ažurirano 24.12.2022. 

Posmatrajući nebo možemo zapaziti mnoštvo objekata i nebeskih pojava. Da bi smo videli više toga, nisu nam potrebna ogromna uveličanja. Jednostavan binokular sa uvećanjem od 7 puta već pokazuje kratere na Mesecu, Jupiterove mesece i sjajne komete.

Ukratko ćemo opisati šta se može videti manjim, a šta većim teleskopom:

(napomena: Sunce se sme gledati samo kroz specijalne filtere ili kroz solarni teleskop, onaj koji blokira opasno zračenje)

Binokulari (dvogledi): Veće planete, promenljive zvezde, sjajne komete. Oko 9 - 10 magnitude. 

Teleskop prečnika 5 - 6 cm: Detalji na Suncu, Mesecu, konture planeta, pomračenje Sunca i meseca. Oko 10 magnitude. 

Prečnik 8 - 10 cm: Sjajniji nebeski objekti, detalji na planetama, meseci Jupitera, oko 11 - 12 magnituda. 

Prečnik 12 - 15 cm: Na hiljade nebeskih objekata, skupovi zvezda, galaksije. Površinske crte planeta se dobro vide, za fotografisanje sakupljaju dovoljno svetlosti. Oko 13. magnituda. 

Prečnik veći od 20 cm: Jednostavno „ otvori se nebo ". Daleki nebeski objekti nisu više samo blede fleke, već jedinstveni objekti sa sve više vidljivih detalja. Bleđe zvezde sa manje od 14. magnituda su već vidljive. Svako područje amaterske astronomije se pokriva. 

Ø 60 mm: Krateri na Mesecu, pege na Suncu, Jupiter i njegova četiri satelita, faze Venere, Saturnov prsten, faze Merkura, DeepSky objekti do 11. magnitude. 

Ø 80 mm: Ranija posmatranja plus: Kasinijeva razdelnica na Saturnu, ekvatorialni pojasevi na Jupiteru, polarne kape na Marsu, DeepSky objekti do 11.2 magnitude. 

Ø 100 mm: Ranija posmatranja plus: detalji u pegama na Suncu, Uran kao disk, difuzne magline, zvezdana Jata DeepSky objekti do 11.5 mag. 

Ø 115 mm: Ranija posmatranja plus: osnovni detalji površine Marsa, pukotine na Mesecu, detalji Jupiterovih pojaseva, Saturn i 5 satelita, maglina M 57 u Liri, oblačna struktura Venere, DeepSky objekti do 12 mag. 

Ø 150 mm: Ranija posmatranja plus: uvećane pege na Suncu, promene kod polarnih kapa na Marsu, promene u detaljima pojaseva na Jupiteru, Saturn i 7.satelita, DeepSky objekti do 13 mag. 

Ø 200 mm: Ranija posmatranja plus: više detalja na Veneri i Merkuru, Enke-ova razdelnica u prstenovima Saturna i 8.satelita, veće Galaksije, magline, Zvezdana Jata, Teleskop znatnih mogućnosti kako vizuelnih tako i fotografskih. DeepSky objekti do 14 mag. 

Ø 300 mm: Ranija posmatranja plus: satelit urana, Triton satelit Neptuna, Pluton kako slaba zvezda, DeepSky objekti do 15 mag. Ovakav instrument može biti iskorišten u istinskom istraživačkom programu. 

Što je veći teleskop koji koristimo, to više i vidimo. Apohromat od 8 cm daje mnogo bolju sliku nego ahromat od 8 cm (jeste da je skuplji), ipak sakuplja svetlost samo na površini od 8 cm. Nije u stanju da nam prikaže galaksije iznad 12 magnitude. Kod teleskopa prečnika 20 - 25 cm jednostavno se promeni zvezdana panorama. Nebo se otvara ispred naših očiju. Vidno polje prepuno je zvezda, daleki nebeski objekti prikazuju svoje detalje, a mi smo u prilici da „uđemo" u zvezdana područja u koje sa malim teleskopom teško bi uspeli: Galaksije supernove, patuljaste planete, komete, skupovi galaksija, kvazari, planetarne magline, meseci planeta itd.

