Refraktora ili reflektor? Koji teleskop da kupim? Koji je teleskop za mene najbolji?

Kupovinom teleskopa ulazite u svet pun iznenađenja, iskustva i doživljaja. Astronomija je jedina nauka gde i pomoću amaterske opreme možemo doći do važnih pronalazaka. Kako to? Nebo je svačije. Vi sa Vašim teleskopom možete proučavati isti „primerak" kao i profesionalni astronom. Pomislimo samo na procenu svetlosti promenljivih zvezda ili na astrometriju malih planeta, procenu veličine malih planeta udaljenijih od Neptuna pomoću okultacija, pronalazak novih kometa kao i planeta. Sve su to radnje u kojima aktivno učestvuju astronomi-amateri. Naravno za Vas je dovljno i to da samo uživate u čarima nebesa. Sopstvenim očima možemo promatrati blisku i daleku prošlost, objekte u našem sunčevom sistemu sve do galaksija udaljenih više stotina miliona svetlosnih godina.

Članak preuzet sa TC

Ako ste se odlučili za kupovinu teleskopa, koji da izaberete? Nipošto ne kupujte teleskop u robnim kućama (Made in China), jer tamošnji prodavci teško da znaju vaše prohteve i osobine teleskopa. Kako da prepoznamo nepoverljivog prodavca? Ukoliko vam preporučuju teleskop na osnovu njegovog uveličanja, znajte da to ne karakteristiše instrument. Ukoliko hvale teleskop da raspolaže sa kojekakvim ekstra dodacima, koje drugi teleskopi nemaju, opet treba da znate da je teleskop krajnje jednostavna sprava koja se u principu nije menjala već više stotina godina. Ako prodavac nije u stanju da nam jednostavno objasni princip rada, najbolje da mu okrenemo leđa.

Ne očekujte da svojim teleskopom vidite galaksije, magline i slicno u istoj boji u kojoj ih vidimo na slikama teleskopa Hubble ili da vidite detalje Marsa kao na snimcima sa svemirskih letelica. U početku, ovi daleki i sićušni objekti učiniće vam se bledi u bojama i siromašni u detaljima, ali vremenom, naučićete da prepoznajete razlike u kontrastima i polako će te savladati „cake" astronoma-amatera.

Preporučiti teleskop je vrlo teško. Moramo obratiti pažnju na više činjenica: koja je tema glavna za posmatranje, nosivost, stabilnost, estetiku, način čuvanja, finansije itd.

Na koje osobine teleskopa treba da obratite pažnju?

Još o teleskopima

FAQ: Koji teleskop kupiti? Teleskopi Refraktor vs reflektor! ATM - Amaterska izrada teleskopa Pet najslavnijih teleskopa uistoriji

Prečnik: najvažnija osobina teleskopa. Cenu teleskopa prvobitno određuje njihov prečnik i moć sakupljanja svetlosti. Pošto na nebu tragamo za bledim tačkama, nije svejedno koliko svetlosti može da sakupi naš instrument. Možemo kupiti jedan ahromat (Refraktor) od 8 cm, planete i Mesec će se prikazati u divnoj slici, ali ukoliko želimo da promatramo magline, galaksije, razna sazvežđa, komete, bićemo razočarani. Cena teleskopa nažalost raste zavisno od prečnika.

Instrumenti prečnika 10 cm, već sakupljaju dovoljno svetlosti, tako da možemo dobiti lepu sliku planeta i više hiljada objekata u dalekom svemiru. Naravno većina njih će izgledati kao mrlja, ali kod sjajnijih već možemo videti strukturu. Znači najbitniji je prečnik da bi instrument mogao sakupiti što više svetlosti.

Kvalitet optike: vrlo je bitno da optika instrumenta dostigne granicu diffrakcije. Ovaj naziv potiče iz 19. veka od poznatog engleskog fizičara Lorda Rayleigha. On je uvideo da se dvojne zvezde mogu videti razlučene (razdvojene) ako se centar Airyevog diska druge zvezde nalazi u prvom tamnom difrakcionom prstenu prve zvezde. Kada se zvezda gleda velikim uvećanjem (npr. 300x) vidi se da ona nije viša blistava titrajuća tačka nego sitan kružić, okružen sve slabijim prstenčićima.Taj kružić se zove Airyev Disk i u idealnom slučaju sastoji se od 84% ukupne svetlosti. U prvom prstenu vidi se 7% svetlosti u drugom oko 4% i tako dalje sve manji postotak svetlosti. Ova pojava zove se difrakcija.

