ažurirano 27. aprila 2022. 

Ako ste u dilemi da li da kupite teleskop ili dvogled ne oklevajte i kupite teleskop. Međutim, pošto ipak niste u takvoj dilemi reći ćemo vam da i dvogled ima nekih svojih prednosti.

U osnovi dvogled se sastoji od dva terestrička teleskopa. Ovo "terestrički" (lat. terrestris - zemaljski, zemni, kopneni) znači da se u instrumentu nalazi prizma koja ispravlja lik posmatranog predmeta. Objektiv naime izvrće lik te ono što je gore vidimo dole. Ovo astronomima ne smeta jer u vasioni ionako ne postoji gore i dole, međutim bilo bi sasvim nepraktično kroz instrument gledati izvrnute predmete na zemlji. Zato se vrši ova korekcija.

Dakle, objektiv u dvogledu stvara umanjen, stvaran i obrnut lik, koji se pomoću prizmi ispravlja i tako šalje u okular...itd. pošto se ovo uči  u osnovnoj školi preći ćemo na nešto za nas važnije.

Na dvogledu su obično ugravirana dva broja koji govore o njegovim glavnim karakteristikama. Recimo piše 7x50. Prvi broj (7x) je podatak o uveličanju. U praksi to znači da predmet udaljen 700 metara (kilometara i sl.) posmatran kroz dvogled vidite kao da je od vas udaljen 100 metara (odn. km i sl.)

Drugi broj je prečnik objektiva i on govori o  svetlosnoj  jačini dvogleda. Što je prečnik veći veća količina svetlosti upada u objektiv i predmeti koje posmatrate su sjajniji i jasniji. Ovo je, naravno, od posebnog značaja za astronomska osmatranja, jer se ta osmatranja svode uglavnom na posmatranje objekata slabog sjaja (zvezde, magline itd.). Za noćna osmatranja treba dakle imati objektiv što većeg prečnika. Važna je svetlosna snaga, a ne uveličanje. Uostalom dogledom koji uvećava preko deset puta ne možete videti ništa naročito ako nemate stalak za njega. Već i otkucaji srca će vam tresti dvogled toliko da ćete vrlo brzo naći sebi drugu zabavu.

Ovo je manje-više sve što treba da znate o dvogledu.

Imate znači dvogled - odlično! To je sjajna sprava, ponekad korisnija od teleskopa. Evo zašto.

1. Pre svega dvogled je pokretna stvar, mali je i lako se nosi. Svetlosni zrak u njemu prolazi istu dužinu puta kao i u teleskopu, ali zbog  prelamanja u prizmama čitav taj put je smešten u manji tubus.
2. Zatim prizme čine većim razmak između dva objektiva u odnosu na zenice što dovodi do dobrog stereoskopskog efekta. Predmeti gledani dvogledom su plastičniji nego gledani teleskopom.
3. Dvogledi imaju veće vidno polje od teleskopa (jer su njihova uvećanja manja) a to im daje prednost kod nekih osmatranja. Recimo, kod osmatranja promenljivih zvezda ovo je od velike koristi jer od širine vidnog polja zavisi da li ćete promenljivu moći da vidite u isto vreme kad i odgovarajuću poredbenu  zvezdu.  Zbog širine vidnog polja i lovci na komete koriste dvogled.
4. O ceni da i ne govorimo.

Šta možete da vidite vašom optičkom napravom zavisi od mnogo čega (između ostalog i od prečnika vaše zenice koji se sa godinama menja). Ipak dajemo tabelu u kojoj se određuje granična magnituda nebeskog objekta za objektiv datog prečnika.

Iz tabele se vidi da dvogledom iz našeg primera (prečnik objektiva = 50mm) možete videti zvezde do 10,6 m.