Sretnu se ateista, vernik, i vanzemaljac i krenu na put kolima. Kad auto pođe, svo troje se zavale unazad. Auto skrene na levo, oni se zanesu na desno. Kola na desno, oni na levo. Kad auto naglo stane svi malo polete unapred. To je fizika, univerzalni zakon inercije, isti za sve, hteli ili ne hteli. Šta je pri tome svako od njih u sebi mislio, to su njihova posla. Važno je samo da zbog toga što misle ne gnjave jedno drugo i da se na sedištu ne podbadaju laktovima (pipcima?).
Traganje za planetom iza Neptuna počelo je u drugoj polovini XIX veka. Da postoji neka neotkrivena planeta posumnjalo se kada je otkriveno nepravilno kretanje Urana. Uran se nikad nije nalazio tačno tamo gde bi po računima astronoma trebalo da bude i iz toga je izveden zaključak da neko nepoznato telo ometa njegovo kretanje. Računajući ovo ometanje David Pek Tod (David Peck Todd) je 1877. procenio da se radi o nepoznatoj planeti na nekih 52 a.j. od Sunca i koja ima prečnik od 80 hiljada kilometara. Od 3. novembra 1877. do 3. marta 1878. on je 30 vedrih noći reflektorom od 66 cm pretraživao nebo, ali novu planetu nije pronašao.
Godine 1981, mala religiozna sekta u Arizoni pripremala se za važan događaj. Vođa sekte, Bil Mopen (Bil Maupin), objavio je da je posle 16 godina proučavanja Biblije utvrdio da će 28. juna te godine nastupiti smak sveta. Neposredno pre toga doći će Isus Hristos i sledbenike ove sekte povesti put neba. Sakupilo se oko 50 vernika, ali zakazanog dana nije se dogodilo ništa vredno pažnje. Mopen je izjavio da je načinio omašku u proračunu (“Nije Bog pogrešio, greška je moja”), ali da će jednoga dana Isus svakako doći. Treba samo biti strpljiv
Nakon pet meseci rada u inostranstvu Miloš Gagić se u nedelju rano ujutro vratio kući. Proteklih meseci obišao je Austriju, Mađarsku, Nemačku, Švajcarsku itd. i dobro upoznao više zemalja EU i kući doneo lepe utiske.
Dvostepena amaterska raketa dosegla je visinu leta od 89,5 km. Ova raketa se zove MESOS (skraćeno od mezosfere) jer je dizajnirana da leti do nje. Mezosfera je treći sloj Zemljine atmosfere koji se nalazi između 50-85 km iznad površine...
Kompjuterska naučnica Jeđin Čoj je tu da demistifikuje trenutno stanje masivnih sistema veštačke inteligencije, poput ChatGPT-a, ističući tri ključna problema kod najsavremenijih velikih jezičkih modela (uključujući neke smešne primere gde oni podbacuju kod osnovnog zdravorazumskog razmišljanja). Uvodi nas u novu eru u kojoj će VI postati gotovo poput nove intelektualne vrste - i određuje prednosti izgradnje manjih sistema VI koji bi se obučavali na ljudskim normama i vrednostima. (Praćeno razgovorom sa glavnim čovekom TED-a Krisom Andersonom).
Sve bi bilo mnogo jednostavnije da svemir ne postoji. Ovako, komplikacije samo iskaču u beskrajnom nizu. Fizičari od samih početaka svoje nauke pokušavaju da proniknu u suštinu sveta i otkriju osnovni element od koga je sve satkano, ali svi njihovi pokušaji, uprkos velikim prodorima u tajne prirode, vode samo ka sve složenijim i komplikovanijim rešenjima i novom nizu pitanja. Izlazi da je svemir toliko komplikovan da je čudno što uopšte postoji. Zamislite kulu od karata. Ona stoji samo ako su sve krate precizno postavljene na svoje mesto. Dovoljno je da se jedna u njenoj osnovi izmakne pa da se kula cela sruši. E to je svemir samo što se «svemirska kula» zida već 14 milijardi godina i sastoji se od karata čiji broj nema ime. Da bi egzistirala takva kula svaka karta mora da bude postavljena na svoje mesto sa beskrajnom preciznošću.