 |
| PODACI O TELESKOPU | |
| Organizacija: NASA / ESA / STScI Datum lansiranja: 24. april 1990. Mesto lansiranja: SC Kenedi Letelica lansiranja: Diskaveri (STS-31) Dužina misije: 27 godina Datum deorbitacije: ~2021 Masa: 11.110 kg Tip orbite: niska Zemljina orbita Visina orbite: 551–555 km Orbitalni period: 96–97 minuta (14-15 perioda na dan) Orbitalna brzina: 7.500 m/s Lokacija: niska orbita Zemlje Tip: Riči-Kretienov reflektor Talasna dužina: Optička, ultraljubičasta, blisko-infracrvena Prečnik: 2,4 m Površina 4,5 m² Fokalna dužina: 57,6 m Instrumenti NICMOS infracrvena kamera/spektrometar ACS optička kamera za istraživanja WFC3 optička kamera širokog polja COS ultraljubičasti spektrograf STIS optički spektrometer/kamera FGS tri senzora za fino navođenje |
Godine 1609, Galileo Galilej je otkrio teleskop i pokrenuo revoluciju koja je zauvek promenila čovekov pogled na svet. Njegovo zapažanje da u svemiru postoje tela koja se ne okreću oko Zemlje, kao što je to slučaj sa 4 Jupiterova satelita je ukazalo na ispravnost Kopernikovog heliocentričnog sistema. Do tada važeći Ptolomejev geocentrični sistem ostaće deo duboke istorije.
Skoro četiri veka kasnije,1990. počinje nova revolucija u astronomiji. Podignut na orbitu visoku 544km iznad Zemljine površine, sa pogledom bez uticaja atmosfere, koja zamagljuje i blokira neke važne talasne dužine svetlosti, Svemirski teleskop Habl doslednije i detaljnije posmatra astronomske objekte i fenomene nego što to radi bilo koji zemaljski teleskop. Osetljive kamere i spektrografi teleskopa posmatraju kako bliske objekte, kao što su mali asteroidi tako i galaksije u formiranju iz vremena kada je svemir bio na samo 3% svog trenutnog doba.
Od trenutka lansiranja 24. aprila 1990. do danas Svemirski teleskop Habl je omogućio i izazivao promene u skoro svakoj oblasti posmatračke astronomije. Pružio je novi pogled na Univerzum i za 28 godina nadmašio sva očekivanja. U toku je revolucija koju za sada suvereno predvodi.
Opservirao je 43 500 kosmičkih objekata u više od 1,5 miliona posmatranja.
Više od 163 500 puta se okrenuo oko Zemlje. Prevalio je oko 6,5 milijardi km.
Prikupio je više od 153 terabajti podataka, koji su dostupni sadašnjim i budućim generacijama istraživača. Koristeći te podatke astronomi su do sada objavili više od 15 500 naučnih radova. Ovi dokumenti su referisani u drugim publikacijama preko 600 000 puta. Ovi podaci su sadržaj svakog aktuelnog astronomskog udžbenika.
Periodično servisiranje i nadogradnje najsavremenijim instrumentima astronomima su davali sve bolji pogled na kosmos.
Hablova otkrića i nezaboravne fotografije su povećali interes javnosti za astronomiju. Habl je postao naučna i kulturna ikona.
Svemirski teleskop Habl je rezultat međunarodne saradnje NASA i ESA (Evropska svemirska agencija). Teleskopom rukovodi NASA-in Goddard Space Flight Center u Greenbeltu, u Marylandu. Hablovim naučnim operacijama upravlja Naučni institut za svemirski teleskop (STScI) u Baltimoru. STScI-om, za NASA-u upravlja Asocijacija univerziteta za istraživanje astronomije u Vašingtonu, D.C.
| SVE JE FIZIKA Miša Bracić |
 |
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
