Na slici vidimo senku kosmičke sonde na površini obližnjeg asteroida. Ako se zagledamo, odmah ispod sonde videćemo tamnu zonu: to je otisak koji je sonda ostavila prilikom sletanja na asteroid kako bi uzela uzorak. Japanci su to još jednom uspeli. 21. februara 2019. u 23:30 po našem sonda je ušla u istoriju vrlo precizno sletevši na asteroid (162173) Ryugu i pokupivši malo prašine koja će, uz malo sreće, biti krajem 2020. analizirana na Zemlji. 'Hayabusa 2' je druga sonda u istoriji kosmičkog istraživanja koja je ostvarila ovakav zadatak nakon što je njen prethodnik 'Hayabusa' uradio isto na asteroidu Itokawa prošle decenije.
Divljaju orkani nezamislive snage na Jupiteru, mnogo jači nego što ih je Zemlja ikada imala. Ova fotografije bar delimično prikazuje dramatične vremenske događaje u severnoj Jupiterovoj hemisferi.
Zašto je Uran najhladnija planeta u Sunčevom sistemu, otkud mu tako neobičan nagib i druge zanimljivosti u četiri minuta ove animacije Nacionalne geografije.
...Danas, posle blizu četiri veka, imamo toliko različitih vrsta teleskopa da astronomi amateri često ne znaju koji da izaberu. Uprkos beskrajnim raspravama, nije i neće biti postignuta saglasnost u pogledu toga koji je vrsta teleskopa "najbolja". Ni ovaj članak neće razrešiti dilemu, ali će bar dati sliku o vrlinama i manama nekoliko vrsta teleskopa koji se najčešće sreću u amaterskoj astronomiji.
Već smo pisali da po planu New Horizons, nakon što je posetio Pluton, ima nameru da istraži transneptunski objekat iz Kajperovog pojasa u bliskom proletu 1. januara ove godine.
Prošlog petka (22.02.2019.) NASA je dala dozvolu SpaceX-u da njihova pilotirana verzija svemirskog broda Dragon smije poletjeti ka ISSu u automatskom, nepilotiranom režimu.
Snimanje nebeskih tijela, u ovom slučaju Mjeseca, veoma je teško raditi mobitelom držanim u ruci preko okulara teleskopa. Potrebno je uhvatiti pravi trenutak za što treba imati mirne ruke i zadržati dah jer najmanjim pokretom izgubi se slika iz centra optičkog polja.
Nakon nedavno i zvanično potvrđene 'smrti' 'Oportunitija', postavlja se pitanje: zašto NASA nije iskoristila ovu uspešnu konstrukciju za naredne misije? Dva MER-a (Mars Exploration Rovers) 'Spirit' i 'Oportuniti' istaživali su Mars godinama (sedam i petnaest godina). I stvarno, izgledalo je da je velika greška ne pokrenuti jednu ili više sličnih misija koristeći ovu tehnologiju. Zapravo. planirano je nekoliko misija koncipiranih na MER-ovima, ali nijedna nije dobila zeleno svetlo iz nekoliko razloga. Pre svega moramo da zapamtimo da su tva dva MER-a predstavljala 'improvizovani' dizajn rođen sa ciljem da spasi obraz Nasi – i, s njom, program istraživanja Marsa (MEP) – nakon izastopnih neuspeha 'Mars Climate Orbitera' i 'Mars Polar Landera' i drugih sondi s kraja 90-ih.