Planete: To su uglavnom prvi objekti koji su na meti našeg novog teleskopa. Njih je lako uočiti sa svih mesta jer su prilično svetle. Sa malim teleskopom (5-6 cm) već prepoznajemo konture planeta. Sa 8-10 cm prepoznajemo površinske crte, ipak za više detalja potreban nam je i veći teleskop. Obično refraktori daju bolju sliku planeta jer je slika kontrastnija. Sa kvalitetnim Newton-teleskopom dobijamo isto tako dobru i u detaljima bogatu sliku. Važno je odabrati i kvalitetan okular. Pored izvanrednih optičkih osobina teleskopa važna je i atmosferska čistoća, jer turbulencije vazduha mogu da nam pokvare sliku. 

Ovako izgleda Saturn sa teleskopom prečnika 12-15 cm sa uvećanjem od 150 puta 

Merkur: Planeta koju je dosta teško promatrati. Zbog svoje blizine Suncu i zbog atmosferskih strujanja nije moguće zapaziti nikakve detalje na Merkuru. Naj interesantnije što može da se vidi to su faze Merkura.

Venera: Zbog gustih oblaka, površinu Venere ne možemo posmatrati, međutim pomoću filtera možemo uočiti njihove oblike. Venerine promene faza su vrlo spektakularne kao i merenje dichotomije

Mars: Jedna od najpopularnijih planeta među amaterima. Kada je u pogodnom položaju, možemo ga promatrati nekoliko meseci, a posle toga toliko je mali da se svega uočavaju konture i promena faze.

Jupiter: Najveća planeta našeg sunčevog sistema. Konstantno raspolaže sa oko 40" prečnika i sa stalno promenljivom atmosferom. Sa manjim teleskopom možemo uočiti nekoliko pojasa, dok se sa većim teleskopom naziru boje više detalja i Velika Crvena mrlja. Dobro se zapažavaju kretanja i pojave Jupiterovih tkz. Galilei - meseca (pomračenja, bacanje senke na površinu planete)


Saturn: Planeta sa prstenom je najveličanstveniji spektakl. Sa manjm teleskopom lako se prepoznaje prsten sa Cassini-razdelnicom, kao i njegov najveći mesec Titan. Sa većim uređajima možemo videti oblake planete, tkz. Encke prorez kao i manje mesece.

Spoljne planete: Uran i Neptun se i sa manjim teleskopima uočavaju, ali za ozbiljnije promatranje potreban je veći teleskop. Pluton i sa najvećim amaterskim teleskopom vidi se kao bleda zvezda. 

Najzahvalniji objekti za posmatranje. I pomoću najmanjih teleskopa uočavamo detalje na njima. Zbog okretanja sunca kao i zbog mesečevih faza svaki dan vidimo nešto novo. Za posmatranje Sunca uvek moramo koristiti filter ispred objektiva. Sa manjim teleskopom uočavamo pege, a sa većim i, granulacije. Posmatranje Meseca se ne preporučuje u fazi punog meseca, već u njegovoj prvoj fazi rasta. Naime, tada se Mesec najduže zadržava na noćnom nebu. Pomračenja Sunca i Meseca su najspektakularnije pojave, njih i sa najmanjim uređajima možemo posmatrati. 

Meteori: Za posmatranje meteora nije nam potreban teleskop. Potražimo mesto odakle je nebo najpreglednije, udobno se smestimo i čekamo pojavljivanje meteora. Naravno to treba da učinimo u vreme kada su pojave rajeva meteora najčešći.


Komete: U svako vreme možemo uočiti 5 do 10 bledih kometa, za to nam je potreban teleskop veći od 20 cm. Međutim, godišnje nekoliko kometa uspeva da se uoči i sa manjim uređajima. Oni su najlepši sa uređajima i binokularima od 5 - 10 cm. Za to nam je potrebno malo uvećanje a veliko vidno polje. U proseku, svakih desetak godina uspevamo da uočimo kometu koje ćemo se sećati celoga života (kometa Hale-Bopp).

Na nebu među zvezdama možemo naći još mnogo toga za posmatranje a da nam nije potreban veliki teleskop. Nikada nemojmo očekivati da ono što posmatramo preko teleskopa bude ista kao na fotografijama. 


