orbitu, ispostavilo se da ima grešku na ogledalu, pa je potrajalo dok nije taj kvar otklonjen. A onda su počeli da mu se kvare žiroskopi.

Žiroskopi služe za orijentaciju Habla. Pomoću njih teleskop se obrće gore-dole i levo-desno, a kada nacilja svoju metu onda je drže u fokusu koliko je to potrebno. Žiroskopi se obrću 19.000 puta u minutu, a HST ih ima šest, računajući i tri koji su zapravo rezervni. Kada su oni redom počeli da se kvare teleskop je servisiran (u posebnoj misiji, dok su još postojali šatlovi), a kasnije je rečeno da teleskop može on da radi i sa manjim brojem žiroskopa, pa da može i samo sa dva, pa i samo sa jednim. 

Danas je ostao samo sa jednim operativnim žiroskopom. U poslednjih šest meseci, jedan o Hablovih žiroskopa je Nasi slao pogrešna očitavanja. Nakon resetovanja elektronike žiroskopa, jedno vreme je sve bilo u redu da bi se problem ponovo pojavio. 

Nasa je predvidela mogućnost ovakvog problema pa je još pre dvadeset godine razvila plan za njegovo rešenje i produženje životnog veka teleskopa. U tom cilju Nasa koristi i druge senzore na teleskopu kao što su kamere i magnetometri. Rad sa jednim žiroskopom Nasa je testirala još 2008. godine i taj test nije pokazao nikakav štetan uticaj na kvalitet naučnih podataka koje je Habl prikupio. 

Doduše rad sa jednim jedinim žiroskopom dovodi i do nekih ograničenja. Teleskop više neće imati toliku fleksibilnost posmatranja, neće moći da prati pokretne objekte bliže od Marsa, a za lociranje ciljanog objekata treba će mu više vremena. 

Naravno da će sve to imati izvesnog uticaja na postojeće planove i programe rada, ali trenutno ni jedan zakazani program nije otkazan.