Možda zbog ovog postanemo bolji ljudi, više humani nego ikad. Možda osvjestimo da smo svi isti i da nema razlike. I da ono što činiš onome do sebe, učinio si sebi.
U Americi već 70 godina radi grupa sačinjena od visokih stručnjaka, o kojoj dugo ništa nisu znali ni neki od najviših zvaničnika zemlje. Sve što je bilo vezano za vojno vazduhoplovstvo a bilo je iole tajno, bilo je njihovih ruku delo. Imali su milione na raspolaganju i prinadležnosti kao retko ko u državi. Tek 2013. CIA je javno priznala da je 'Zona 51' u Nevadi, koja je decenijama vezivana za pojavu UFO, zapravo njihova tajna baza. Njihovo ime je 'Skunk Works' a logo simpatični tvor iz stripova. Danas imaju oko 3700 zaposlenih u Kaliforniji, Džoržiji i Teksasu. Rade na preko 500 projekata, od materijala za upijanje radarskih zraka pa do fuzionih reaktora za špijunske avione koji lete brže od 6 Mahova.
Jedna od najvažnijih faza mnogih međuplanetarnih misija jeste ulaženje u orbitu. Sve mora da krene ispravno iz prvog pokušaja, ili sonda neće uspeti da uđe u orbitu oko svog cilja. Često se dešava da praktično nema popravki i druge šanse, pa se neuspeh u ulaženju u orbitu obično pretvara u neuspeh čitave misije. Sa toliko letlica koje su lansirane u orbite raznih objekata širom Sunčevog sistema, ovo je prilika da pregledamo neuspele ulaske u orbite u poslednjih pola veka planetnog istraživanja kako bi smo videli šta može i šta polazi po zlu. U ovom prikazu razmotrićemo samo misije koje su bile namenjene orbitiranju oko drugih tela solarnog sistema van Zemlje a preživele su lansiranje, ali su podlegle problemima dok su senalazile u tranzitu ili stigle do svojih ciljeva.
U prvoj polovini noći 16/17. marta, nebo je bilo prozračno (transparencija 4/5, prisutni tanki oblaci) a Mesec u poslednjoj fazi ispod horizonta. Sazvežđe Velikog medveda se nalazilo visoko na severnom nebu a među njegovim zvezdama je prema efemeridama obitavala jedna relativno sjajna kometa. Ona je otkrivena krajem decembra meseca prošle 2019-te godine automatskom pretragom neba ATLAS(1).
Naša galaksija, Mlečni put, je veća nego što smo mislili. U novim udžbenicima i enciklopedijama stoji da njen prečnik iznosi nešto preko 100.000 svetlosnih godina, u nekim se navodi čak i 150.000 svetlosnih godina, pa i više od toga. Ide se čak i do 200.000 svetlosnih godina. Ali sada naučnici iznose daleko, daleko veće procene prečnika Mlečnog puta. Nove procene znatno nadmašuju i najsmelije pretpostavke. Izlazi da prečnik naše galaksije iznosi blizu dva miliona svetlosnih godina!