Kada bude gotov Gigantski Magelanov teleskop (GMT) biće pravi div među teleskopima. Sastojaće se iz sedam ogledala, svako prečnika 8,417 metra. Svojim ogledalima prikupiće čak i 10 puta više svetlosti od sadašnjih teleskopa.
By Giant Magellan Telescope - GMTO Corporation - http://www.gmto.org/Resources/Still-GMT-S21-hi-res.jpg, CC BY-SA 3.0
Od tih sedam planiranih ogledala GMT četiri su već izlivena. Ostala tri će biti završena i u teleskop ugrađena narednih godina tako ceo teleskop punom snagom proradi 2024. godine.
GMT će biti postavljen u Las Kampanas opservatoriji, 115 kilometara severoistočno od Serena, gradića u pustinji Atakama, Čile. Ta pustinja spada u nekoliko najboljih mesta na palenti za astronomske opservatorije (broj vedrih noći izuzetno velik, nema svetlosnog zagađenja itd.). Pripremni radovi za postavljanje GMT se vrše od 23. marta 2012.
Las Kampanas
By Krzysztof Ulaczyk (more work on Wikimedia Commons: Kszulogaleria) - KszuloFotki (Krzul's Photo Gallery), CC BY-SA 2.5, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=724708
Ogledala ovog teleskopa moraju izuzetno precizno da budu izrađena i zatim uparena kako bi sva zajedno precizno reflektovala svetlo u sekundarno ogledalo. Iako su ogledala ista, ona se zapravo neznatno međusobno ipak razlikuju. Zakrivljenje površine svakog od njih razlikovaće se za po nekoliko nanometara.
Izlivanje prvog ogledala završeno je 3. novembra 2005. godine, nakon čega je sledila mašinska obrada i poliranje što je ukupno trajalo 6,5 godina.
Postojaće i rezervno ogledalo koje će po potrebi biti korišćeno umesto jednog od ostalih ogledala kada ovo bude izvađeno zbog poliranja. Naime, svako ogledalo će morati da se polira jednom u dve godine, ili češće.
Teleskop će inače moći da radi i sa četiri ogledala.
Teleskop će koristiti adaptivnu optiku i očekuje se da zbog svojih optičkih osobina i zbog adaptivne optike teleskop proizvodi fotografije koje će nadmašiti ne samo fotografije ST Habla, već i samog njegovog naslednika Džejms Veb teleskop.
Adaptivna optika je sistem pomoću kojeg se izobličenje slike u teleskopu, nastalo zbog turbulencija u atmosferi, poništava u realnom vremenu. Pošto optički senzori izmere izobličenje svetlosti koja potiče od prave ili laserom stvorene „veštačke“ zvezde, mehanički sistem pomera deformabilno ogledalo i tako kompenzuje uticaj atmosfere. Uz pomoć adaptivne optike moguće je snimiti fotografije neba skoro jednakog kvaliteta kao da atmosfere i nema. Time se postiže da teleskopi na Zemljiimaju skoro iste, pa i veće mogućnosti od svemirskih teleskopa. (Iz Vikipedije) |