Približava se velika, pedeseta godišnjica sletanja prvog čoveka na Mesec i naš jedini prirodni satelit sve više privlači pažnju i naučnika i šire javnosti. Nema sumnje da su neki događaji dobro isplanirani da se poklope sa velikim jubilejom.
Astronomi su pronašli dokaz po kojem nevidljiva sila naširoko poznata kao tamna energija i prihvaćena kao konstanta zapravo postaje sve jača tokom vremena. Ukoliko dođe do potvrde gore navedenoga, astronomi će biti prinuđeni da ponovo preispitaju osnove na kojima počiva naše saznanje u vezi istorija i strukture vasione.
Stiven Vajnberg, teorijski fizičar, i nobelovac, u svojoj knjizi Prva tri minuta, je još 1977. godine napisao da je „potreba praćenja istorije svemira sve do njenih početaka neodoljiva“. „Od početka moderne nauke u šesnaestom i sedamnaestom veku, fizičari i astronomi su se uvek iznova vraćali na problem porekla svemira.“
Oko mnogih zvezda kruže planete i to znači da postoje milijarde takvih planete, ne zna se tačno koliko. Ali postoje i planete koje nemaju neku svoju matičnu zvezde, koje lutaju međuzvezdanim prostranstvima. Brojem takvih planeta su se bavili astronomi u Lajdenu, u Holandiji.
Prema tome, filteri se mogu podeliti na dve osnovne grupe: (1) filteri za smanjenje ukupnog zračenja, i (2) filteri za smanjenje ili blokiranje zračenja u određenim delovima spektra. Redukcioni i selektivni filteri....
Devet hiljada godina pre nove ere ljudi su znali za bakar. I to je sve što se hemijskih elemenata tiče. Prošlo je puno vremena dok nisu otkrili još jedan, pa onda još jedan.
Ortov oblak (Oort cloud) je omotač Sunčevog sistema na ivici gravitacionog uticaja Sunca sastavljen od ledenih objekata. Ime nosi po holandskom astronomu Janu Ortu (1900-1992) koji je dao teorijske osnove za postojanje ovog omotača. Oblak se ponekad zove i Öpik–Oortov oblak (Ernst Öpik /1893-1985/, estonski astronom koji je takođe teoretisao o postojanju ovog oblaka).