Izgleda da se istraživanje asteroida polako penje na ranglisti prioriteta ne samo Nase već i ostalih agencija. Japanci su tu, normalno, neprikosnoveni, jer su do sada sakupili deliće prašine i kamenja sa već dva mala tela. Za mesec dana 'Hajabusa 2' kreće kući posle 6-godišnje ekspedicije a uzorke očekujemo u laboratorijama 2022. Šta za to vreme radi Evropa? Ima li ESA svoje planove? Velika je greška što zbog politike ne mogu da sarađuju s Rusima, a sa Nasom im stvarno teško ide (primera je bezbroj).
Skidam kapu ovim Japancima! Početkom meseca, njihova misija na asteroid Rjugu postigla je svoj vrhunac. Ova letilica na jonski pogon za prikupljanje uzoraka lansirala je mali rover 'MINERVA-II2' na površinu. Bio je to poslednji od 4 rovera koji je 'Hajabusa 2'poslala na Rjugu. Nažalost, nije sve proteklo kako valja...
Pre pola stoleća čovek je prvi put prošetao površinom drugog sveta. Tada smo svi mi bili ubeđeni da je to početak nove ere za čovečanstvo i za Nasu. Ali lunarna avantura je trajala samo 4 godine. Četiri godine tokom kojih je putovanje na drugi svet postalo – gotovo – rutinsko. Po Mesecu je hodalo samo desetak ljudi, ali od 1972. godine više niko nije napustio nisku Zemljinu orbitu. Po odluci koja se obično upoređuje s raspuštanjem Zlatne flote admirala Žen Hea od strane vladara dinastije Ming, Sjedinjene Države su odustale od Meseca. Letilice stvorene za 'Apolo' program – raketa 'Saturn V' i moduli CSM i LM – otkazane su i zaboravljene zarad manje skupih i ambicioznih avantura u niskoj orbiti.
Abell 1758 je skup galaktičkih jata. Prva posmatranja su sugerisala da se radi o jednom objektu, ali novija istraživanja su pokazala njegovu složenu strukturu te da je ono sačinjeno od po dva para odvojenih jata galaksija, severnog i južnog, međusobno razdvojenih oko šest miliona svetlosnih godina. Svako jato je uronjeno u ogromne oblake vrelog gasa (plava boja) i nevidljive tamne materije. U optičkom delu spektra takva struktura se ne vidi, ali ceo objekat je posmatran i u rendgenskim delu spektra čime je otkriveno i ono što nam nije dostupno u vidljivoj svetlosti.
Serija „Tonight’s Sky“ proizvodi Space Telescope Science Institute (koji upravlja Svemirskim teleskopom Habl) u saradnji sa Nasinim Universe of Learning.
14. jula 2015, Nasina sonda 'New Horizons' nam je prva prikazala tajanstveni Pluton, danas ne planetu već samo jedan od objekata u Kajperovom pojasu. Međutim, tokom kratkog susreta mogli smo da dobijemo podatke visoke rezolucije samo sa nešto više od polovine patuljaste planete, hemisfere kojom dominira ogromni Sputnik Planitia, najveći glečer Sunčevog sistema. To nije bila slučajnost, jer su oni koji su bili zaduženi za misiju pripremili let tako da se najsvetlija struktura – s najvećim albedom – može da proučava i na slikama kosmičkog teleskopa 'Hubble', struktura za koju se ispostavilo da je SputnikPlanitia. Nažalost, Pluton ima vrlo spor period rotacije od 6,39 dana, tako da je NH mogao da analizira drugu hemisferu samo dok je bio na relativno velikoj udaljenosti, pa je otuda i prosečna rezolucija ovog dela planete patuljka reda veličine od oko 20 km po pikselu. Srećom, nedavna analiza najboljih slika ovog 'skrivenog lica' Plutona – nasuprot 'vidljivoj hemisferi' koju je proučavao NH – omogućila nam je da izvučemo još poneki podatak o ovom delu planete patuljka.