Radno mesto Marina Tumpića - 40 dana kasnije
- Detalji
- Kategorija: Fotografija
- Autor Aleksandar Zorkić
...Danas, 40 dana kasnije njegovo dvorište je zavejao sneg.
Opširnije: Radno mesto Marina Tumpića - 40 dana kasnije
Write comment (3 Comments)...Danas, 40 dana kasnije njegovo dvorište je zavejao sneg.
Opširnije: Radno mesto Marina Tumpića - 40 dana kasnije
Write comment (3 Comments)
Katalog sadrži 110 objekata koji se od polovine marta do polovine aprila mogu videti u toku jedne noći.
Opširnije: Objekti iz Mesijeovog kataloga (11-20)
Write comment (0 Comments)E-knjiga Draga I. Dragovića |
HUYGENS
istorijska misija na Titan
Prvi Zemljin ambasador koji je krenuo na putovanje prema Saturnu bila je američka međuplanetna stanica 'Pioneer-11'. Lansirana u aprilu 1973, šest ipo godina kasnije proletela je pored Gospodara prstenova i poslala prvu seriju njegovih portreta iz neposredne blizine. A početkom 80-ih, započeti posao su sa još većim uspehom nastavila dva slavna 'Voyagera'. Pokazalo se da su poznati Saturnovi prstenovi sastavljeni od hiljada tankih prstenova, od kojih su neki bili neobjašnjivo isprepleteni. Sateliti, vidljivi kroz teleskope samo kao male zvezde, predstavili su se u obliku nezavisnih i ogromnih svetova, prekrivenih ledenim pancirima i vrlo složenog reljefa. Ali najneverovatnije iznenađenje je stiglo sa Titana. Ispostavilo se da ovaj satelit, koji veličinom premašuje Merkura, ima vlastitu atmosferu i to tako gustu da nijedna letilica koja je proletala tuda nije uspevala da snimi njegovu površinu. Bilo je jasno da su ovde potrebna detaljnija istraživanja i da je neophodna posebna misija....
Opširnije: HUYGENS - istorijska misija na Titan
Write comment (5 Comments)
Na žalost i ove godine Mesijeov maraton moramo da odložimo za neka zdravija vremena. Ako je za neku utehu, i sve ostale zemlje odlažu ovo takmičenje.
Opširnije: Mesijeov maraton 2021. - ODLOŽEN
Write comment (0 Comments)
Od 2000. godine Mesijeov maraton se svake godine održavao na Letenci, na Fruškoj gori, sa izuzetkom par godina kada se to dešavalo na Andrevlju. Okupljao je astronome iz celog regiona bivše nam Jugoslavije i drugih okolnih zemalja.
Opširnije: Objekti iz Mesijeovog kataloga (1-10)
Write comment (0 Comments)
Luč pesnikova se nije ugasila posle Sveta elektrona, naprotiv kao da se još više rasplamsala. U veku koji je tek počeo i koji će se po naučnim dostignućima „gorditi nad svijem vijekovima“ Valerij Brjusov kao da to predoseća i u velikom žaru nastavlja da piše.
Write comment (0 Comments)
Pišući nedavno o Marsovom helikopteru zapitao sam se zašto sve češće Nasini kosmički programi koštaju najpre stotine miliona a danas i milijarde dolara? Razvoj drona 'Ingenuity' koštao je \(80 miliona ('Curiosity' čak \)2,6 milijardi!), a mnogi smatraju da bi se nešto takvo moglo napraviti za samo par hiljadarki. Da li je to tako?
Opširnije: Zašto je NASA toliko skupa?
Write comment (3 Comments)ISS Jaroslav Grnje
U ponedeljak, 29. marta 2021. godine iz Bačkog Petrovca mogao je da se vidi prelet Međunarodne svemirske stanice preko diska Meseca. Taj događaj je počeo u 21:34:47 i trajao je 3,95 sekundi. Mesec se uto vreme nalazio na visini od 13,5 stepeni.
Opširnije: ISS preko Meseca i još nešto
Write comment (0 Comments)Za knjigu „Neka velika otkrića i pronalasci koji su promenili istoriju čovečanstva“ Draška Dragovića mnogi znaju. Ima dosta onih koji su je kupili, a neke članke iz te knjige srećemo i u AM. Ono što, međutim, mnogi ne znaju to je da postoji i drugi deo te knjige, samo ne u papirnom nego u elektronskom obliku. Knjige od papira odlaze u istoriju.
Dakle, postoji knjiga „Neka velika otkrića i pronalasci koji su promenili istoriju čovečanstva II“. Znate li kakva je ta knjiga? Za vas nju je prostudirao prof. dr Dragan Gajić, sa niškog PMF. Evo šta profesor o toj knjizi kaže:
Opširnije: Velika otrkića II - šta o knjizi D. Dragovića kaže prof. Gajić
Write comment (2 Comments)Upravo ovih dana rover 'Perseverance' se priprema da pusti mali helikopter 'Ingenuity' u krater Jezero, predodređen da postane prvi vazduhoplov s pogonom koji će leteti nebom drugog sveta. Ova bespilotna letelica od samo 1,8 kg prvotno je nazvana 'Mars Helicopter Scout', a cilj joj je da utre put budućim vazdušnim misijama koje mogu da istražuju Mars. Ali kakva bi mogla da bude takva sprava? Sama ideja o slanju helikoptera na Mars postoji već dugo vremena. Početkom stoleća JPL je proučavao mogućnost slanja helikoptera unutar sonde slične 'Mars Pathfinderu', projekt koji se nije ostvario, ali je na kraju doveo do razvoja 'Ingenuityja'. Međutim, ti su koncepti pa čak i sâm 'Ingenuity' jednostavni tehnološki demonstratori, odn. njihov naučni značaj je praktično nikakav. Zanimljivije bi bilo upotrebiti 'Ingenuityjevo' konstruktorsko i operativno iskustvo za izgradnju helikoptera koji će nam pružiti naučne podatke o Crvenoj planeti. Pravi naučni helikopter na Marsu.
Opširnije: Kakav će biti naslednik 'Ingenuityja'?
Write comment (0 Comments)