Cena: Danas se mogu kupiti teleskopi od 3 do 4 hiljada dinara, naravno, radi se o jeftinim kineskim teleskopima o kojima ne vredi mnogo pričati (koliko para toliko i muzike!). Za kvalitetan teleskop poznatog proizvođača (Skywatcher, Celestron, Meade...) potrebno je izdvojiti minimalno 3-4 stotine evra za manji instrument, a za one veće, 300-400 mm (prečnik objektiva) 3-4 hiljade evra. Naravno u našim uslovima teško koji amater može sebi priuštiti takav instrument. Kod nas (i u svetu) amateri najčešće kupuju teleskope sa prečnikom objektiva od 150-200 ili 250 mm. Cene ovih teleskopa kreću se (u zavisnosti od proizvođača i kvaliteta optike) od 400-800 evra.

Teleskop za početnike: Cena teleskopa sa pratećom opremom (stalak, okulari), koji nešto vredi, kreće se između 25,000-50,000 dinara. Sve što je jeftinije, obavezno moram da se detaljno proveri. Ukoliko nemate dovoljno para, za početak uzmite provereni binokular. I to je bolja varijanta, nego da se bakćete sa neupotrebljivim teleskopom, koji će vam samo oduzeti volju za bavljenje amaterskom astronomijom..

Drugo rešenje je, (ukoliko nemate dovoljno para ya dobar teleskop) da kupite optičke elemente i da sami sastavite teleskop. Rezultat može biti isto toliko kvalitetan, jedino što će se estetski razlikovati od fabričkog teleskopa (ali nemora da znači!!!)

Tipovi teleskopa:

Refraktori (instrumenti sa sočivom)
Reflektori (instrumenti sa ogledalima) Newton teleskopi

Isti prečnik sočiva i ogledala ne daju istu vrednost. Od refraktora, 8 cm je minimum koji vredi kupiti, a kod Newton teleskopa 12 cm.

Osnovni podatci teleskopa: fokus, prečnik objektiva i svetlosna moć. Maksimalno uvećanje teleskopa =D*2 (prečnik objektiva *2). Npr: prečnik objektiva vašeg teleskopa iznosi 100 mm što znači da je njegovo maksimalno uvećanje 200X (100*2=200 X) da biste znali koja je svetlosna moć vašeg teleskopa podelite fokus sa prečnikom objektiva Npr: fokus 1000 mm / prečnik objektiva 100 mm = 10 što znači da vaš teleskop ima svetlosnu moć f/10.

Hlađenje teleskopa: ukoliko teleskop iznosimo iz ugrejane prostorije u hladnu noć, slika će biti vrlo „nemirna". Zbog nastalih promena u temperaturi u, optici (u celosti u teleskopu) dolazi do turbulencije vazduha koji, »iskrivljuje« sliku. Ako defokusiramo sliku jedne sjajne zvezde, videćemo konstantna pomeranja koncentričnih krugova odnosno vidimo vibraciju toplote. Kod manjih teleskopa dovoljno je sačekati pola sata ali kod većih čekanje je sat-dva. (kod prečnika iznad 20 cm hlađenje možemo ubrzati sa ventilatorm).

Čuvanje i održavanje teleskopa: Teleskop neko posebno održavanje i ne zahteva. Najbolje je da ga čuvamo na stalnoj temperaturi na mestu zaštićenom od prašine. Najveći neprijatelj optike je prašina. Sočiva praktično služe za ceo život, ogledala možemo aluminizirati na svakih deset godina. Mehanički delovi su takođe dugog životnog veka.

Kako da izaberemo teleskop?

Kod odabira teleskopa, postavimo sebi pitanje: za šta ga zapravo želimo koristiti? Oni koji pokušaju da nabave univerzalni instrument, shvatiće da je to nemoguće. Za promatranje dubokog svemira potrebno nam je veliko vidno polje, dok za posmatranje meseca i planeta treba nam veliko uvećanje. Fotografisanje bez ekvatorialnog osovinskog sistema je nemoguće, a za vizuelna promatranja, dovoljna nam je lako prenosiva azimutalna oprema.

Teleskop mora da zadovolji pet važnih kriteriuma: najvažniji kriterium je optički kvalitet. Minimalna preciznost optičke površine treba da je jedna osmina vidljivog svetlosnog talasa ( oko 0,00055 nm ). lambda/8 .

Drugi kriterium je putanja svetlosti sa najminimalnijom pokrivenošću. U teleskopu svaki tačkasti izvor okružen je sa difrakcionim prstenovima. U idealnom slučaju 84% svetlosti dolazi u sredinu, ostalo u prstenove. Što je veća centralna opstrukcija (u Newton-teleskopu) to više svetlosti odlazi u prstenove tako da je slika manje kontrastna. Po opštoj prihvaćenoj vrednosti, dimenzija pokrivenosti ne bi smela da pređe 15% od prečnika glavnog ogledala. Mala opstrukcija (pokrivenost ) odgovara posmatračima planeta, međutim u okularima širokog vidnog polja rubovi slike će biti tamniji.

