Solarni fluks neposredno van Zemljine atmosfere naziva se ‘solarna konstanta’ i ima približnu vrednost od 1373 W/m2[1]. Refleksija, raspršivanje i apsorpcija svetlosti u atmosferi mogu da smanje tu vrednost za 15–80% pre nego što stignu do Zemljine površine. Raspršivanje i apsorpcija ne utiču podjednako na sve talasne dužine, pa dolazi do značajnih promena u spektralnoj distribuciji Sunčeve svtlosti kako svetlost prodire u atmosferu.
Nivo mora se podiže za 3,6 milimetra godišnje što je najviša stopa rasta u ovom veku. Do 2050. 800 miliona ljudi će ugroženo zbog povećanja nivoa mora.
Naša planeta umire. Ovakva kakvu poznajemo, u kakvoj smo se rodili i mi i hiljadu prethodnih generacija, polako, pred našim očima nestaje. Ona izumire. Smanjuje se broj živih vrsta, nestaju šume. Svakog minuta nestane šuma površine 40 fudbalskih igrališta.
Hablov kosmički teleskop je jedno od čuda koje je stvorio savremeni čovek. Mene je fascinirao kao sprava, uređaj, pogotovu nakon što sam čitao kako su još na Zemlji napravili kiks koji ih je skoro koštao godina i godina rada i miliona i miliona dolara. Naravno, pravo je čudo da ako ga usmeriš gde i kako valja, možeš da snimiš atmosferu na Plutonu ili nepoznati asteroid u Kajperovom pojasu, sledeću žrtvu 'New Horizonsa'. Ali šta je limit ovog teleskopa? Dokle može da dokuči u dubinu kosmosa?
Pre 10 godina časopis Astronomija je obeležio 50-tu godišnjicu leta prvog čoveka u svemr. 10 godina nakon te godišnjice u Puli je postavljena bista Jurija Gagarina, a tu se našao i naš časopis da se slika sa Gagarinom.
Nedavno smo pisali o ideji i razlozima bacanja atomske bombe na Mesec. Postoji i ideja Ilona Maska da se aktiviranjem atomske bomba na polu Marsa otopi polarna kapa i prevede u gasovito stanje da bi se dobila gostoljubivija atmosfera bogatija vodenom parom i ugljen dioksidom. Venera nije spominjana kao meta. Od bombardovanja Meseca srećom se odustalo, a nadamo se da će se odustati i od Marsa. Ali asteroidi su i dalje u razmatranju za atomski udar i to možda ima smisla.
Solarni fluks neposredno van Zemljine atmosfere naziva se ‘solarna konstanta’ i ima približnu vrednost od 1373 W/m2[1]. Refleksija, raspršivanje i apsorpcija svetlosti u atmosferi mogu da smanje tu vrednost za 15–80% pre nego što stignu do Zemljine površine. Raspršivanje i apsorpcija ne utiču podjednako na sve talasne dužine, pa dolazi do značajnih promena u spektralnoj distribuciji Sunčeve svtlosti kako svetlost prodire u atmosferu.
Hablov kosmički teleskop je jedno od čuda koje je stvorio savremeni čovek. Mene je fascinirao kao sprava, uređaj, pogotovu nakon što sam čitao kako su još na Zemlji napravili kiks koji ih je skoro koštao godina i godina rada i miliona i miliona dolara. Naravno, pravo je čudo da ako ga usmeriš gde i kako valja, možeš da snimiš atmosferu na Plutonu ili nepoznati asteroid u Kajperovom pojasu, sledeću žrtvu 'New Horizonsa'. Ali šta je limit ovog teleskopa? Dokle može da dokuči u dubinu kosmosa?
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
