20. juli. 2011.
Dok čitava Amerika, a sa njom i dobar deo ostatka sveta, liju krokodilske suze zbog Nasinog financijskog i menadžerskog živog blata u koji je upala – zbog čega se otkazuju i projekti kalibra James Webberovog svemirskog teleskopa, potpuno je nezapaženo prošla vest da Rusi vrše pripreme za lansiranje svog orbitnog teleskopa. Ipak, lansiranje je uspešno obavljeno u 6:31 po moskovskom vremenu u ponedeljak 18. jula, kada je sa Bajkonura raketa-nosač „Зенит-3М“ sa dopunskim stepenom „Фрегат-2СБ“ odnela u kosmos rusku astrofizičku opservatoriju „Спектр-Р“.
„Spektar-R“ je napravljen prema međunarodnom programu projekta „РадиоAстрон“, koji je razrađen u Lebedevljevom astrokosmičkom centru u Moskvi, uz pomoć Fizičkog instituta Akademije nauka (ФИАН). Za izgradnju samog uređaja bio je zadužen slavni Lavočkinov naučno-istraživački institut, koji je do sada proizveo praktično sve sovjetske/ruske kosmičke letilice.
Ruski kosmički aparat „Spektar-R“, koji se nalazi u okviru projekta, biće najudaljeniji radio-teleskop u ovom trenutku u kosmosu.
Projekat „RadioAston“ čini zapravo zemaljsko-kosmički interferometar, koji se sastoji od velikog seta zemaljskih radioteleskopa i jednog kosmičkog, koji se nalazi na kosmičkom aparatu „Spektar-R“. Suština eksperimenta će se svoditi na jednovremeno posmatranje određenog radio-izvora i zemaljskim i kosmičkim teleskopima u istoj frekvenciji. Visoku rezoluciju će obezbediti veliki raspon interferometra, koji će u idealnim uslovima iznositi preko 350.000 km.
„Spektar-R“. Na slici se vidi u zatvorenoj konfiguraciji, spreman za pakovanje u dodatni stepen rakete, koji će ga odneti na zadatu orbitu. Divovska antena se nalazi na vrhu, sklopljena.
Kosmički radio-teleskop „Spektar-R“ prilikom testiranja u Lavočkinovim laboratorijama, sa prijemnom paraboličnom antenom prečnika 10 metara. Očekuje se da će 5 dana od lansiranja doći do otvaranja „kišobrana“ (23. VII.), a da će trebati još 3 meseca dok se ne sinhronizuje sa zemaljskim teleskopima.
Puna težina naučnog tereta iznosi oko 2.600 kg. Tu spada 1.500 kg teška parabolična antena i 900 kg prijemničke elektronike, pojačavača niskog šuma, upravljačkog bloka, pretvarača signala, vrhunskog sistema predaje naučnih podataka, itd.
Težina letilice koju je na orbitu odnela raketa „Зенит-3M“/„Фрегат-2СБ“ bila je oko 5.400 kg. Ukupna snaga napajanja sistema iznosi 2.400 W, od čega 1.150 otpada na naučne instrumente.
Orbita kosmičkog radio-teleskopa – interferometra.
Kako je javila Ruska kosmička agencija i njihovi mediji, 18. jula u 10:06 po njihovom vremenu letilica „Spekrat-R“ je ušla u zadatu orbitu sa perigejem od 1.045 km, apogejem oko 332.728 km, i periodom okretanja oko 11.962,58 minuta (8,307 dana). Usled dejstva Meseca, orbita će vremenom biti neprestano razvlačena, tako da će za 5 godina – koliko je planirano da misija traje – apogej teleskopa će biti povećan na 390.000 km.
Kosmička letilica će na svojoj orbiti prolaziti i kroz radijacioni pojas naše planete (Van Alledovi prstenovi), što će povećati radijaciono naprezanje njenih instrumenata. Interferometar takve osnove obezbeđivaće informacije o morfologiji galaktičkih i vangalaktičkih radio-izvora, o neutronskim zvezdama i crnim rupama u našoj galaksiji, o pulsarima, o visokotačnom modelu gravitacionog polja Zemlje, itd.
Prenos naučnih informacija obavljaće se brzinom od 144 megabita u sekundi. Komunikacija će da se održava posredstvom 22-metarskog radio-teleskopa PT-22 smeštenog u podmoskovskom gradu Pušćinu.
Antena PT-22 je jedan od najstarijih teleskopa u Rusiji. Napravljen je pre 60 godina na inicijativu prvog direktora, akademika V.V. Vitkeviča. Projektant je bio P.D. Kapačev.
Kada svi sistemi onačno budu provereni, planira se sa započinjanjem naučnih istraživanja. Na Zemlji, u svojstvu sinhronovanih radio-teleskopa, biće korišćena dva 100-metarska teleskopa u Grin Benku (Zap. Virdžinija) i u Efelsbergu (Nemačka), a takođe i znamenita radio-opservatorija Aresibo u Potroriku.
Zanimljivo je da je Japanska svemirska agencija (JAXA) 1997. lansirala radio-teleskop HALCA (Highly Advanced Laboratory for Communications and Astronomy) efektivnog prečnika 8 metara na orbitu koja je bila 10 puta[1] bliža od orbite „RadioAstrona”. Aparat je luspešno radio sve do 2005. godine. Trenutno, Japanci planiraju da 2013. lansiraju radio-teleskop ASTRO-G (VSOP-2) prečnika 9 metara na orbitu sličnu orbiti HALSA.
HALSA, odn. „Muses-B” lansiranaje raketom „M-V-1” 12. februara 1997. Opservatorija je premašila sve planove i radila 8 godina i 9 meseci. Težina je bila oko 890 kg.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
