Edvin Habl (1889-1953) je došao na Mount Wilson 1919. otprilike u isto vreme kada su na 100-inčnom teleskopu, tada najvećem teleskopu na svetu počela naučna posmatranja. U to vreme, astronomi su naviknuti da magličaste objekte gledaju i karakterišu kao spiralne magline. Da li su to bili obližnji oblaci prašine i gasa, ili veoma udaljeni zvezdani sistemi, bilo je predmet žestoke debate. Da bi stekao bolju predstavu o strukturi ovih objekata, Habl je 100-inčnim teleskopom vršio detaljna merenja nekoliko spiralnih maglina. Tokom jednog posmatranja magline Andromeda, 5-6. oktobra 1923. godine identifikovao je ono što je mislio da je nova, ali je na kasnijim fotografijama dokazano kao promenljiva zvezda Cefeida.
Kada su posmatrači otkrili vlakna (filamente) galaksije to je bilo veliko iznenađenje. Kako je jedan AM čitalac lepo napisao, iskustvo nam kaže da “gravitaciona sila ne pravi vlakna nego gomile!”
Dragonfly – Helikopter na Titanu koji će pomeriti granice istraživanja
Saturnov mesec Titan jedan je od najneobičnijih objekata sunčevog sistema I najdalje je telo na koje smo spustili svemirsku sondu u prošlosti, međutim u narednoj deceniji planiramo povratak na Titan u vidu impresivnog naučnog helikoptera koji je nazvan Dragonfly. U ovom videu otkrićemo kako će izgledati buduća misija Dragonfly i videćemo šta se sve razmatra prilikom planiranja ovako kompleksne misije.
Šta se dešava ako ne stavite svoj telefon u režim letenja - Lindzi DeMarki
Upravo sada, nevidljivi signali proleću kroz vazduh svuda oko vas. Ogromni radio-talasi nose informacije između kompjutera, GPS sistema, telefona, i tako dalje. A nebo je preplavljeno smetnjama od rutera, satelita i, naravno, ljudi koji lete, a koji nisu stavili svoj telefon u režim letenja. Dakle, šta to avionski režim zapravo radi? Lindzi DeMarki objašnjava važnost ovog podešavanja.
15. septembra 2017. godine letelica Kasini, nakon što je u orbiti oko Saturna provela 13 godina i 76 dana, namerno je oborena na planetu. Oborena je da bi se sasvim uništila u gustoj atmosferi Saturna, a to je učinjeno iz predostrožnosti. Naučnici ne žele da na nekom svemirskom telu otkriju život za koji će se kasnije ispostaviti da vodi poreklo od neke bakterijice koja je pristigla za zemaljskom letelicom. Tačno je da se letelice i svaki njihov elelment se sterilišu, ali ipak…
Pre sto godina, astronom Edvin Habl napravio je snimak Andromeda magline M31 na kome je po prvi put sa sigurnošću uočena periodična promenljiva zvezda tipa Cefeida. To je bio početak serije posmatranja koja su dovela do procene daljina maglina ove vrste i definitivnog zaključka o njihovoj prirodi, što je onda dovelo do novog, korektnog shvatanja strukture našeg svemira. Ove godine, na stogodišnjicu Hablovog otkrića, astronom amater Džon Rodžers (John Rogers) ponovio je taj podvig. I to sa dvadeset puta manjim teleskopom!
Ovu novu sliku koju je snimio NASA-in Svemirski teleskop Hubble ispunja jedna narančasto-plava pruga. Hubbleova sposobnost da vidi ne samo u vidljivom, već i u infracrvenom području, omogućila je nastanak ove fotografije lećaste galaktike NGC 612, koju vidimo okrenutu bočno. Lećaste galaktike posjeduju središnju izbočinu i disk, upravo kao i spiralne, ali u njima nema karakterističnih spiralnih kraka. One obično sadrže stariju populaciju zvijezda i u njima je malo zvjezdorodne aktivnosti. U NGC 612 je većina galaktičkog diska sazdana od prašine i hladnog vodika: tu ravninu na ovoj slici vidimo obojenu narančasto i tamnocrveno. Ova galaktika se nalazi u zviježđu Kipara i lako se vidi s južne Zemljine polukugle.
O tome šta je sve Zemlja bacila ili meko spustila na Mesecpisali smo 2010. pa zatim2020. godine. Od tada je bilo novih misija na Mesec, a pojavile su se i nove zemlje koje su hitnule nešto svoje opreme i skalamerije, na našeg kosmičkog suseda. Došlo je, dakle, vreme da osvežimo našu listu veštačkih stvari koje su sa Zemlje poslate na Mesec.poslate na Mesec.
Kada su posmatrači otkrili vlakna (filamente) galaksije to je bilo veliko iznenađenje. Kako je jedan AM čitalac 
Kratka biografija američkog astronoma Edvina Habla, jednog od najznačajnijih astronoma 20. veka.
Pre sto godina, astronom Edvin Habl napravio je snimak Andromeda magline M31 na kome je po prvi put sa sigurnošću uočena periodična promenljiva zvezda tipa Cefeida. To je bio početak serije posmatranja koja su dovela do procene daljina maglina ove vrste i definitivnog zaključka o njihovoj prirodi, što je onda dovelo do novog, korektnog shvatanja strukture našeg svemira. Ove godine, na stogodišnjicu Hablovog otkrića, astronom amater Džon Rodžers (John Rogers) ponovio je taj podvig. I to sa dvadeset puta manjim teleskopom!
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
