Kada gigantska zvezda na kraju svog života eksplodira, ona u prostor odbaci svoje spoljne slojeve, a ono što od čitave, nekada moćne zvezde preostane jeste njeno jezgro ogromne mase i gotovo celo sačinjeno od neutrona. Zato se taj ostatak i zove neutronska zvezda. Materijal te zvezde veličine kocke šećera ovde na Zemlji bi težio nekoliko milijardi tona.
Umetnička predstava neutronske zvezde (Nasa)
Povremeno se desi da se dve neutronske zvezde sudare što je kolosalan događaj koji naučnicima otkriva njihovu unutrašnjost, a što su, kažu oni, ključni događaji za razumevanje univerzuma. U toku približavanja i spajanja dve neutronske zvezde dolazi do emitovanja gravitacionih talasa posle čegi sledi ogromna eksplizija koja može da se vidi isa Zemlje kao kratkotrahan bljesak. U takvim sudarima se stvaraju teški metali koji su materijal od kojih nastaju planete.
Ali, sudari su retki i kratkotrajni događaji i njihovo brzo lociranje i posmatranje je od izuzetnog značaja. Zato su se astronomi orgnizovali u mrežu posmatrača koja reaguje na detekciju gravitacionih signala od strane sada već tri detektora: LIGO, VIRGO i KAGRA.
Za taj zadatak u Velikoj Britaniji je izgrađen Optički osmatrač gravitacionih talasa (Gravitational Wave Optical Transient observer, GOTO), posebna opservatorija koja je sposobna da uoči eksplozije koje izazovu sudari ovih zvezda. Opservatorija je postavljena visoko iznad oblaka na vulkanskom španskom ostrvu La Palma.
Teleskop ima interesantan oblik koji podseća na raketne bacače. U kratkom roku on skenira nebo jer je cilj operatera da što pre lociraju gravitacioni talas. Sa snimljenih fotografija softverskim putem se uklanjaju one zvezde, planete i galaksije koje su zabeležene prethodne noći, tako da na snimku ostaje samo novi objekat, tj. neutronska zvezda u sudaru.
Nakon toga slede analize koje će bar malo produbiti poznavanje univerzuma.
Prema: BBC
10 činjenica o neutronskim zvezdama