Zanimljivo je pratiti neku kosmičku misiju jer se uvek nauči mnogo toga. Ali povremeno je moguće naučiti mnogo i iz misija koje još sede na Zemlji i čekaju lansiranje. Šampion planete je džin, teleskop JWST, koji je do sada pojeo preko $10 milijardi. Ali sada sam se nameračio na jednu japansku sondu, čije lansiranje sam najavio još pre 5 godina. Još nije poletela, a kad će – ne zna se. Seč je o neobičnom horizontalnom lunarnom lenderu 'SLIM'.
Od kad smo izbacili Plutona, Neptun je najdalja planeta sistema. O njemu ne znamo praktično ništa jer je užasno daleko – 30% je dalji od sledeće najdalje planete, Urana. Sve što znamo o njemu naučili smo iz jedne kratke posete 'Voyagera 2' 1989. – tada je Uran bio dalji i od Plutona! – i povremenih osmatranja 'Hablovim' teleskopom. Mislio sam da se ovom planetom danas bave samo frikovi pa je svaka vest vezana za nju pravi kuriozitet. Evo jedne:
Nema mnogo žena u mojim textovima o kosmosu. Sem Terješkove, Irene Bredt[1] i moje ćerke Ene, ne mogu da se setim ijedne o kojoj sam išta napisao. Ostala je još jedna, koju cenim već godinama i čije sam nastupe na TV gladao u Americi. Žena je vrcavo pametna, vrlo stručna, duhovita i vesela i uživanje ju je slušati. Iako danas ima preko 65 godina, zadržala je dečje oduševljenje za posao kojim se bavi, a to je jednostavno – istraživanje kosmosa. Naravno, sondama, a to i ja obožavam. Nije čudo da ju je 2012. godine ugledni časopis 'TIME' proglasio za jednu od 25 osoba koje imaju najviše uticaja u kosmičkim istraživanjima. To je dr Karolina Porko.
Barotolerantni – ekstremofili koji nastanjuju duboka mora i optimum rasta imaju na 1 atm i dubinama od 4000 m. Mikroorganizmi sa ovih dubina prilagođeni su i na uslove niskih koncentracija hranljivih materija, manjka sunčeve svetlosti i niskim temperaturama. Barotolerantni ekstremofili imaju mnogo predstavnika među ribama, rakovima i drugim višećelijskim organizmima.
Kina će 'uskoro' lansirati misiju koja će istražiti spoljnje granice solarnog sistema, koja će uključivati proletanje pored Neptuna, merenja naelektrisanog gasovitog balona koji okružuje naš solarni sistem i putovanje kroz međuzvezdani kosmos.
'Dnepr' je bio rusko-ukrajinski lansirni sistem, baziran na interkontinentalnom balističkom projektilu R-36M, koji je služio za lansiranje lakih satelita i brodova u orbitu i druge trajektorije, a za račun rusko-ukrajinsko-kazahstanske kompanije ISC 'Kosmotrans'. Prema dogovoru sa Amerima o (tadašnjem) smanjenju vojnih tenzija, grupa od ukupno 150 nuklearnih projektila je dobila dozvolu da se pretvori u kosmičke rakete koje će biti lansirane do 2020. Međutim, od 2016. nijedna ova raketa nije lansirana, a korisnici usluga su prebačeni na alternativne provajdere. Ipak, njena istorija je zanimljiva, jer je sve do nedavno 'Dnepr' držao svetski rekord od 32 satelita lansirana u jednoj misiji.
Sovjeti su bili tate-mate za Veneru, ali im Mars nije 'išao': od 20 pokušaja imali su samo 2 uspeha i par stativa! Zato su sovjetski naučnici odlučili da početkom 80-ih učine poslednji ali krupan korak da se vrate na Crvenu planetu. Razloga za adrenalin su imali na pretek, jer se ispostavilo da je njihova prethodna velika međuplanetna misija na Veneru i Halejevu kometu iz 1986, slavna 'Вега', bila više nego uspešna. Nova misija je trebalo da istraži ni manje ni više nego – tajanstveni Fobos.
26.11.2019. godine, u 2:54:11 UTC (3:54 po lokalnom vremenu) desio se zemljotres magnitude 6.4 stepena po Ruhteru u Albaniji na području Drača. Glavnom potresu prethodili su raniji potresi ili foršokovi koji su ukazivali na mogućnost nastanka jačeg potresa. Posle glavnog potresa, usledilo je smirivanje tla sa još par jačih zemljotresa snage 4.8, 5.1, 5.3, 5.4 stepeni po Rihteru i nizom slabijih.
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
