Postoje razlozi za deorbitiranje ovog teleskopa u narednih nekoliko godina. Svemirski teleskop Habl (HST) je već zašao duboko u godine i premašio planirani radni vek. Lansiran je 24. aprila 1990. godine, spejs šatlom Doscovery i postavljen na visinu od oko 540 kilometara, iznad gustih slojeva atmosfere i tu orbitira oko naše planete bezmalo 30 godina. Pretrpeo je mnoge krize, bio pred obaranjem, tj. svojim krajem i činilo se da je samo pitanje dana kada će biti deorbitiran, ali je ipak revalitizovan, servisiran i radi i dalje i na Zemlju šalje važne podatke o svemiru i njegovim telima. O veličanstvenim fotografijama koje su doprinele ogromnoj popularnosti astronomije širom sveta, da i ne govorimo. Ipak, sve više se postavlja pitanje do kada će ovaj teleskop raditi?
Ima razloga zbog kojih HST treba u dogledno vreme oboriti i tako završiti njegov slavni radni vek. Iako je relativno visoko nad planetom Habl ipak oseća njenu atmosferu. Na toj visini od 500 kilometara postoje, mada retke, čestice zraka koje usporavaju kruženje teleskopa i on će, ako se ništa ne preduzme, sam od sebe pasti na planetu. Naravno, to bi bio nekontrolisan pad sa mogućim velikim štetnim posledicama – zavisno od toga gde bi on i njegovi fragmenti pali. Računi predviđaju takav kraj teleskopa u četvrtoj deceniji ovog veka.
Instrumenti teleskopa međutim rade i mogli bi da rade i nakon tih 30-tih godina. Ali neki ne vrše svoju funkciju kako bi trebalo. Njegovi žiroskopi su dotrajali (iako su oni zamenjeni novim tokom zadnjeg servisiranja). Neki problemi u radu opreme mogu da se reše softverskim putem kako bi podaci koji stižu sa teleskopa bili i dalje pouzdani, ali instrumenti Habla su ipak manje funkcionalni nego onda kada su bili novi. Problem je i što danas više na postoje spejs šatlovi koji bi odveli astronaute do teleskopa da ga servisiraju.
Zbog svega toga postoji, iako nezvanična, odluka Nase da se HST ugasi 30. juna 2021. godine. Jer do tada je Nasa obezbedila sredstva za rad sa popularnim teleskopom. Ako, dakle, tako ostane, i ako se u međuvremenu ne dogodi neka teška havarija, HST će raditi još manje od dve godine.
Ali postoje i razlozi za produženje radnog veka Habla. Po sadašnjim planovima Nase, 2021. godine trebalo bi da proradi nov svemirski teleskop, Džejms Veb. To je izuzetno moćan teleskop, sa mnogo većim ogledalom nego što ga ima Habl (6,5 metara spram 2,4 koliki je prečnik ogledala Habla) i prema tome prikupljaće neuporedivo više podataka od HST. ALI, Džejms Veb nije direktni naslednik Habla. Habl, radi u optičkom i ultraljubičastom spektru, ali je slab u infracrvenom. A upravo za taj deo spektra je predviđen teleskop Veb i on će biti moćan instrument za proučavanje formiranja zvezda i planeta, izuzetno dalekih galaksija i za studiranje atmosfere vansolarnih planeta, jer se ti objekti najbolje i vide u tom, infracrvenom delu spektra. Ali Veb će opet biti nepodesan za optičke i ultraljubičaste zrake. To znači da bi se ova dva teleskopa, ako budu istovremeno radila, savršeno dopunjavala i bila bi idealan tandem.
Zbog toga, Svemirski teleskop Habl možda i nema svoj bliski kraj. I pored toga što on stalno pada, mada jako sporo, moguće je produžiti njegov radi vek tako što bi se pogurao, kao uostalom što se radi i sa Međunarodnom svemirskom stanicom. Ta stanica se povremeno potisne kako bi dobila na ubrzanju i tako se podigne na višu orbitu. Možda će neka od privatnih kompanija imati interes da pomogne Hablu i podigne ga na veću visinu i tako omogući njegovu egzistenciju za još jednu deceniju. Za tako nešto još ne postoje konkretni planovi, ali s druge strane niko ne odbacuje takvu mogućnost.
Sudbina HST je, dakle, prilično neizvesna. On će svakako raditi dogod njegove komponente budu operativne, a da li će nastaviti svoj rad i posle 2021. to će se tek videti u narednom periodu.
Prema Astronomy Now