Otvorene grupe zvezda (Zvezdana Jata) To su skupovi zvezda koji se mogu lako uočiti i manjim teleskopima. Više desetaka njih se vidi i pomoću binokulara. Bliži se uočavaju čak i golim okom (Plejade). Oni su obično više desetaka miliona godina stare zvezdane grupe, koje su nastale po astronomskom vremenu nedavno, od hidrogenskih oblaka na površini zvezdanog sistema Mlečnog puta. Zajedno nastale zvezde se još jedno vreme drže zajedno zahvaljujući uzajamnoj gravitaciji nakon čega se polako rasipaju u svemiru.


Kuglaste grupe zvezda (kuglasta jata): U sistemu Mlečnog puta poznajemo oko 140 kuglastih grupa zvezda. To su najstariji objekti naše galaksije. Koncentrišu se prema sredini galaksije i većina njih nalazi se u zvezdanim oblicima Sagittariusa, Ophiuchusa i Serpensa. Sastavljeni su od više stotina hiljada zvezda. Sa našeg područja najsjajnija kuglasta grupa zvezda M 13 nalazi se u Herculesu. Pomoću teleskopa od 10-15 cm rubove kuglastih jata već možemo razložiti na zasebne zvezde. Postoje ređa i i gušća jata. Vrlo su zahvalne teme za male uređaje. Sa otvorom objektiva od 5-8 cm mogu se uočiti kao okrugle mrlje sa išaranim rubovima.

Magline: Dok su u prošlom veku galaksije i zvezdana jata nazivali maglinama, danas magline pripadaju skupovima dalekih nebeskih objekata i maglinom se nazivaju samo oni objekti koji su sastavljeni od raznih gasova. Ima ih više tipova: 


- emisione magline: ugrejani međuzvezdani gasovi imaju sopstvenu svetlost. To su obično kolevke zvezda. Najpoznatija je maglina Orion (M42), koja je i sa manjim instrumentima spektekularna.

- reflektujuća maglina: maglina koja reflektuje svetlost bližih zvezda. Obično je dosta bleda i vidi se samo na fotografijama dugačke expozicije (npr. M45). Ali postoje i sjajnije (M78) koji se lako uočavaju i sa manjim teleskopima.

- ostaci supernova: maglina nastala prilikom eksplozije zvezde. Svetlost dobija od zagrevanja ostatka zvezde. Najpoznatija je M1 i Vela u Cygnusu koji su ostaci sagorene zvezde iz 1054 godine.

- tamne magline: to su međuzvezdani oblaci prašine koji ne ispuštaju svetlost, ali nalazeći se ispred svetlih objekata prepoznajemo njihov oblik. Sa amaterskim teleskopima teško se uočavaju.

- planetarne magline: ostaci gasova sa umirućih zvezda, koji su obično vrlo mali i bledi. Liče na izbledele konture planeta. Najpoznatije su M57 i M27, koje su vidljive u letnjem periodu.


Galaksije: Ova „ostrva" sastavljena od zvezda slična su našem sistemu Mlečnog puta, smešteni u dubine svemira. Izgledaju kao blede mrlje, za njihovo osmatranje potreban je teleskop što većeg prečnika. Sa teleskopom od 20 cm već možemo uočiti i do 1000 galaksija udaljenih do 200 miliona svetlosnih godina. Površinska svetlost im je vrlo niska, tako da prilikom posmatranja moramo biti udaljeni od gradskih svetlosti, ali i tako uočavamo samo njihovu unutrašnju svetlu srž i spoljašnja bleda polja. Za detaljnija osmatranja potreban nam što veći teleskop i što mračnije nebo.

Promenljive zvezde: Iako svaka zvezda menja sjaj tokom svog postojanja, ima perioda kada mereno ljudskim vekom, ona postaje jako intenzivna. Ima više vrsta promenljivih zvezda zavisno od fizičkog procesa koji prouzrokuje njegovo pulsiranje. 


Dvojne Zvezde: Mnogo zvezda se vidi na nebu kao zvezda blizanac, među njima postoje optički dvojnici (koji slučajno upadnu u isti vidni pravac) i fizički dvojnici (koje su spojene zahvaljujući gravitaciji). Kod tkz. Binary-sistema tokom dugih godina možemo zapaziti i okretanje zvezda jedne oko druge. Vide se i pomoću malih teleskopa ali nije na odmet da koristimo veći.