Treće, nije na odmet imati ekvatorialnu montažu sa motornim praćenjem. To nam je potrebno prilikom fotografisanja i posmatranja planeta.

Četvrto, stabilna Montaža. Da nebismo morali čekati po nekoliko minuta da se slika smiri posle fokusiranja ili podešavanja montaže potrebno je imati što stabilniju montažu.

I peti kriterium, teleskop treba da je lako rasklopljiv i pogodan za nošenje.

Refraktori

Teleskopi sa sočivima. Dele se na Ahromate i APOhromate. Rafraktor Ahromat je ograničen u veličini kvalitetne aperture koju može da dostigne, a time direktno u svetlosnoj i razdvojnoj moći. Razlog je: Hromatska Aberacija. (slika obojena veštačkim bojama, naročito po rubovima)

Ovaj tip teleskopa ima najniži nivo neželjene svetlosti u fokuseru i u blizini polja slike. Odsustvo centralne opstrukcije daje prednost u nivou kontrasta u poređenju sa Newton reflektorima i katadioptričkim teleskopima. Udobnost osmatranja je osrednja zbog (uglavnom) dugih tubusa. Preporučuje se kako za vizuelna osmatranja tako i za astrofotografiju. Zahtevi za održavanjem su minimalni, cena ovakvog teleskopa je skoro dva puta veća od cene ekvatorialnog Newton teleskopa. APOhromat, zahvaljući upotrebi specijalnog optičkog stakla i/ili trećeg sočiva u objektivu refraktor apohromat ima u proseku 5 puta niži nivo hromatske aberacije od refraktora ahromata. Kontrast slike kod ovih teleskopa je na najvišem nivou. Zahvaljujući kraćem tubusu, udobnost posmatranja je vrlo dobra. Ova vrsta teleskopa je odlična za vizuelna osmatranja a posebno se preporučuje za astrofotografiju.

Newton - reflektori

Ovaj tip teleskopa možemo nazvati »teleskopom amatera», daju vrlo dobru sliku a i najjeftiniji su. Teleskop sa sočivom od 8 do 10 cm ne dostiže kvalitet Newton-reflektora od 20 do 30 cm, koji možemo nabaviti za istu cenu. Uzimajući teleskop male svetlosne moći, centralna opstrukcija neće biti značajna, a i slika je prihvatljivo kontrastna. Vrlo blizu je slike refraktora. Činjenica je da ogledalo upoređujući sa sočivom, rasipa mnogo više svetlosti a ujedno i smanjuje kontrast. Druga slabost je što je kraj cevi otvoren, što može da prouzrokuje vazdušnu turbulenciju unutar tubusa i da nam upropasti sliku.

Treće, položaj okulara primorava posmatrača da se postavi u vrlo neugodan položaj. Pored toga, nakon nekoliko godina aluminijski sloj se oksidira i gubi sjaj. Površina obloženo kvarcnom zaštitom, dužeg je veka, lakše se čisti i reflexivna moć je veća. Da bi postigli što bolju sliku često moramo podešavati (justirati) optičke elemente, koji se prilikom transporta i montiranja razštimuju. U kvalitetno izrađenim teleskopima ove vrste, kontrast je vrlo dobar u aperturama (otvorima) os 200 mm do 250 mm zahvaljujući između ostalog maloj centralnoj opstrukciji. Koriste se za vizuelna posmatranja, a odlični su i za astrofotografiju.

Uzimajući u obzir sve gore navedeno idealan izbor za nas je: dobro konstruisan 15 do 25 cm, f/5 do f/7 Newton-reflektor. Kvalitet slike i moć razdvajanja dostiže kvalitet koji daje refraktor od 8 do 12 cm, isto tako sakuplja mnogo više svetlosti, povećavajući graničnu magnitudu. Idealan je za „gradskog posmatrača", što zbog transporta, što zbog svetlosnih zagađenja. Naravno neka svako uzme u obzir svoje okolnosti: za šta želi da koristi instrument, kakve mehaničke radnje je u stanju sam da reši, kakva je pozicija osmatranja, koliko često želi da osmatra, finansijsko stanje itd.

Za amatera najbolji teleskop je taj koji baš koristi. Što ga više upotrebljava, sticaće veća iskustva.

Vedro Nebo !

Još o teleskopima

FAQ: Koji teleskop kupiti? Teleskopi Refraktor vs reflektor! ATM - Amaterska izrada teleskopa Pet najslavnijih teleskopa uistoriji